Među mnogim preporukama Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) od kog je Srbija 2022. godine pozajmila 2,4 milijarde evra, izdvaja se jedna koja se ponavlja u svakom izveštaju. Ovaj zajmodavac uporno preporučuje monetarnim, ali i fiskalnim vlastima Srbije fleksibilniji kurs dinara. Fond smatra da bi se tako bolje upravljalo inflacijom, ali i nezavisni ekonomisti, sa svoje strane, vide da bi slobodno plivajući kurs bio dobar i za stanovništvo i za privredu.

S obzirom na to da Narodna banka Srbije (NBS) potencira da su devizne rezerve na najvišem nivou ikada, da je potreba da se reaguje na monetarnom tržištu većinom zbog toga što dinar jača, te da zemlja ima najviši priliv stranih direktnih investicija (SDI) u regionu, zašto se kurs ne pusti da „slobodno pliva“?

MMF smatra da stabilizovani kurs otupljuje efikasnost mera monetarne politike, te da je fluktuirajući kurs „posebno važan za male otvorene privrede, kao što je Srbija“.

Profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu Đorđe Đukić kaže da ga je iznenadilo da MMF nije ranije, kada je Srbija imala čvršći aranžman sa tom institucijom, insistirao na tome da se počne sa postepenim „oslobađanjem“ kursa, jer je preći iz režima de fakto fiksnog na model plivajućeg kursa „kao šok“.

„Zasnivanje (analize podataka) na jednokratnim prilivima kroz SDI ili infrastrukturne projekte, dakle ne na osnovu izvoza robe i usluga – krivi sliku, a ljudi u MMF su potpuno svesni toga. Tu mislim na BDP, udeo duga u BDP-u, dakle ključne parametre. Kažu da nije vreme da se sad primeni, a ja smatram da je odavno bilo vreme da se postupno uđe u taj režim. Ukoliko bi centralna banka jasnom porukom finansijskom tržištu najavila da ima nameru da pusti da kurs slobodnije pliva – i to je validno, ako se bude doslovno držala svoje odluke“, smatra Đukić.