U novoj emisiji podkasta „Neću da ćutim“, gošća urednice Nove ekonomije Biljane Stepanović je vlasnica brenda Roberto Baressi, Dragana Milanović.
Tema podkasta je: Kako se firma iz Ivanjice za proizvodnju i prodaju klasičnih košulja u koroni snašla, promenila poslovni model i pregurala prvi udar krize?
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
U novom podcastu Nove ekonomije i Zemlje znanja "Neću da ćutim" razgovarali smo sa Goranom Nikolićem, aktivistom Udruženja Spasimo Studenicu. Privatni investitor planira da na reci Studenici napravi branu za MHE visoku 24 metara. Međutim, reka Studenica se nalazi u biosferi Golija - Studenica koja je pod zaštitom UNESCO i Zavoda za zaštitu spomenika kulture Republike Srbije. Bilo kakva gradnja na reci, kao i sečenje stabala, krčenje šuma, što se uveliko radi u ovom trenutku, najstrože je zabranjena. Meštani su osnovali Udruženje, podnose peticije i poručuju da će učiniti sve da odbrane reku iz koje piju vodu.
(1)-270x152.jpeg)
Da Rio Tinto ode iz Srbije, potrebno je mnogo toga da se desi. Za sada nije potpisan nijedan dokument koji ih obavezuje da ostanu. Izdali su i saopštenje da će nastaviti sa istraživanjima. Ne verujem da će tek-tako otići. Naš naredni korak je narodna inicijativa i prikupljanje 30 hiljada potpisa građana odmah nakon Nove godine. Inicijativom želimo da predložimo propis kojim ćemo onemogućiti dalje iskopavanje litijuma, a o kojem će Narodna skupština morati da se izjasni, kaže Marina Pavlić, izvršna direktorka "Kreni-promeni". Da se od blokada puteva i građanske neposlušnosti nije odustalo, potvrdila nam je i Pavlić, ali to nije jedini način da se zaustavi iskopavanje litijuma. - Građanska neposlušnost je ustavno pravo svih nas, ali ne i jedini mehanizam za rešavanje problema. Videćemo kako će se situacija odvijati i koristićemo pritisak javnosti. Do prošle godine niko nije ni čuo za Rio Tinto, danas dosta ljudi zna ko su i šta rade. Mislimo da građansku neposlušnost treba da koristimo kada god za tim imamo potrebe, ističe Marina Pavlić. U ovom trenutku, "Kreni-promeni" organizuje akciju u preko 20 gradova Srbije. Ideja je da se na taj način ukaže na problem zagađenog vazduha i to pomoću eksponata pluća koja treba da budu izložena na javnoj površini. Lokalne samouprave, međutim, za postavljanje eksponata dozvolu ne daju. - U akciji učestvuje Beograd plus 20 drugih gradova u Srbiji. Samo smo u Užicu dobili dozvolu da javno izložimo ta pluća. Ovim putem želimo da skrenemo pažnju na zastrašujuće činjenice da godišnje u Srbiji od respiratornih oboljenja umre 15 hiljada ljudi, a svako sedmo dete oboli od astme, objašnjava Pavlić. To da se cenzurišu akcije ekoloških aktivista, kaže Marina Pavlić, nije se desilo ni u jednoj zemlji sveta, osim u Srbiji. - Mi nikada ne odustajemo, pa ćemo eksponate postavljati na privatnim površinama, rekla je izvršna direktorka "Kreni-promeni" za podkast Nove ekonomije. Ceo podkast poslušajte ispod.
U podkastu Nove ekonomije gost Vesne Lapčić bio je Nenad Ratkov, koji se u Starčevu kod Pančeva bavi porodičnim biznisom - proizvodnjom zdrave hrane. Odgovor na pitanje kako država treba da pomogne privrednicima tokom pandemije, Nenad kaže da vidi u japanskoj poslovici: "Bolje im obezbedi da love ribu, nego da im daš ribu."
PREMIUM sadržaji na platformi NovaEkonomija.rs Inforamcije koje imaju dodatnu vrednost
POGLEDAJ SVE
