Cena maline ispod tri evra „potpuno neisplativa“

Predsednik Asocijacije malinara Srbije Dobrivoje Radović ocenio je da ove godine cena maline uopšte neće biti isplativa za proizvođače u Srbiji ako bi bila ispod tri evra po kilogramu.

„Sagledavši realno situaciju mi očekujemo akontnu cenu maline od tri eura za sortu vilamet. Ispod te cene nemate ekonomsku računicu bilo šta da radite“, dodao je Radović za portal Nove ekonomije.

Prema njegovim rečima, u obzir treba uzeti sve faktore koji utiču na manji rod maline u odnosu na prošlu godinu, iako su pojedine hladnjače već počele da nude maksimalnu cenu od 200 dinara po kilogramu maline.

„Tokom 2020. i 2021. godine izvoznici iz Srbije prema ugovorima o izvozu u Evropu i svet su imali nedostatak od 20.000 do 25.000 tona maline. Znači, ugovori su sklopljeni, ali nije rodilo, nije bilo robe. Tu su cene bile relativno vrlo dobre“, rekao je Radović za naš portal.

On podseća da je 2022. godine bio ogroman problem i sa uvozom maline, bilo iz Poljske, Ukrajine ili Bosne i Hercegovine.

Ove godine manja cena maline, prognoziraju proizvođači

Zvanična cena sveže maline se kako podseća 2022. godne kretala od 500 do 630 dinara za kilogram. Te godine je, možda i zbog cene, tražnja za malinom na svetskom i evropskom tržištu je bila manja za nekih pet odsto.

„Ništa to nije strašno, a za toliko je i manje rodilo. U 2022. godini pojavljuje se dosta mlaine iz uvoza, po ceni od 250 do 300 dinara. Ona nije takvog kvaliteta kakva je malina proizvedena u Srbiji“, dodaje Radović.

On naglašava i da se u nekim zemljama, poput Poljske, malina bere u gajbe od deset kilograma, dok se u Srbiji bere u gajbe od 1,7 do dva kilograma. Radović tvrdi da njen kvalitet nije kao u Srbiji, gde se ona i dalje bere ručno.

„Malina se u Ukrajini 90 odsto radi mašinski, pomoću kombajna, u Srbiji se nešto agro-tehničkih mera radi mašinski, ali branje, što je najbitnije i vezivanje, to se radi ručno“, dodaje Radović.

Prema njegovim rečima, i ponuda iz uvoza cena je smanjila vrednost domaćeg roda maline.

„To je došlo od velikih hladnjača koje imaju izuzetno dobre ugovore prema izvozu, kolika im je bila uvozna cena u Srbiju, toliko su nudili malim hladnjačama. Zato se desio problem da nude tako malu cenu malim i srednjim hladnjačama, jer ta uvozna cena diktira cenu u Srbiji“, smatra Radović.

On podseća i da je maksimalna proizvodnja maline u Srbiji prošle godine bila 60.000 ton, kao i da je izvoz maline iz Srbije do 1. marta, prema zvaničnoj statistici bio 80.000 tona.

Radović kaže i da je njegovo mišljenje da su se pojedine hladnjače „preinvestirale“, kao i da su rekli kako im je država maksimalno izašla u susret.

„To je reprogram kredita, zatim moratorijum kredita i na 250 dinara (po kilogramu maline) dobili su još 300 dinara da se isplati dug za rod iz 2022. godine, kao i šest meseci grejs perioda vraćanja kredita i šest meseci roka otplate“, kaže Radović.

On dodaje i da je za ovu godinu takođe ponuđena ista mogućnost, ukoliko hladnjačari nemaju sredstva za isplatu proizvođača.

„Ipak oni su izašli sa akontnom cenom od 150, 200 dinara za rod maline 2023. godine“, kaže Radović.

On napominje i da će na prinos maline uticati vremenski uslovi.

„Februar i mart su bili topli, maj i jun su loši, to govori da kasni vegetacija za mesec i po dana, a već dva meseca haraju i vremenske nepogode, kiše, poplave, nema primene agro-tehničkih mera nema radova, 15 dana je bilo mnogo leda i uništeno je mnogo maline“, kaže Radović.

Radović je rekao za Novu ekonomiju i da je zbog nevremena sa gradom proteklih nedelja i u četvrtak 8. juna oštetećen rod maline i da će za oko 30 odsto biti manjni prošlogodišnjeg, koji je iznosio 60.000 tona.

Prema njegovim rečima, prošle nedelje je praktično završeno branje malina u Novoj Varoši, okolini Zlatibora, Rađevini, oko Krupnja, zbog nevremena koje je pratio grad.

Nevreme je prethodnih nedelja oštetilo i zasade maline u Krupnju, Rađevini, kod Loznice, Karanu, Ribaševini, Volujcu kod Užica i Požege.

Da su ponuđene nove otkupne cene maline od 160 do 200 dinara za kilogram potvrdili su nam i u Udruženju Naše voće Srbija, koje okuplja male i zadružne hladnjače, kao i malinare, iz cele Srbije.

Ariljski malinari: Moramo da iskoristimo IPARD fondove