Građani bi pre uložili u nekretninu nego u inovativnu firmu

Svaki drugi stanovnik Srbije bi ušteđevinu od 10.000 evra pre potrošio na kupovinu nekretnine, a tek svaki deseti bi investirao u inovativno preduzeće, saopštio je NALED. 

Isto tako, 46 odsto preduzetnika ne bi investiralo u startapove iako smatraju da se isplati ulagati u domaće inovatore. 

Građani Srbije sve više prepoznaju benefite inovacija, ali bi se teško odlučili da ulože novac u njihov razvoj,  pokazalo je drugo istraživanje sprovedeno u okviru programa StarTech koji sprovodi NALED.

Više od dve trećine građana čulo je za startapove, ali ne umeju da navedu primer ili ih mešaju sa velikim IT kompanijama.

Najznačajniji inovativni proizvodi za njih su prehrambeni proizvodi s novim ukusima, mobilno bankarstvo, eUprava i pametni telefoni dok su u vrhu i električni automobili i trotineti.

Najinovativnijim smatraju mobilne operatere, a inovacije bi najpre razvijali u zdravstvu, obrazovanju i ekologiji.

Inovacije ipak dobijaju sve značajnije mesto u našem društvu.

Čak 52 odsto građana ih vidi kao nešto što će pozitivno uticati na njihov život, a samo 13 odsto koji očekuju negativne efekte.

U odnosu na prošlu godinu porastao je udeo građana koji bi prednost dali inovativnom proizvodu i kompanijama, ponekad i bez obzira na cenu.

Podaci predstavljeni na konferenciji za novinare pokazuju da je 54 odsto privrednika došlo do inovacije modifikovanjem postojećeg rešenja, 31 odsto kopiranjem postojeće inovacije, a tek svaka deseta je potpuno novi proizvod.

Većina digitalno transformisanih kompanija uvela je u svoje poslovanje veb sajt, društvene mreže ili elektronsku trgovinu, dok su blokčejn i veštačka inteligencija i dalje retkost.

Gotovo dve trećine je inovaciju razvilo samostalno, svaki treći u saradnji s drugim preduzećem, a samo 5 odsto u saradnji sa univerzitetima i naučnim organizacijama.

Takođe je zaštita proizvoda na niskom nivou jer je udeo onih koji su registrovali patent, dizajn ili žig i ove godine manji od pet procenata.

„Finansije su za 41,5 odsto privrednika i dalje najveća prepreka za razvoj inovacija. Smanjen je udeo onih kojima su sopstvena sredstva glavni izvor finansiranja, ali ih je i dalje više od 80 odsto, dok se ostali oslanjaju na kredite, subvencije države, grantove, rodbinu i prijatelje“, rekla je Irena Đorđević, menadžerka za regulatornu reformu u NALED-u.

Ona je navela da za programe podrške u razvoju inovacija nije apliciralo čak 89 odsto privrednika, dok više od 93 odsto nije koristilo neku od poreskih olakšica i gotovo niko nije novac tražio kod biznis anđela, VC fondova i drugih alternativnih izvora.