Narodna banka značajno spustila procenu rasta srpske privrede, inflaciona očekivanja nepromenjena

Narodna banka Srbije (NBS) je danas na predstavljanju izveštaja o inflaciji korigovala rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) Srbije na dole, navodeći kao razloge spoljne faktore. Očekivanja za inflaciju su ostala nepromenjena, ali s obzirom da su rizici i dalje prisutni zbog istih tih spoljnih faktora, možemo očekivati da cene sporije idu na dole. Zbog ovakve postavke, očekuje se da će centralna banka ostati restriktivna po pitanju kamata, ali u tom slučaju na gubitku će biti privredna aktivnost i nova zaduživanja države. Za sada je najverovatnije da će popuštanja, ako ih i bude, biti manja i opreznija posle perioda smanjenja u prošloj godini.

„Prema našoj majskoj projekciji, rast realnog BDP-a Srbije u tekućoj godini iznosiće 3,5 odsto. Imajući u vidu da je u prvom kvartalu ostvaren manji privredni rast u odnosu na očekivani, kao i probleme u evropskoj automobilskoj industriji i rast protekcionizma u svetu, koji se odražava na povećanu neizvesnost i averziju investitora prema riziku, nova projekcija rasta BDP-a za 2025. godinu niža je za jedan procetni poen u odnosu na našu projekciju iz februara,“ stoji u izveštaju NBS.

Potrošnja domaćinstva najveći doprinos

Rast ekonomske aktivnosti u 2026. i 2027. godini i dalje iz NBS očekuju u rasponu 4,0–5,0 odsto, pri čemu bi u 2027, godini održavanja izložbe Ekspo 2027, rast verovatno bio bliži gornjoj granici ovog raspona. Domaća tražnja biće ključni generator rasta privredne aktivnosti u tekućoj godini i narednim godinama, ali uz nešto manji pozitivan doprinos u odnosu na prethodnu projekciju.

„U okviru domaće tražnje najveći pozitivan doprinos se očekuje od potrošnje domaćinstava, a slede ih bruto investicije u osnovne fondove, uz pozitivan doprinos i privatnih i državnih investicija, kojima će doprinositi realizacija projekata planiranih programom „Ekspo 2027”, kao i ostalih infrastrukturnih projekata. Takođe, ubrzanje privrednog rasta Srbije u srednjem roku po osnovu rasta investicija i produktivnosti treba da doprinese i rastu proizvodnog potencijala i ubrzanju procesa realne konvergencije Srbije EU.

Kandidat za člasnstvo u EU Srbija je postala daleke 2012. godine, dok pregovori se vode sa malim napretkom u ispunjavanju obaveza koja je država dužna da sprovede pre samog članstva.

Inflacija

Inflacija je u Srbiji uporna poslednjih meseci, a prvo smanjenje smo osetili tek u aprilu, kada je inflacija bila na 4 odsto. S obzirom na pritiske zbog carina u trgovini i svih ostalih globalnih potresa, NBS ipak očekuje smanjeni doprinos neprehrambenih proizvoda i usluga u inflaciji.

„Prema našoj majskoj centralnoj projekciji, očekujemo da će mg. inflacija nastaviti da se kreće u granicama ciljanog raspona 3 ± 1,5 odsto do kraja perioda projekcije, tj. u naredne dve godine, pri čemu će u ovoj godini imati opadajuću putanju i krajem godine se približiti centralnoj vrednosti,“ navode ekonomisti centralne banke.

Ipak, iz NBS kažu i da je jedna od ključnih pretpostavki očekivane opadajuće putanje inflacije u Srbiji i dalje je nastavak smanjenja uvozne inflacije, mada sporije nego što se očekivalo u prethodnoj projekciji zbog očekivanih efekata povećanih trgovinskih tenzija.

Smanjenju pritiska na domaće cene neprehrambenih proizvoda doprineće i „usidrenija“ inflaciona očekivanja i usporavanje rasta realnih zarada.

Takođe, NBS očekuje smirivanje cena hrane zbog dolaska nove poljoprivredne sezone u maju, ali i cene nafte koje će ići na dole i samim tim uticati na sve ostale inflatorne činioce.

NBS zadržala kamate na istom nivou zbog globalne neizvesnosti