NBS zadržala kamate na istom nivou zbog globalne neizvesnosti

Narodna banka Srbije odlučila je na današnjoj sednici da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 5,75 odsto, jer domaća inflacija u velikoj meri zavisi od kretanja na svetskim robnim i finansijskim tržištima, koja trenutno nestabilna, saopštila je centralna bankarska institucija.

„Ako se inflacija bude razvijala prema prognozama, odnosno počne da pada ka sredini ciljanog raspona u narednih nekoliko meseci, imaće smisla ponovo početi sa ublažavanjem monetarne politike, ali je izuzetno teško odrediti tačan vremenski okvir u trenutnom haotičnom globalnom okruženju. Naš osnovni scenario je da će NBS sprovesti prvo smanjenje u julu, jer očekujemo da će inflacija do tada biti ispod 4 odsto na međugodišnjem nivou,“ kažu iz Erste grupe.

S obzirom na turbulentna dešavanja, oni očekuju da će centralna banka ostati relativno oprezna, sprovodeći samo dva smanjenja u 2025. godini. NBS je i potrvrdila oprezan pristup u svom današnjem saopštenju.

Pored toga, cene pojedinih prehrambenih sirovina na svetskim berzama (kakaoa i kafe) koje su nedavno dostigle rekordne nivoe, kao i prošlogodišnja lošija domaća poljoprivredna sezona, delovaće još neko vreme na cene hrane, a zatim bi situacija trebalo da se stabilizuje s dolaskom nove poljoprivredne sezone, kaži iz NBS.

Inflacija se tokom prvog tromesečja ove godine kretala oko gornje granice dozvoljenog odstupanja od cilja i u martu je iznosila 4,4 odsto. NBS očekuje da će inflacija nastaviti da se kreće u granicama cilja, s tim da će od polovine godine usporiti i do kraja godine se približiti centralnoj vrednosti cilja od 3 odsto. Preduslovi za to su i dalje strožija monetarna politika, prosečna poljoprivredna sezona i niske cene nafte. NBS očekuje i nižu uvoznu inflaciju i „očekivano kretanje realnih zarada u skladu s rastom produktivnosti“.

Iz Rajfajzen banke očekuju da će usporavanje inflacije dobiti snagu u drugom delu godine, uglavnom zbog slabljenja potrošnje usled očekivanja kupaca o usporavanju rasta realnih zarada, kao i neizvesnosti u vezi sa razvojem političke situacije u zemlji i spoljnih rizika.

„Ipak, važan dezinflatorni faktor biće: restriktivna monetarna politika, pretpostavka o prosečnoj predstojećoj poljoprivrednoj sezoni, očekivani pad cena naftnih derivata i niže cene uvoza. Očekujemo da će poskupljenje struje za komercijalni sektor u rasponu od 8 odsto do 12 odsto, iako to još uvek nije zvanično potvrđeno od strane EPS-a i mraz u martu koji je oštetio prinos voća u Srbiji, imati inflatorni uticaj, dok će stabilan kurs, uvozne cene i usporavanje privatne potrošnje imati dezinflatorni uticaj,“ kažu ekonomisti Rajfajzena koji ostaju pri prognozi od 3,5 odsto na kraju godine, uz podršku očekivane prosečne poljoprivredne sezone i stabilnog deviznog kursa.

Iako je u prvom kvartalu rast BDP-a podbacio i bio na 2 odsto, NBS očekuje da će u nastavku godine ekonomska aktivnost ipak ubrzati.

NBS je svesna da će tarifna politika SAD i lokalni protesti uticati na ekonomski trend, ali ostaje uverena da će EKSPO 2027, aktiviranje novih energetskih kapaciteta i proizvodnja električnih vozila i automobilskih guma doprineti ubrzanju privrede u narednim kvartalima.

Takođe rast kreditiranja privredi i građanima će doprineti rastu nakon ublažavanja monetarne politike NBS i ECB, kaže centralna banka u Beogradu.

Finansijski sektor u Srbiji sada očekuje veću inflaciju: Građani daleko pesimističniji od privrede i banaka