Promena statusa Srbijašuma otvara put za ulazak privatnih investitora u gazdovanje državnim šumama

JP Srbijašume priprema se za promenu pravnog statusa iz javnog preduzeća u društvo sa ograničenom odgovornošću. Iako je ova promena predviđena Vladinom uredbom iz prošle godine, vest o tome da Srbijašume više neće biti javno preduzeće uznemirila je javnost, zabrinutu da bi novi status mogao omogućiti oduzimanje gazdovanja nad delom šuma ovom preduzeću i njihovim prebacivanjem privatnim investitorima. Stručnjaci objašnjavaju da promena forme zaista znači lakšu mogućnost ulaska privatnog kapitala u ovu delatnost, kao i verovatno manju transparentnost u poslovanju firme.

Iz Srbijašuma su za Novu Ekonomiju potvrdili da je u toku promena pravnog statusa, kao što je i najavljeno u prošloj godini. Tada je novom Uredbom o utvrđivanju liste društava kapitala i manjinskih društava kapitala preciziran spisak na koja se tačno preduzeća odnosi novo „centralizovano vlasničko upravljanje“ od strane države. Na spisku se, osim Srbijašuma, nalazi 42 preduzeća od nacionalnog interesa, 75 preduzeća od posebnog interesa i još 15 u kojima država ima manjinski udeo u vlasništvu.

Za sada najveća bojazan je povezana sa vlasništvom nad zemljom i da li će privatna lica ili kompanije moći da eventualno postanu vlasnici određenih površina pod šumom koje su sada državna imovina. I ne samo šume, u pitanju su i lovna gazdinstva, mnogi nacionalni parkovi i delovi pod zaštitom, kao i vode kojima upravljaju iz Srbijašuma.

Dakle pravo pitanje će biti da li će se promeniti nešto u dinamici da je država i dalje vlasnik ovih površina ili će se više otvoriti ka privatnom sektoru, što promena pravnog statusa i omogućava. Kako za Novu Ekonomiju kaže ekonomista Danilo Šuković, „privatizacija je uvek bolja od gazdovanja države“, jer privatni investitor neće dozvoliti da mu propadne investicija. U slučaju Srbije uvek postoji ono „ali“, pa tako i ovaj put.

„Da, promena pravnog statusa omogućava upliv privatnog kapitala. Ali zbog slabih institucija i korumpirane vlasti naravno da prete zloupotrebe, ali ipak mislim da će biti bolje da se upravlja na ovaj način preduzećem, jer bilo kakva promena je bolja od kandži režima. Građani treba da izvrše pritisak da to bude transparentno koliko je god moguće i da se kontrolišu potencijalne devijacije na koje građani s pravom ukazuju“, kaže Šuković.

Ovo nije prvi put da se kroz promene zakona ili dodatkom novih uredbi prikrivaju koruptivne i netransparetne radnje. Zakon o konverziji zemljišta je jedan od poslednjih koji smo videli da je donet, a prema oceni pravnika predstavlja ništa drugo do „legalizaciju korupcije“. Država je ovaj potez branila zaradom koja stiže u zemlju preko investicija koje se pokrenu na ovakvom zemljištu.

Profesor međunarodnog privrednog i ugovornog prava Milan Parivodić objašnjava šta bi podrazumevale promene statusa Srbijašuma.

„Ovo bi trebalo da znači manji uticaj Vlade nego što je do sada bio slučaj (na preduzeće). Generalno u našem pravnom sistemu postoji anomalija, a to je da je kod javnog preduzeća država vlasnik nad nepokretnostima preduzeća. U drugim državama je ovaj model je drugačije osmišljen. Govorim vam sada načelno, ali nemam detalje o promeni“, kaže Parivodić i dodaje da kada na primer javno preduzeće uzima kredit, kao Srbijašume, moraju da dobiju dozvolu države kao vlasnika, što komplikuje procedure. Što se tiče vlasništva nad samim šumama, država jeste vlasnik, a preduzeće je do sada kao JP bilo samo korisnik zemlje.

Nemanja Nenadić iz Transparetnosti Srbija objašnjava da je postojeći zakon o javnim preduzećima bio dobar, ali da nije jasno zašto se država odlučila na promenu zakona.

„Već su postojala pravila u vezi upravljanja javnim preduzećima ali je Vlada odbijala da ih primeni. Nije sprovodila konkurse za direktore, već ih je držala kao vršioce dužnosti i u nekim slučajevima i posle isteka njihovih zakonskih mandata. Postavljala je ljude po partijskoj liniji, ponekada čak i nepouzdane“, kaže Nenadić.

Ono što je ovaj zakon promenio je da nije više Vlada ta koja sprovodi u upravlja ovim procesima, nego dve ministarke, privrede i energetike. One određuju predstavnika skupštine akcionara, ta osoba postavlja nadzorni odbor, pa on direktora. Da li ovo garantuje profesionalno upravljanje, prema mišljenju Nenadića nije zagarantovano u praksi.

On upozorava da se i autentičnim tumačenjem jednog drugog zakona omogućavaju zloupotrebe. Osobe koje će biti u telima transformisanih preduzeća (direktori, članovi nadzornog odbora), prema jednom tumačenju Zakona o sprečavanju korupcije koje je usvojeno pre više godina neće podlegati ovom zakonu dok se on ne izmeni. Dakle, oni neće biti u obavezi da prijavljuju imovinu. Ovaj zakon još nije promenjen ili stavljen van snage.

„Organizaciona promena olakšava neke oblike upliva kapitala, a jedan od tih oblika je dokapitalizacija. Stvar koje se treba najviše bojati su neke stvari koje bi mogle da predstavljaju manje vidljive odlike privatizacije, kao na primer partnerstva, naročito ako se ona budu zaključivala u nekoj netransparentnoj proceduri. Nisam konkretno siguran za ovo u slučaju Srbijašuma“, kaže Nenadić.

Profesor sa Šumarskog fakulteta Ratko Ristić kaže da je upoznat sa time da među mnogim zaposlenim u Srbijašumama, počev od direktora pa naniže nema zaista šumarski obrazovanog kadra. Ono što njega takođe zabrinjava je činjenica da su Srbijašume zadužene za vode, šume, nacionalne parkove i lovne atare širom države.

„JP Srbijašume nije obično javno preduzeće. Oni gazduju sa 892.029 hektara šume i šumskog zemljišta. Srbijašume obavljaju stručne, nadzorne i konsultantske aktivnosti na 1.220.000 hektara privatnih šuma. Kada saberete ove stavke to je 20 odsto teritorije naše zemlje. Postavlja se pitanje zašto se onda radi promena statusa. Srbijašume imaju ključnu ulogu u sistemu zaštite životne sredine“, kaže Ristić.

Srbijašume upravljaju sa 74,7 odsto ukupnih površina državnih šuma.
Preduzeće upravlja sa 56 zaštićenih područja na površini od 418.185 hektara i gazduje sa 27 lovišta ukupne površine 272.070 hektara. Srbijašume upravlja i ribarskim područjima „Beograd“, „Dunav“ i „Mlava“ i ribarskim područjima u zaštićenim oblastima.

Promena ovog zakona i pokušaj transformacije javnih preduzeća dogovoreni su sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF). Ekonomisti Fonda su decenijama unazad upozoravali da je modernizacija ovih preduzeća neophodna da bi bolje funkcionisala.

Državna revizorska institucija u 2023. godini je utvrdila niz nepravilnosti u radu JP Srbijašume i tražila objašnjenje kako je isporučena drvna masa i kome bez ugovora, bez saglasnosti osnivača preduzeća Republike Srbije, zatim u vezi sa nenaplaćivanjem potraživanja, isporukom većih količina drvnih sortimenata (27 odsto) od predviđene planske seče. U vezi ovog slučaja nije bila sprovedena istraga u Srbiji. Javnost je dobila samo nalaze institucije koji su ostali bez zaključka.

Ako je sudeći po statistici, i to svetskoj, ukoliko budemo preneli pravo na hektare koji su pod Srbijašumama, bićemo deo nezavidne svetske slike u kojoj se ubrzano uvećava privatizacija šuma, kako navode iz Forest Stewardship Council (FSC).

„Svetske šume su uglavnom u javnom vlasništvu, ali se udeo šuma u privatnom vlasništvu povećao od 1990. godine. Oko 73 odsto svetskih šuma je u javnom vlasništvu, 22 odsto je u privatnom vlasništvu, a vlasništvo nad preostalim je kategorisano kao „nepoznato“ ili „ostalo“. Od regiona, Okeanija, Severna i Centralna Amerika i Južna Amerika imaju najveći udeo privatnih šuma“, navode iz FSC.

Vrednost srpskih šuma blizu milijardu evra