U Srbiji bezgotovinsko plaćanje i dalje kaska

U Srbiji je i dalje izazov nedovoljna proširenost bezgotovinskih plaćanja na tradicionalnim lokacijama i izvan velikih gradskih centara što rezultira odvraćanjem potencijalnih kupaca, navodi se u najnovijoj Mastercard studiji.

Zbog toga je, kako je istaknuto, potrebno dalje raditi na edukaciji i širenju bezgotovinskih plaćanja, jer od toga korist imaju i građani i trgovci.

„Mala preduzeća i novi biznisi okosnica su svake napredne ekonomije. Oni doprinose lokalnim zajednicama, pružaju mogućnosti zapošljavanja i unose inovacije u različite sektore. Međutim, često se suočavaju sa izazovima u nadmetanju sa velikim korporacijama zbog ograničenih resursa i dosega do potencijalnih kupaca. Ovde digitalizacija stupa na snagu kao faktor koji u potpunosti menja prilike na tržištu“, navodi se u saopštenju.

Kako je navedeno, mala preduzeća sebe mogu da učine dostupnim globalnoj publici, a e-trgovina je postala osnovni put da ona prikažu svoje proizvode i usluge. Elektronska trgovina im omogućava i da se takmiče čak i sa najvećim igračima na tržištu.

Kao dobar primer za to u Srbiji navodi se uvođenje POS terminala na šest beogradskih pijaca: Đeram, Kalenić, Palilula, Stari Merkator, Zemun i pijaca u bloku 44.

Zakupci tezgi, mali proizvođači hrane, su potpuno besplatno dobili na korišćenje terminale za prihvat kartičnih plaćanja a projekat koji je Mastercard incirao u saradnji sa Privrednom komorom Srbije, JP „Beogradske pijace“, kompanijama Chipcard i Banca Intesa, i uz podršku grada Beograda.

Projekat, kako je naveo Mastercard pokazuje da prostora za digitalizaciju ima čak i na onim lokacijama koje su u kolektivnoj svesti ljudi duboko povezane sa kešom.

„Kartična plaćanja sam odlučila da prihvatam zato što dosta ljudi ima kartice i to im olakšava dodatna plaćanja, pogotovu mlađoj populaciji. Najbolja strana plaćanja je što mušterije brže i bolje završavaju svoj posao, zadovoljni su i verovatno im je lakše da plaćaju preko kartice nego kešom“, rekla je proljoprivredni proizvođač i trgovac Jasmina Čikarić.

Još jedna važna inicijativa koju Mastercard podržava kao javno-privatno partnerstvo sa važnim tržišnim igračima je Nacionalna inicijativa za bezgotovinsko plaćanje „Bolji način“.

U okviru nje je aktuelan Program podrške uvođenju elektronskog plaćanja kod preduzetnika, mikro i malih preduzeća.

Ovaj projekat malim privrednicima koji do sada nisu prihvatali bezgotovinska plaćanja, daje priliku da to urade po povoljnim uslovima: uz besplatnu instalaciju i korišćenje prihvatnog uređaja i po subvencionisanoj trgovačkoj naknadi do 0,99 odsto u trajanju od godinu dana, bez obzira na to da li je prihvat kartica u fizičkim i onlajn prodavnicama.

„Dinamičan odnos između potrošnje, stvaranja radnih mesta i digitalizacije kao okosnice za inovacije, čini temelj zdrave ekonomije“, navodi se u izveštaju.

Njihova uzajamna povezanost, kako je istaknuto, je osnova ekonomskog napretka, a inicijative kao što je „Bolji način“ malim preduzetnicima pružaju idealnu priliku da jednostavno zakorače u ravnopravnu igru čak i sa najvećim igračima na tržištu.

Kako pokazuje izveštaj Mastercarda američka ekonomija doživljava izuzetan porast radnih mesta, sa više od 1,2 miliona novih radnih mesta u privatnom sektoru otvorenih samo ove godine.

Ovaj ubrzan rast trenda zapošljavanja, koji premašuje čak i onaj pre pandemije, smanjio je stopu nezaposlenosti na oko 3,5 odsto, što je nivo koji nije viđen od kasnih 1960-ih godina.

Period snažnog zapošljavanja dodatno je osnažen značajnim rastom plata od oko šest odsto u odnosu na prethodnu godinu, pokazalo je istraživanje koje je sproveo Mastercard Economics Institute.

Šta dobijate uz osnovni račun u banci od 150 dinara?