„U Srbiji postoje tri vrste kuge – obična, afrička i politička“: Stručnjaci o problemu cena svinjetine u Srbiji

Udruženje poljoprivrednika koji se bave stočarstvom juče je kritikovalo politiku uvoza svinjskog mesa u Srbiju zbog koje, kako kažu, ne mogu da prodaju količine koje sami proizvedu. Međutim, dok su stočari protiv uvoza, stručnjaci tvrde da podaci pokazuju suprotnu sliku. U Srbiji je, naime, stočarstvo palo na tako niske grane da ni kompletna domaća proizvodnja ne može da podmiri potrebe stanovništva, zbog čega je uvoz mesa neophodan.

Prema rečima Branislava Gulana, agroekonomskog analitičara, problem je u tome što je u Srbiji posebno velika nestašica mesa i mesnih prerađevina.

„U Srbiji danas ima 30 odsto manje grla svinja nego 2018. godine. Trenutno, u Srbiji koristimo 15 kilograma svinjskog mesa po glavi stanovnika na godišnjem nivou, dok je prosečna potrošnja mesa u Evropskoj uniji 25 kilograma veća“, kaže za Novu ekonomiju Gulan, koji izdvaja sušu kao jedan od glavnih razloga za trenutnu nestašicu stoke.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, Srbija je za samo godinu dana, od početka do kraja 2023. godine, izgubila čak 19,7 odsto grla svinja. U odnosu na prosek u poslednjih deset godina (od 2013. do 2022. godine) u 2023. smo imali 28,2 odsto manje svinja, 18,2 odsto manje govedai 12,1 odsto manje živine, a samo je broj ovaca povećan za skromnih 1,1 odsto.

Uprkos tome, poljoprivrednici smatraju da je uvoz svinjetine neopravdan i da ugnjetava domaće tržište, tvrdeći da se uvozne kvote ne primenjuju i da je Srbija postala potpuno zavisna od uvoza iz EU.

Kako objašnjava Gulan, ono što meso u Evropskoj uniji čini jeftnim jeste način proizvodnje. U EU se stoka, kako kaže, hrani GMO sojinom sačmom, što proizvodnju mesa čini znatno jeftnijom nego u Srbiji. Ovaj problem skupe prehrane stoke u Srbiji ističe i Udruženje poljoprivrednika, koje podseća da u Srbiji postoji zakonska regulacija zabrane upotrebe GMO proizvoda.

Još jedan od problema sa kojima se suočavaju domaći proizvođači je vakcinacija svinja protiv klasične kuge u Srbiji. Evropska unija ne dozvoljava uvoz svinjskog mesa ako su životinje bile vakcinisane, budući da se meso nevakcinisanih svinja smatra zdravijim za ljudsku upotrebu, zbog čega je Srbija i ukinula vakcinaciju 15. decembra 2019. godine. Time je ispunjen prvi uslov za potencijalni izvoz mesa u Evropsku uniju. Ali zašto još uvek uvozimo, a ne izvozimo?

Kako objašnjava Gulan, razlog je to što od prestanka vakcinacije mora da prođe od četiri do sedam godina, kako bi nestala i poslednja vakcinisana svinja sa teritorije na kojoj je ranije sprovođena vakcinacija.

Međutim, u Srbiji je došlo i do novog problema.

„Srbija jeste ukinula vakcine, ali ne i kugu. U međuvremenu se pojavila afrička kuga koja je znatno oštetila kapacitet grla koji je Srbija imala, i koja i dalje nije iskorenjena, budući da je ove godine pobrojano 34 gazdinstava sa afričkom kugom svinja. Iako su ove bolesti bezopasne za ljude, one utiču na proizvodnju“, kaže Gulan, koji dodaje da „Srbija ima tri vrste kuge – običnu, afričku i političku“.

Ova poslednja, kako kaže Gulan, ogleda se u lošoj agrarno-ekonomskoj politici koju sprovodi država.

Sa tvrdnjom Udruženja poljoprivrednika da domaćeg mesa uskoro neće biti, Gulan se slaže. On navodi da nakon praznika koji nam se bliže, sledi svinjokolj koji će doprineti tome da poraste količina mesa i gotovih proizvoda čija će cena u trenutku pasti, barem u otkupu, ali da dugoročne posledice tek dolaze. On predviđa da će nakon toga uslediti još veća nestašica stoke u Srbiji.

Za svinje eutanazirane zbog Afričke kuge isplaćeno 3,3 milijarde dinara iz budžeta