Vučić ne može ostati na slobodi

Dva dana nakon navodnog trijumfa Srpske napredne stranke na izborima u Kosjeriću i Zaječaru, privedena su dva profesora Univerziteta u Novom Sadu, koje je režim optužio za remećenje javnog reda i mira tokom blokade novosadskih zborova. Istovremeno, privedena je i dekanka Medicinskog fakulteta, jedine visokoškolske ustanove na Univerzitetu u Novom Sadu koja je u štrajku. Kontrolisani mediji saznaju da je dekanka Medicinskog fakulteta, koja je od početka podržala studentski protest, privedena zbog toga što je „isplaćivala veće plate“. 

Da li je riječ o demonstraciji pravne države ili o pukoj odmazdi režima predsjednika Srbije Aleksandra Vučića?

„Karakter je čovekova sudbina, kaže Heraklit. Na čelu Srbije je agresivna i osvetoljubiva osoba, koji želi apsolutnu vlast. Svako ko se usudi da prozbori nešto što odudara od mejnstrima koji je nametnuo, postaje meta tabloida, ali i represivnog aparata države pod kontrolom Srpske napredne stranke“, odgovara profesor Pravnog fakulteta u Novom Sadu Bojan Pajtić.

Profesor Pajtić kaže da, srećom, svi tužioci i sve sudije nisu pod kontrolom režima, te podsjeća da su stotine njih nedavno obavijestili javnost da predsjednik Vučić vrši pritisak na pravosudne institucije, što, kako su naveli, polako dobija obrise krivičnog djela.

„Prvi čovek režima i član SNS-a Aleksandar Vučić pokazuje kolika je cena bunta u Srbiji; istovremeno, poručuje da nije u stanju da se koncentriše i da hladne glave razmisli o svom položaju, o svojoj poziciji: represija koju sprovodi od 1. novembra prošle godine mogla bi izazvati reakciju. Većini građana Srbije muka je od Vučićevog režima, što se represijom i maltretiranjem profesora i dekana neće ni zaustaviti ni promeniti“, kaže Bojan Pajtić.

Pravnik ste, pa mogu da vas pitam: postoji li pravni osnov za privođenje profesora i dekana?

Nisam imao uvid u predmete koji su pokrenuti, ali, znajući sa kim imamo posla, verujem da je reč o odmazdi, o osveti, o pokušaju kontrole univerziteta koji je pokazao vitalnost kakvu režim nije očekivao. Univerziteti u Srbiji mesta su slobodne reči, slobodnog delovanja; bastioni kritičkog razmišljanja. Što je, uostalom, u svakoj normalnoj zemlji njihova funkcija.

Budući da veoma direktno kritikujete režim predsjednika Vučića, jeste li očekivali da, u sklopu aktuelnog „lova na vještice“, budete privedeni?

Ako govorite kritički i slobodno, morate biti spremni na sve. Verujem da su ovde svi spremni na sve.

Na šta tačno?

Od privođenja zbog nekog izmišljenog razloga, do fizičkog napada; od pokretanja prljave medijske kampanje protiv vas i vaše porodice, do toga da vas prate i prisluškuju… Na sve to sam se odavno navikao, režim nema ništa novo u ponudi. Ipak, to što živimo u izrazito nedemokratskom društvu, pod represivnim režimom, ne sme da nas ograniči, da nas uplaši ili spreči da budemo slobodni.

Sloboda je stanje duha. Bićemo slobodni samo ako, bez obzira na posledice, jasno i glasno govorimo ono što mislimo. To je put do slobode celog društva.

Zašto predsjednik Vučić pojačava represiju, šta mislite? Da li zato što vjeruje da je iz bitke opet izašao kao pobjednik ili je ovo znak slabosti i nesigurnosti?

Vučić je izuzetno plašljiva osoba, nesposobna da kontroliše vlastite strahove. Budući u paničnom strahu da će izgubiti vlast, sada grčevito i manijakalno maltretira javnost, studente, opoziciju, novinare… Frižiderima, televizorima, traktorima kupuje glasove – od mesnih zajednica i lokalnih samouprava do državnog nivoa.

U Novom Sadu su odavno morali biti raspisan izbori za mesne zajednice i zbog toga što nisu, građani i zborovi protestuju: nedjeljama blokiraju trideset novosadskih raskrsnica. Vučić te izbore ne raspisuje jer zna da će ih izgubiti, a gubitak bilo kojih izbora početak je njegovog pada. Vučić je svestan šta je sve radio i da, ako ovde nakon pada njegovog režima ostane i „p“ od pravne države, ne može ostati na slobodi.

Zašto ne može?

Zato što je na čelu kriminalne organizacije, a ne političke stranke ili državnog aparata. U tom smislu, osveta, hapšenja, privođenja i pojačana represija plod su nemoći i straha. Kukavica uvek polazi od sebe, verujući da će ono što njega plaši uplašiti i druge.

Vučić misli da će celu Srbiju uplašiti ako privede profesore univerziteta, srednjoškolce i studente. A neće. Sobodni i pobunjeni građani Srbije veoma su čvrsto rešeni da Vučiću vide leđa, svesni da je upravo on ključna smetnja elementarno pristojne budućnosti koju žele za sebe i za svoju decu.

Kako znate da građani žele da vide leđa predsjedniku Vučiću?

To su potvrdili izbori u Zaječaru i Kosjeriću. Vučićev režim potrošio je stotine hiljada evra da bi kupio u zbiru nekoliko hiljada glasova u Kosjeriću. Obećavao je da će potrošiti desetine i stotine miliona državnog novca za puteve i infrastrukturu, danima uoči izbora tamo slao svoja mafijaška udruženja, većinu funkcionera… I, šta je dobio?

U Kosjeriću, u kome je SNS sa strankama sa kojima su trenutno u koaliciji – Milan Stamatović i radikali – 2021. godine osvojio gotovo osamdeset procenata glasova, sada ima jedva 49. I to uz kupovinu glasova, krađu i pretnje. To je drastičan pad, zna on to veoma dobro.

Kada govori o Zaječaru, Vučić pominje nekakav porast SNS-a, iako je opozicija porasla gotovo za duplo u odnosu na prethodne izbore. U Zaječaru je bilo nekoliko opozicionih lista; da je bila jedna, svi apstinenti bi, kao Kosjeriću, izašli i glasali.

Uprkos krađi i kupovini, to bi dovelo do pobede opozicije ili do rezultata sličnog onom u Kosjeriću. Najzad, ako uzmete u obzir da su ovi izbori održani u mahom ruralnim sredinama, a da u Srbiji više ljudi živi u gradskim nego u seoskim sredinama, da je izlaznost u Kosjeriću bila preko osamdeset procenata, te da bi izlaznost na budućim opštim izborima u Srbiji manje-više bila maksimalizovana, dolazite do zaključka da Aleksandar Vučić ne može pobediti ili, u najgorem slučaju veoma teško, jedinstvenu opozicionu listu.

Ne možete u svih 174 opštine u Srbiji poslati dovoljan broj batinaša, ne možete potrošiti toliko milijardi evra na glasove i potkupiti toliko građana. To je nemoguće i zamisliti. Zna on to.

Djeluje mi da ne vjerujete da će zahtjev studenata za raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora biti ispunjen?

Vučić će se batrgati koliko god može i odbijati da raspiše izbore. Zato je važno vršiti konstantan i permanentan pritisak na njegov režim, koji više nema ni legitimitet ni legalitet. Od 2012. godine, svi izbori organizovani su na protivzakonit način. Kršeni su zakoni koji se odnose na jednaki tretman stranaka u izbornom procesu, na zabranu kupovine glasova, kršen je niz pravnih propisa, što ceo proces čini i nelegalnim i nelegitimnim.

U regularnim uslovima, Vučić nikada nije dobio izbore. Bavio se politikom i pre nego što je došao na vlast i duže od dvadeset godina gubio izbore. Kao kandidat za gradonačelnika Beograda, izgubio je i od pokojnog Nenada Bogdanovića i od Dragana Đilasa, koji su ga potukli. Da Tomislav Nikolić nije pobedio na predsedničkim izborima, Aleksandar Vučić nikada ne bi video vlast.

On ne zna da se takmiči u ravnopravnim uslovima; pobeđuje samo ako su protivniku zavezane ruke, noge i oči.

Kada dođu radikali, više nema izbora, govorio je profesor Vojin Dimitrijević. Šta je alternativa?

Plašim se da podizanje tenzija koje gledamo poslednjih meseci ne vodi ničem dobrom. Vučić svoje jurišnike šalje na blokade, na proteste; huška ih da provociraju studente, da ih gaze automobilima, da ih napadaju i tuku. Što neminovno izaziva reakciju; zato se i bojim da Vučićevo igranje sa ljudskim životima može veoma loše da završi.

Nažalost, na čelu države nemamo zrelu osobu, zabrinutu za bezbednost i integritet građana, već čoveka koji je, još pre 15. marta, svoje pristalice i plaćenike gurnuo u Pionirski park u Beogradu, pokušavajući da isprovocira reakciju pola miliona demonstranata.

Iako svestan ko bi, da je došlo do direktnog sukoba, tu izvukao deblji kraj, Vučić se nije libio da nas huška jedne na druge, pokazujući koliko respektuje ljudske živote i dostojanstvo. Sve je manje vredno od njegove lične vlasti i bogaćenja.

Imate li utisak da se tokom posljednjih sedam mjeseci nešto promijenilo u odnosu Zapada prema režimu u Srbiji? EU je poručila da je, odlaskom u Moskvu 9. maja, predsjednik Vučić prešao crvenu liniju; može li se njegov odlazak u Ukrajinu tumačiti kao pokušaj da vrati simpatije Zapada?

Otkako je Vučić na vlasti, Srbija je jedina zemlja na svetu koja je kolonija najmanje pet država. Ko god od Vučića nešto zatraži, dobije i više nego što je tražio. U tom smislu, Srbija je danas ruska, kineska, francuska, nemačka i američka kolonija.

Čija najviše?

Ko traži najviše, dobije najviše. Vučić je spreman da poklon sve nacionalne resurse kako bi se održao na vlasti.

Kada je reč o odnosu Zapada prema Srbiji, odlasci studenata u Strazbur i Brisel zainteresovali su medije u Evropi, time i tamošnju javnost i političare, za ono što se događa u Srbiji. Studentskim marševima izvršen je svojevrstan pritisak na pojedine političare u Evropskoj uniji, koji su, zarad ekonomskih interesa poput rudarenja litijuma, Vučića podržavali i održavali na vlasti.

Naravno, pored studenata, ugao posmatranja promenio je Vučićev odlazak u Rusiju, koji je bio dvostruki fijasko: ne samo da je tako gurnuo prst u oko EU, nego je u Moskvi doživeo lično poniženje. Naime, Kremlj ga je stavio na mesto koje pripada nižem državnim službenicima prilikom zvaničnih događaja u Rusiji.

Mislim da je ovo kraj politike sedenja na više stolica.

Koju je vodio i predsjednik Boris Tadić.

Ali su sada svi prozreli Vučićevu igru; svi ga preziru, nikoga nije mnogo briga, niti će ga štititi kada jednom padne sa vlasti.

Vučić Srbiji nije napravio problem samo u odnosima sa Evropskom unijom, nego je, pokušavajući da se aktualnoj američkoj administraciji dodvori poklanjajući joj zemljište oko zgrade nekadašnjeg Generalštaba u Beogradu, prouzrokovao prvu vreću aferu predsednika Donalda Trampa.

O tome danas piše ozbiljna štampa u SAD. Ne možete američkim partnerima obećavati gradnju hotela i luksuznih zgrada u Beogradu, uveravati ih da je sve u redu, da je sve u skladu sa zakonom, iako znate da su zakoni kršeni i da je dokumentacija falsifikovana. Vučić je, dakle, te ljude doveo u situaciju da se povuku iz aranžmana koji su planirali, pokazujući im da Srbija na svom čelu ima osobu koja je ucenjena i svojom ratnohuškačkom prošlošću i kriminogenom sadašnjošću.

Nažalost, Vučićeva spoljna politika svedena je na sramne pokušaje da, kroz različite aranžmane, korumpira političare širom sveta. I na Zapadu i na Istoku. To se po njega završilo katastrofalno.

Ali je dugo uspijevalo.

Tako je. Jedno vreme, i to do pre godinu, sve mu je polazilo za rukom. Zapad se bavio i ratom u Ukrajini i ratom na Bliskom istoku. Delovalo je da je svet na pragu novog svetskog rata. Naravno, Srbija Zapadu nije bila prioritet: bili smo efemerni i samo je bilo važno da odavde ne stižu veći problemi po region.

Međutim, sada su stvari došle na naplatu i Vučić pokušava da amaterskim potezima učvrsti svoju poziciju, i to na isti način na koji je to činio prilikom predsedničkih izbora u SAD, kada je protivkandidat Hilari Klinton bio Donald Tramp. Govorim o prilikama uoči prvog mandata predsednika Trampa, kada je Vučić, tokom predsedničke kampanje, novac donirao fondaciji kandidatkinje Klinton.

Ozbiljan državnik nikada ne pravi takve greške. Morate sarađivati ko god da je izabran za predsednika Amerike, dopadao vam se ili ne. Vučić sada ponavlja grešku, uvodeći Trampovu administraciju u korupcionaški skandal. To čini sa mesta predsednika države za koju 95 procenata Amerikanaca i ne zna gde se nalazi.

Znamo li gdje je Vojvodina? Predsjednik Vučić je ponavljao da je cilj studentske i građanske pobune, koju naziva „obojenom revolucijom“, otimanje Vojvodine. Ko kome hoće da otme Vojvodinu, znate li?

Ta režimska kampanja uvreda je za inteligenciju. Ma koliko se trudio, na teritoriji pokrajine Vučić nije uspeo da nađe ni najopskurnijeg udbaša koji bi pronašao nekakav vojvođanski separatistički proklet. Niko se na tu udicu nije upecao.

Zašto? Pa, zato što u Vojvodini takav pokret ne postoji. Niko nema nameru da Vojvodinu otcepi od Srbije, ali zato svi pametni i slobodni građani imaju nameru da Aleksandra Vučića otcepe od vlasti. Mislim da je krajnje vreme da to učinimo.