Odeljenje za ekonomska istraživanja Addiko Banke predviđa još veću stopu rasta u Srbiji za 2018. godinu, nakon najnovijih revizija za 4. kvartal objavljenih u biltenu Kvartalni vodič kroz finansijske i tržišne trendove koji priprema ovaj tim analitičara.
Prognoza BDP-a za 2018. godinu je povećana za 0,5 pp na 4,5%, na osnovu rezultata za prvih šest meseci 2018. koji je bolji od očekivanog, povoljnijih investicionih trendova i dobre poljoprivredne sezone. Stručnjaci Addiko banke predviđaju da će se trenutni budžetski suficit i niži troškovi finansiranja odraziti u vidu smanjenja javnog duga koje može dostići nivo ispod 60% BDP-a u 2018. godini. Spomenuto u kombinaciji s novim aranžmanom sa MMF-om i pregovorima o pristupanju EU imaju pozitivan uticaj na proces reformi i bolji trend rejtinga zemlje.
Projekcija za 2019. je takođe povećana za 0,5 pp na 4,0%, uz investicije kao jedan od ključnih pokretača rasta, na osnovu stranih direktnih investicija u proizvodne delatnosti, javnih rashoda, znatne privredne dobiti, niske cene finansiranja i smanjenja poreza na dobit preduzeća u 2019. godini. Pored toga, lična potrošnja će zabeležiti najveći rast u poslednjih deset godina koji se bazira na rastu zaposlenosti u privatnom sektoru, velikom skoku doznaka iz inostranstva, nižim troškovima servisiranja duga, smanjenju stepena zaduženosti i prilivu sredstava od turizma. U 2018. i 2019. godini, za Srbiju se predviđa rast iznad proseka regiona jugoistočne Evrope, nešto iznad 3 odsto.
Rezultati na polju fiskalne politike u Srbiji i dalje nadmašuju očekivanja, ali održive strukturne promene zahtevaju veći zamah reformi. Konsolidovani budžetski suficit je dostigao 50,6 milijardi dinara (1,1% BDP-a) za prvih sedam meseci, a primarni suficit je iznosio 124,3 milijarde dinara (2,6% BDP-a). Ovi rezultati se prvenstveno zasnivaju na rastu poreskih prihoda (+4,8% u odnosu na isti period prethodne godine) koji imaju sve veći obuhvat i baziraju se na velikoj naplati poreza u okviru domaće potražnje, povoljnijem tržištu rada, kao i boljoj poreskoj usklađenosti. Očekuje se da će se budžetski suficit smanjiti na 0,5% BDP-a, nakon čega će se vratiti u ravnotežu u 2019, u obe godine kao rezultat rasta javnih rashoda i smanjenja poreza na zarade koji tek treba da budu definisani u 2019. godini.
Na osnovu prethodno navedenog, očekuje se nastavak smanjenja javnog duga ka procentu od 50% BDP-a do kraja 2019. godine, zahvaljujući trenutnom ubrzanju rasta BDP-a, održavanju primarnog suficita (~3% BDP-a) i jačem dinaru. S obzirom na to da dug opšte države opada ispod nivoa BB na srednji rok, očekuje se da će rejting agencije pravovremeno reagovati pozitivno u periodu koji prethodi sinhronizovanijoj globalnoj/domaćoj monetarnoj normalizaciji.
