ANALIZA: Integracija izbeglica u Nemačkoj može promeniti sve

Prema rezultatima istraživanja o javnom mnenju koje je sproveo nemački javni servis ARD DeutschlandTREND, podrška krajnje desnoj stranci Alternativa za Nemačku (AfD) trenutno iznosi 15 odsto, što predstavlja porast od oko 5 procenata u odnosu na isti period pre godinu dana. Može li se ovaj opasan trend preokrenuti?

Uspon stranke AfD koji traje od prošlog leta direktna je posledica velikog porasta broja izbeglica koje su ušle u Nemačku. 2015. godine bilo ih je blizu milion. 

Najzad, ta stranka je svoju platformu bazirala na protivljenju primanja izbeglica, što takođe uključuje antagonizam prema Evropskoj uniji i vrlo konzervativan društveni program, čemu je dodata i otvoreno sektaška verska komponenta na stranačkoj konvenciji 3. maja u Štutgartu. Ipak, nemački širi politički centar i dalje se drži.

Stranka desnog centra Hrišćanske demokrate i njihovi saveznici još uvek uživaju podršku oko 33 odsto elektorata; stranka levog centra Socijaldemokrate ima 20 odsto podrške; Zelena stranka ima otprilike 13% podrške. Čak su se i Slobodne demokrate izvukle nakon teškog razdoblja i trenutno njihova podrška iznosi 6 odsto. 

Ukratko, umerene političke sile uživaju podršku koja premašuje 70 odsto Nemaca – za razliku od, recimo, Austrije, u kojoj je krajnja desnica uspela da dobije 36 odsto u prvom krugu predsedničkih izbora. Čak i nemačka Leva stranka koja ima 8% podrške i nije tradicionalno definisana kao umerena, ima umerenije „istočno“ krilo i radikalnije „zapadno“ krilo. 

Dugi privredni uspeh

Trajna snaga nemačkog političkog centra verovatno odražava izvanredan privredni uspeh te zemlje, koji traje već više od jedne decenije, čak i dok je veći deo ostatka Evrope bio suočen sa ozbiljnim izazovima. Takav ishod delimično je posledica evra, koji je pogodovao nemačkom izvozu i rastu daleko više nego što to uviđa većina nemačkih građana. 

Da je Nemačka još uvek zadržala – ili da se vratila na – nemačku marku, zapošljavanje i rast bili bi ometeni znatno jačom valutom, na osnovu ponderisanog indeksa u trgovini, kao posledica globalne privredne krize.

Što je još bitnije, Nemačka uživa dobrobit izvanredne kulture konsenzusa koju je razvila tokom razdoblja nakon Drugog svetskog rata, u kojem su socijalni partneri i političke stranke pokazali izvanrednu sposobnost za postizanje kompromisa. Prilično široka teritorijalna distribucija privredne aktivnosti, zajedno sa snažnim lokalnim samoupravama i organizacijama civilnog društva, dodatno je doprinela opštem osećaju zadovoljstva – osećaju koji nije prisutan u većini delova sveta u današnje vreme. 

Međutim, u ovom trenutku, dok izbeglička kriza potpiruje populizam i političku polarizaciju, čini se da su ugroženi temelji nemačkog uspeha.

Doista, budućnost Nemačke mogla bi da se razvije na dva načina. Svet će imati veliki uticaj na to koji će scenario prevladati. Prvi scenario je mračan: Nemačka neće uspeti sa socijalnom i privrednom integracijom izbeglica, političko nezadovoljstvo doživljava nagli uspon, a pridošlice postaju sve nezadovoljnije svojim neugodnim položajem. 

Svaki korak koji preduzmu kako bi se rešili te frustracije ohrabruje populiste desnog krila i može dovesti do obostranog nasilja. 

Isti zakon za sve

Kad bi u najgorem slučaju došlo do terorističkog napada – naročito takvog koji bi se na neki način mogao povezati sa izbeglicama – nacionalističko-populistička reakcija bila bi snažna, što bi potencijalno oslabilo i sam sistem nemačkog društva. 

Antimuslimanski elementi te reakcije postali bi podsticaj verskim ekstremistima na Bliskom istoku, jer bi delovalo da potvrđuju njihovu priču o neizbežnom verskom i civilizacijskom sukobu. Drugi scenario pretvara izazov zaštite izbeglica u još jedan uspeh. Integracija izbeglica odvija se razumnom brzinom i Nemačka se vraća na put umerene politike, društvene solidarnosti i ekonomskog rasta.

Dugoročno gledano, izbeglice bi zapravo mogle da daju snažan doprinos prosperitetu Nemačke. Uprkos usponu stranke AfD, postoje brojni razlozi za daljnji optimizam. Krajem prošle godine, hiljade Nemaca okupile su se na železničkim stanicama i na ulicama kako bi dočekali i iskazali dobrodošlicu prvim grupama izbeglica dok su stizale. 

Širom većeg dela zemlje, lokalne zajednice mobilizovane su radi pružanja smeštaja, podučavanja jezika i socijalnog usmeravanja izbeglica koje nikad do tada nisu iskusile nešto poput imućnog demokratskog društva. 

Desetine hiljada učenika tinejdžera imaju zadatak pružanja pomoći svojim kolegama izbeglicama u razredu koje ne govore nemački i od kojih su brojni stigli u tu zemlju bez svojih roditelja.

Hoće li se taj pristup održati i dovesti do uspešne integracije zavisiće od Nemaca i izbeglica. Izbeglice će morati da prihvate nemačke zakone, čak i ako u nekim slučajevima oni za njih nemaju smisla. Kako pridošlice, tako i nemački građani, moraće da održavaju ravnotežu između poštovanja prema raznolikosti u životnom stilu sa shvatanjem da se u sekularnoj demokratiji isti zakon primenjuje na svakoga.  

Ti zakoni moraju da štite privatni verski i kulturni prostor za svakoga i ne smeju da dozvole da se taj prostor koristi kao izgovor za povredu osnovnih ljudskih i demokratskih prava svakog pojedinca. 

Prilika za veća ulaganja

Velika postojeća zajednica bivših imigranata mogla bi da bude od pomoći u artikulisanju i sprovođenju te delikatne ravnoteže. Uspešna integracija izbjeglica takođe će zavisiti od privrednog rasta. To se smatra još jednim argumentom da Nemačka iskoristi svoj fiskalni prostor za povećanje ulaganja i sprovođenje politika usmerenih na podsticanje rasta. 

Dok bi demografski priliv mogao dugoročno da postane velika dobiti za Nemačku, kratkoročno on predstavlja opterećenje.

Stoga postoji potreba za deljenjem tereta sa evropskim zemljama, kao i nastojanja da se postigne usporavanje protoka izbeglica, dok se istovremeno podržavaju ljudska prava onih koji beže od smrti. 

Ako Nemačka uspe da integriše izbeglice, poslaće snažnu poruku nihilistima i ekstremistima širom sveta. Ona bi time pokazala da se u snažnoj privredi, aktivnom civilnom društvu i vladavini sekularnog prava, mogu nadvladati verske razlike, kulturne tenzije i izazovi tržišta rada. To je poruka koja je svetu potrebna u ovom trenutku više nego ikada.