ANALIZA: Šta je konstruktivni populizam i može li pomoći svetu posle Bregzita?

Glas za Bregzit pokrenuo je gomilu komentara o antiestablišment politici, neuspehu stručnjaka, abdikaciji levice i još mnogo čemu. Za razliku od predsedničke kampanje u SAD-u, mnogi smatraju Bregzit pozivom za buđenje.

Kao odgovor na to, bivši sekretar američkog trezora i bivši predsednik Univerziteta Harvard Leri Samers poziva na „odgovorni nacionalizam“ radi suprotstavljanja često šovinističkom, antiimigrantskom i protekcionističkom jeziku populističke desnice. 

„Podrazumevalo bi se da se od zemalja očekuje da teže privrednom blagostanju svojih građana te da to bude njihov primarni cilj, ali njihova sposobnost da naude interesima građana negde drugde je ograničena.“

Donosili bismo sud o međunarodnim sporazumima „ne prema tome koliko toga je usklađeno ili koliko ograničenja je uklonjeno, već prema osnaživanju građana“. Prema tvrdnjama Samersa i ostalih, globalizacija je donela veliku dobrobit svetskoj ekonomiji u celini, ali dobitnici su retko direktno ili indirektno obeštetili gubitnike. 

Štaviše, broj dobitnika u poslednje vreme često je bio znatno manji od broja gubitnika, naročito na određenom geografskom području ili zbog tržišta koja se zasnivaju na principu „pobednik uzima sve“. Najzad, privredne politike koje preferiraju dobitnici, i koje se usvajaju pod njihovim uticajem,  često su daleko od toga da budu blagotvorne za sve. Sve to je tačno.

Nažalost, ti argumenti često navode političke umerenjake na uzmicanje pod pritiskom nativizma, agresivnog nacionalizma i nesuvislih ekonomskih slogana. Oni koji uzvikuju ili tvituju komentare od jednog retka i prmovišu politiku uskog identiteta prisilili su one koji veruju u globalnu zajednicu ljudi, koju povezuju zajednički interesi, na vođenje borbe u cilju izražavanja mišljenja o tome zašto komentari od jednog retka imaju malo smisla.

Populistička tendencioznost 

Ipak, taj protivnapad, ako se on tako može nazvati, čini se, nije u mogućnosti da formuliše čak ni dva retka koja bi bila sposobna da opovrgnu populističku tendencioznost. Ima, naravno, decentnih ekonomskih analiza i razumnih političkih predloga umerenjaka, ali rasprava se obično odvija na jeziku – i govorom tela – tehničkih stručnjaka, koji podstiče na zevanje, a ne podršku naroda. Postoji neodgodna potreba za umerenim, humanističkim, globalnim i „konstruktivnim“ populizmom koji se može suprotstaviti ekstremistima, ne složenim matematičkim modelima, recimo, posledicama Bregzita na zapošljavanje, već jednostavnim, ali moćnim idejama koje privlače milione.

Liberalne demokratije, suočene sa strašnim izazovima, već su prethodno pronašle takve glasove. Razmislite o retorici Frenklina Ruzvelta tokom 30-ih ili onoj očeva utemeljitelja Evropske zajednice.  Ono što „konstruktivni“ populizam čini konstruktivnim jeste činjenica da on pojednostavljuje ono što je poznato sa pristojnim nivoom pouzdanosti. Za razliku od toga, „destruktivni“ populisti svesno iskrivljuju ono što je poznato i ne ustručavaju se da izmisle ono što nije.

Preporod nacionalizama

Ova vrsta konstruktivnog populizma znatno je manje uobičajena na lokalnom nivou, gde se rasprava usredsreuje na konkretna rešenja realnih problema građana. To ne znači da je lokalna politika lagana. Setite se napetih odnosa između policije i etničkih manjina u američkim gradovima. No, kao što su obrazložili Brus Kac i Luis Noring, u brojnim gradovima u Americi i širom sveta izabrani zvaničnici, građanske organizacije i privatne kompanije često se udružuju izvan stranačke pripadnosti radi osmišljavanja i pronalaženja načina finansiranja inovativnih projekata u javnom prevozu, stanovanju ili privrednom razvoju.

Konstruktivni populizam najpotrebniji je na nacionalnom i međunarodnom nivou, jer se brojni problemi ne mogu rešiti na lokalnom nivou. Razmislite o spoljnoj politici. Postoji snažan trend u brojnim zemljama prema agresivnom nacionalizmu koji je doveo do toliko katastrofa u istoriji, naročito tokom prve polovine dvadesetog veka.  Neki zanemaruju opasnosti tog preporoda nacionalizma tvrdnjama da će nas ekonomska međuzavisnost zaštititi od naših vlastitih atavističkih poriva. U prošlosti, međutim, nije bilo tako. Na kraju krajeva, tri kobne decenije koje su započela 1914. usledile su nakon razdoblja brze i duboke globalizacije.

Tri ključna elementa

Politička poruka koja uključuje predanost trajnom oprezu u cilju pružanja podrške miru ponovo je poprimila ključnu važnost. To se, međutim, mora konkretizovati. U svetskim liberalnim demokratijama takva poruka bi trebalo da naglasi tri elementa: jaku obranu i obaveštajne službe; legitimitet jednakih pregovora sa prijateljima i neprijateljima radi pronalaženja zajedničkih dodirnih točaka te, najzad, shvatanje da se dugotrajni savezi i prijateljstva grade na zajedničkim demokratskim vrednostima i podržavanju ljudskih prava.  

Kratkoročnim komercijalnim ili drugim interesima ne bi trebalo dopustiti narušavanje ključnih pitanja principa. Ako su ljudska prava, uključujući, recimo, prava žena zaista ključni faktor demokratskih vrednosti, možemo pregovarati o nizu pitanja s onima koji ih osporavaju; ali sve dok ne postoji napredak na polju tih prava, ne možemo biti iskreni prijatelji i istovremeno tvrditi da podržavamo univerzalne ljudske vrednosti. Konstruktivni populizam ne može biti ciničan; on mora biti realističan i mora priznati da napredak može biti postupan i može poprimiti različite oblike na različitim mestima.

No, može se tvrditi jednostavnim jezikom da su tržišta u funkciji svih samo ako su regulisana prema interesima svih; da javni rashodi koji doprinose stvaranju produktivne imovine mogu smanjiti odnos javnog duga prema nacionalnom dohotku te da bi uspešnost trebalo mjeriti prema tome u kojoj meri se dele plodovi rasta. Politika identiteta i neodgovorni populizam ne mogu se prevladati kompromisom ili suprotstavljanjem detaljnom tehničkom analizom. Katastrofa se može izbeći samo konstruktivnim populizmom: jednostavnim, preciznim i uvek iskrenim.