Anja Ringren Loven spasla je dečaka optuženog za veštičarenje, a sada upozorava na nesreću migranata

Pre šest godina Anja Ringren Loven napustila je Dansku i krenula u nepoznato. Ispunila je snove pomažući deci u Africi, a svet je za njena dela čuo pre dve godine kada je spasila izgladnelog dečaka ostavljenog na ulici, optuženog za veštičarenje.

Tada slabašni Houp (engleski – hope – nada), star dve ili tri godine, preživeo je zahvaljujući njoj i organizaciji koju je osnovala sa ciljem da spase decu žrtve lova na veštice. Svoj san ostvarila je u Nigeriji, gde je zajedno sa suprugom otvorila prihvatilište za decu Zemlja nade (Land of Hope). 

Njena borba i dalje traje, a nedavno pojavljivanje zastrašujućih snimaka i fotografija ljudskih aukcija u Libiji, gde se migranti prodaju za rad na farmi za oko 800 dolara bio je povod da pozove Evropu da reaguje. 

U razgovoru za B92.net, Anja govori o svojoj odluci da proda sve što je imala u Danskoj i prati svoje snove, o borbi sa sujeverjem u Africi, kao i o tome šta bi Evropa trebalo da uradi po pitanju onoga što se dešava van njenih granica. 

NA SLICI: Slabašni Houp preživeo je zahvaljujući pomoći Anje i njene organizacije

Od malih nogu bila je, kako kaže, fascinirana decom iz Afrike. O njima, kao i o tome koliko je važno pomoći ljudima u nevolji naučila ju je majka. 

„Odrasla sam sa majkom koja je radila u domu za stare i uvek mi je govorila koliko je važno brinuti se o onima kojima je to potrebno. Često mi je govorila o gladnoj afričkoj deci i ceo život sam sanjala o tome da im pomognem i da u Africi nešto promenim. Moja mama je umrla od raka kad sam imala 23 godine i od njene smrti sam se borila da pronađem svoj mir. Taj gubitak je bio veoma težak i morala sam da nađem smisao svog života. Tako sam odlučila da pratim svoje snove i osnovala nevladinu organizaciju ‘DINNødhjælp’. Prodala sam sve što sam imala i to mi je dalo slobodu i nezavisnost da putujem i nešto napravim, a da ne brinem o materijalnim stvarima“, priča Anja.

Svet je za Anju čuo kada je prvi put objavila fotografije Houpa kojeg je našla na ulici – napuštenog. Te fotografije zapravo nisu toliko govorile o siromaštvu i gladi u Africi, već o sujeverju. 

Houpa je porodica optužila za veštičarenje. Kada je dete za to optuženo, a optužba najčešće dolazi od strica, babe, maćehe, komšija ili sveštenika, vrlo retko od samih roditelja – nema nazad. 

NA SLICI: Sa suprugom je osnovala centar za decu pod nazivom Zemlja nade

„Optužba za veštičarenje je sve veći problem u mnogim afričkim zemljama, posebno u Nigeriji. Razlog za takvu optužbu može biti smrt ili bolest u porodici. Može biti propast useva, otpuštanje ili neplodnost. Prema tradicionalnim afričkim verovanjima, sve ima natprirodni uzrok, a vrlo često deca su ta koja postaju žrtveno jagnje. Sujeverje u Nigeriji najčešće je u državama Kros River, Rivers i Akva Ibom, gde smo izgradili naš centar za decu Zemlja Nade“, navodi Anja. 

Kako dodaje, u Akva Ibomu verovanja pentekostalaca (jedne od harizmatskih verskih grupa u hrišćanstvu) pomešana su sa lokalnim plemenskim religijama. Ta mešavina stvara smrtonosni koktel koji dovodi do verovanja u veštice i egzorcizam. 

U svim delovima sveta deca su najugorženija, a njihov glas može se čuti samo kada im ljudi poput Anje za to daju priliku. 

„To je razlog zašto smo moj suprug Dejvid i ja napravili dečji centar. Kako bismo dali deci glas, kako bismo se borili za njihova prava i kako bismo im dali nadu za bolju budućnost. To radimo dajući im dobro i kvalitetno obrazovanje jer je to najmoćnije oružje u borbi protiv bilo koje forme sujeverja koja je duboko ukorenjena u afričke kulture. Cilj našeg rada je da osiguramo da sva deca u državi Akva Ibom koja su optužena za veštičarenje dobiju priliku da idu u školu. Paralelno sa tim je takođe rad na promociji važnosti obrazovanja“, dodala je ona.

Anja, ipak naglašava da se magija i veštičarenje ne smeju vezivati samo za Afriku. 

„Od kasnog 15. veka do kraja 18. veka talas proganjanja protutnjio je delovima Evrope. Desetine hiljada ljudi pogubljeni su zbog veštičarenja. U Danskoj je ubijeno više od 2.000 žena, spaljene su žive na lomači jer smo verovali da su veštice. Verovanja u magiju bilo je skoro svuda u prošlosti. Skoro sve kulture verovale su da može da se iskoristi natprirodno sredstvo kako bi lov bio uspešan, kako bi usevi rasli bolje ili kako bi ljudi ili životinje bili plodniji. Magija se takođe može koristiti za lečenje bolesnih. Za većinu običnih ljudi koji su živeli do 18. veka magija je bila deo svakodnevnog života. Za njih je svet bio misteriozno i zastrašujuće mesto. Oni nisu znali šta prouzorkuje bolesti ili prirodne fenomene pa su ponekad pretpostavljali da postoji natprirodno objašnjenje“, navodi ona.

NA SLICI: Deca iz njenog centra idu u školu, obrazuju se, i uče da postanu jake ličnosti

Stoga, kako kaže, umesto što upiremo prstom, trebalo bi da se zapitamo. 

„Zašto u Evropi nema više verovanja u veštičarenje kao što je to bilo 1500-1600.? I zašto ovakva verovanja i dalje postoje u Nigeriji i nekim drugim delovima sveta? Odgovor je lak… U svim zapadnim delovima sveta dali smo šansu za školovanje. Sva deca u Evropi idu u školu. Kada imate šansu da idete u školu društvo će se brže razvijati. Nijedna država ne može da se razvija ako njeno društvo nije obrazovano. Verovanje u veštičarenje rezultat je nedostatka edukacije koja dovodi do neznanja. Nedostatak obrazovanja postoji zbog ekstremnog siromaštva koje vidimo u lokalnim zajednicama. Moramo ljudima koji žive na selu da pomognemo da promene svoj stav. Moramo da ih prosvetlimo kroz programe tako da ubijanje dece može da stane“, kaže ona.

Houpov oporavak bio je neverovatan. Anja kaže da je on sada srećan dečak koji svakog dana s radošću ide u školu. 

„On je snažan dečak i uz našu ljubav i brigu je preživeo. Danas je odličan đak. Voli da ide u školu svakog dana, uvek je veoma srećan i voli da se igra i zabavlja. Ima sjajan smisao za humor i pokazuje koliko je inteligentan uprkos tome što ima problema sa sluhom“, navodi ona. 

Dan u centru u kom se nalazi 54 dece, je dan kao i svaki drugi sa bilo kojom porodicom, priča Anja. 

„Naša deca idu u školu svaki dan. Rade domaći, igraju se, pevaju i plešu. Imaju obaveze. Pomažu u čišćenju i kuvanju. Učimo decu da budu jake nezavisne individue. Dajemo im ljubav, negu i samopouzdanje. Svaki dan ‘Zemlja Nade’ puna je različitih aktivnosti i svake nedelje vodimo decu na piknik, bazen ili plažu. Mi smo jedna velika srećna porodica“, naglašava ona. 

NA SLICI: Svaki dan ‘Zemlja Nade’ puna je različitih aktivnosti i svake nedelje vode decu na piknik, bazen ili plažu

Anja je nedavno na svom profilu na Fejsbuku podelila uznemirujuće fotografije nasilja nad migrantima koji preko severa Afrike, uglavnom Libije, pokušavaju da dođu do Evrope. 

„Kada se nešto desi u Parizu, ceo svet stane da se moli. Gde je svet kada se ovako nešto dešava u Libiji“, napisala je ona uz fotografije. 

Pozvala je Evropu da reaguje tako što će pritisnuti afričke vlade, ali poziva i medije da istaknu ovaj problem.

Jedno od rešenja bilo bi i to da, kako kaže, Evropa zaustavi slanje pomoći i uvede sankcije. 

„Evropa mora da učvrsti spoljašnje granice i uvede sistem dovoljno jak da odmah pošalje sve one za koje se smatra da nisu izbeglice nazad u bezbedan kamp kojim bi upravljala i finansirala Evropa, gde će čekati eventualnu proceduru za izdavanje vize, a koji se nalazi u blizini zemalja iz koje dolaze, na primer Nigerije, Gane, Kenije, Pakistana… Mora se pokazati jasan signal da niko ne može da prođe samo zato što se pojavio na granici. Ako je ta poruka jasna, granice dovoljno jake i povratak dovoljno brz – tok imigranata u Severnu Afriku će se brzo isušiti. Niko ne može da krivi jadne imigrante što su hteli da okušaju sreću, ali Evropa definitivno može da bude okrivljena za nemarnu graničnu kontrolu, i to uz činjenicu da trenutno dopušta velikom broju Afrikanaca da uđu. Evropa je 100 odsto kriva za kreiranje lažne nade za imigrante i podsticanje strašno opasnog putovanja, koje dovodi do nasilja i smrti“, naglasila je ona. 

NA SLICI: Anja kaže da svet ne tretira isto tragedije u Africi ili na Bliskom istoku, kao one u SADu, Velikoj Britaniji i Francuskoj

Nažalost, svi smo godinama svedoci da tragedije u zemljama Afrike ili Bliskog istoka nisu toliko važne kao one u SAD, Velikoj Britaniji i Francuskoj, a da bi se to promenilo, Anja ponovo pominje moć medija, ali i sve nas. 

„Mediji kontrolišu ono što mi vidimo, čitamo i čujemo, i moraju da iznesu na svetlost dana više priča koje nisu iz Evrope i SAD. I ne samo mediji. Svi smo mi odgovorni da saznamo šta se dešava u svetu i da te priče podelimo. Ne možemo da zatvorimo oči, tada smo krivi i mi“, zaključila je Anja. 

NA SLICI: Anja je upozorila na muke migranata iz Libije iostalih delova Afrike koji pokušavaju da dođu u Evropu