Ante Marković: Zablude ćemo plaćati siromaštvom, trovanjem duha i položajem daleke periferije u Evropi

Treba li da vratimo točak istorije nazad i da platimo cenu koju smo već platili? Zablude ćemo plaćati siromaštvom, trovanjem duha i položajem daleke periferije u Evropi, reči su koje je izgovorio Ante Marković, reformista i 31. i poslednji premijer Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije decembra 1989. godine, tokom ekspozea u Skupštini SFRJ, upozoravajući nadiruće lidere nacionalističkih pokreta u Srbiji, Hrvatskoj i BiH – Slobodana Miloševića, Franju Tuđmana i Aliju Izetbegovića – na moguće posledice njihovih politika. Dve godine kasnije, sabotiran od istih vođa koje je upozoravao, vratio je mandat građanima jer „ne postoji više nijedan državni organ kome bi se mogla podneti ostavka“.

„Ja sam uvek dosledno bio za demokratiju, mir, a protiv rata. Stoga je za mene neprihvatljivo predložiti ratni budžet i ja to ne mogu i neću napraviti“, izjavio je Marković 20. decembra 1991. godine obrazlažući ostavku.

Bio član Saveza komunista

Rođen je 25.novembra 1924. godine u Konjicu, a umro je na današnji dan 2011. godine u Zagrebu. Pre Drugoga svjetskog rata pristupio je Naprednom omladinskom pokretu i postao član Saveza komunista Jugoslavije (SKJ). 1941. godine pristupio je Narodnooslobodilačkom pokretu, s 1954. diplomirao je elektrotehniku na Tehničkom fakultetu Sveučilišta u Zagrebu. Dugo je radio u gigantu Rade Končar, gde je direktorsku karijeru završio 1984. godine kao generalni direktor sa 25.000 zaposlenih.

Oborio hiperinflaciju i doneo normalan život građanima

Ostaće upamćen kao čovek koji je sproveo velike ekonomske reforme kojima je oborio hiperinflaciju i konačno građanima Jugoslavije doneo normalan život za samo dve godine. Koliko je velik poduhvat napravio vidi se iz toga što je uspeo da unormalni inflaciju koja je krajem 1989. godine, dostigla neverovatnih 2679% godišnje! 

Na poziv tadašnjeg predsednika Džordža Buša otišao je u Ameriku i tamo pregovorao s MMF-om o ekonomskim reformama u Jugoslaviji, i zatražio podršku za svoju ekonomsku politiku. Nakon sastanka s Markovićem, tadašnji direktor MMF-a Majkl Kamdesuso je zaključio da u svojoj praksi još nije čuo tako konzistentan i hrabar projekat. Zapadne banke su obećale finansijsku podršku Markoviću i njegovim reformama, ukoliko bi njegov koncept počeo da se sprovodi.

NA SLICI: Novčanice štampane tokom hiperinflacije danas su u muzejima 

Uveo konvertibilni dinar

Marković je prvo počeo da sređuje bankarski sektor. Uspešno je rešio kontaminiranu aktivu – bankarsko potraživanje koje se teško ili uopšte ne može naplatiti.

Njegovom odlukom odnos dinara i nemačke marke je bio zaleđen, a uvedeni su konvertibilni dinari. Vrlo brzo je izgradio efikasnu saveznu administraciju posvećenu jedinstvenom ekonomskom tržištu. Omogućio je otvaranje tržišta novca, kapitala i radne snage, a delimično deregulisao tržište i liberalizovan uvoz. 

Umanjio je vojni budžet JNA sa 60 na 35 posto ukupnih sredstava proračuna s kojima je raspolagala Jugoslavija, kao i izdatke za administraciju, ali povećao sredstva za carinu i policiju. Iako su se mnogi protivili povećanju plata carini i policiji, ispostavilo se da su prihodi od carine nakon povećanja plata toliko porasli da je predložio ukidanje doprinosa republika i pokrajina.

Slobodan Milošević ga je napao tvrdeći da uništava srpsku privredu

Uredio je poslovanje sa SSSR-om (Sovjetski Savez) tj. izdatke za klirinško poslovanje, zbog čega ga je Slobodan Milošević napao tvrdeći da uništava srpsku privredu, iako su veliki klirinški izvoz imale i Slovenija i Hrvatska. 

Marković je, takođe, izmenio Zakon o privatizaciji koji je, kasnije nazvan, Markovićeva privatizacija. Nakon izmene počelo se s privatizacijama tokom kojih su radnici dobijali udeo u firmi u kojoj rade, dok je s druge strane otežavao prodaju udela u preduzećima spoljnjim investitorima.

Miloševićava netrpeljivost prema njema i reformama kulminirala je 8. januara 1991. godine kada je Srbija izvršila monetarni udar. Preko Narodne banke Srbije iz Narodne banke Jugoslavije je izvučeno oko 2,5 milijarde nemačkih maraka. To je i formalno značilo kraj Markovićevih reformi i početak raspada Jugoslavije.

Reforme odmah donele rezultate

Markovićeve reforme su ubrzo nakon implementacije počele davati rezultate, životni standard je počeo da raste, dinar je postao stabilan, a hiperinflacija je zaustavljena. Tokom njegovih reformi narod je posle godina gladi, muke i hiperinfacije mogao da kupi belu tehniku, da ode na letovanje, da se dobro obuče…Prosečna plata bila je u njegovo vreme 1.000 nemačkih maraka, što bi danas bilo oko 500 evra. To kratko vreme njegovog mandata građani su prvi put osetuli kako izgleda normalan život.

Bolji rezultat uspeo je, jednako kratkotrajno, da ostvari samo čuveni Superdeka – Dragoslav Avramović koji je kao guverner centralne banke uspeo da 1994. godine dinar postane jednak u odnosu na nemačku marku.