Citirati izjave premijerke Ane Brnabić nema više nikakvog smisla. Zato da pređemo na konkretan predlog i da očekujemo konkreno delanje.
Slučaj je sledeći.
Radnja se događa na Sajmu knjiga. Potpisnica ovih redova pozvala je nekoliko kolega i koleginica na kafu, kolege i koleginice su se odazvale, kafe su se popile i sada nastaje „slučaj“: mladom konobaru tražimo račun uz napomenu da plaćamo karticom.
– A, pa ne može, ne primamo kartice.
– Zašto?
– Tako je naredio gazda.
– Kako vaš gazda može da naredi da ja ne mogu da platim karticom koja je regularno i zakonito sredstvo plaćanja?
– Ne znam, mogu da ga zovem pa da vam on objasni. Nađite keš.
Tu se svi prisutni, pozvani na kafu, mašaju za novčanike, potpisnica ovog teksta propada u zemlju, u priču odnekud uskače dobri suprug i dolazi da plati račun u kešu.
Međutim, šta se dalje događa?
– Molim vas dajte mi sada i fiskalni račun.
– Pa to vam je fiskalni račun.
– Nije. Fiskalni račun je iz fiskalne kase, da biste platili porez. Zovite sad gazdu da mi objasni zašto nema ni fisklalni račun, ili da zovem inspekciju.
– Zovite slobodno, on zna sve inspektore, već su bili ovde i ništa, odbrusi mladi konobar i ode.
Dakle, poziv za premijerku Brnabić je sledeći: dođite, proverite i javite nam kako i zašto kafić u sred Beograda, na Beogradskom sajmu tokom sajma knjiga, ne koristi fiskalnu kasu i ne izdaje fisklalne račune, dakle, ne plaća porez državi.
Kafić se zove Light Blue Caffe. Nije ga teško naći. Ima još dva dana sajma, može da se stigne.
A zašto je ovo hitno i važno?
Iz jednostavnog razloga: da nam na delu pokažete da li smo, ili nismo, svi jednaki pred zakonom, ili porez u ovoj državi plaćaju samo oni koji ne poznaju nikoga u Poreskoj upravi ili tamo-gde- treba, pa ne mogu sebi da dozvole luksuz da:
a) varaju državu
b) prave ludima one koji porez plaćaju
c) bahati su i bezobrazni, svesni da im se tako može.
Pustite praznu priču. Pokažite nam da država funkcioniše na delu i da smo pred zakonom svi jednaki.
Svi znamo šta se ovde događa, domaći privrednici moraju da ćute, ali zato strani stalno insistiraju na pravnoj sigurnosti.
Zato je na konferenciji o sivoj ekonomiji Aleksander Grunauer iz nemačkog GIZ-a pozvao Ministarstvo finansija i Poresku upravu da zarede po kafićima na Obilićevom vencu recimo i vide ko izdaje fiskalne račune, a ko ne. Ponudio se i da pomogne.
Zato i Zoran Petrović, predsednik AmCham u Srbiji na ručku sa premijerkom kaže da privrednici očekuju da se pojača pravna sigurnost i da zakoni važe jednako za sve. Zato o vladavini prava govori i već čuveni Brajan Hojt Ji.
Tu prazne priče u stilu „mi radimo, mi se trudimo, postigli smo napredak, kriva je bivša vlast“ nemaju nikakvu svrhu i nemojte misliti da ste time nekome zamazali oči.
Dok ne odete na lice mesta i dok javno ne pokažete da porez moraju da plaćaju svi, bez obzira koga poznaju i čiji su član, pravne države u ovoj zemlji nema.