Cena nafte podgreva inflaciju, drugi rizici rastu

Domaći ekonomisti kao najveći potencijalni izvor kratkoročne inflacije vide u kretanju cena nafte, pošto je cena ove sirovine nakon kraće pauze ponovo krenula uzlaznom putanjom. Drugi najveći rizik po rast cena na malo i dalje su geopolitička dešavanja, odnosno sukobi na Bliskom Istoku i Ukrajini, koji remete ekonomske procese. Podsećamo, Srbija je prošlu godinu, zajedno sa Mađarskom i Turskom, po skoku cena završila u vrhu Evrope i inflacijom od 12,1 odsto.

„Cena nafte će biti jedan od činalaca koji će uticati na inflaciju u Srbiji. Što se tiče geopolitičkih izazova, oni su uvek opasnost – mada je tržište posle pandemije već naučilo da prevazilazi prepreke oko snabdevanja,“ kaže Nenad Gujaničić, glavni broker društva Momentum sekjuritis.

On dodaje i da je mnogo lakše suzbiti inflaciju koja je na visokom nivou nego onu koja je već krenula da se smiruje, odnosno da je više vremena potrebno za dolazak do granice ciljane inflacije od njenog obaranja na jednocifrene procente.

Cene nafte su danas nastavile svoj rast, pošto su američke vlasti otpočele napade u Iraku i Jemenu uperene protiv Huta, koji su u prethodnim mesecima ugrozili brodski transport kroz Crveno more.

Dodatno, u istom regionu se vode i mirovni pregovori između Izraela i Hamasa, a tržišta čekaju rezultate razgovora od kojih će zavisiti i cena nafte. Cena nafte tipa brent je u 10:23 časova po centralnoevropskom vremenu bila oko 78,2 dolara po barelu.

Naravno, od inflacije će zavisiti i kretanje kamatnih stopa na tržitu, odnosno uslovi po kojima se zadužuju i privreda i stanovništvo.

Podsećanja radi, Narodna banka Srbije (NBS) je u svom poslednjem izveštaju iz novembra prošle godine navela da bi „rast cene sirove nafte na svetskom tržištu, ali i nekih vrsta hrane, i jačanje dolara mogli bi vršiti pritisak na inflaciju u kratkom roku“.

NBS svoje projekcije inflacije zasniva na predpostavci da će “cena nafte tipa brent na kraju 2023. iznositi 88 dolara po barelu, a na kraju 2024. godine 84 dolara po barelu“.

Centralna banka prepoznaje sve ukupne rizike i ima spreman alternativni pristup u slučaju većih pomeranja.

Većina ekonomista i ne očekuje da će NBS menjati svoje kamatne stope pre druge polovine godine, kako navodi Erste banka u izveštaju, jer je centralna banka Srbije među poslednjima u Evropi reagovala monetarnim odlukama na rat u Ukrajini. Inače, Erste banka je za drugu polovinu godine predviđala smanjenje kamata.

Upozorenja stižu i sa drugih strana

Što se tiče čisto domaćih inflatornih pritisaka, prošli izbori i davanja iz budžeta mogu uticati na inflaciju. Ostaje da se vidi kada će država prestati da subencioniše cene određenih namirnica (mera koja je uvedena da bi se pomogli potprošači u Srbiji), ali i da li će doći do ranije najavljivanog poskupljenja struje u ovoj godini.

„Koliko država sama doprinosi povećanju cena inflacije je jedno od pitanja, a globalna inflacija svakako jeste jedan od činilaca. Da li su, kao što je Fiskalni savet upozoravao, na inflaciju uticali i izbori i davanja, to ostaje da se vidi. A kao što znamo kada nezaposlenost pada, inflacija ide gore“, navodi Nebojša Nikolić, Direktor sektora za upravljanje rizicima u Deloitte Srbija.

Kao potencijalni prtitisak na inflaciju, Nikolić vidi i povećan priliv od stranih direktnih investicia, koji i NBS navodi kao jedan od činilaca. Dodatno, centralna banka u Beogradu prati i kojom brzinom će se u Srbiji oporaviti proizvodnja uglja, posle velikog kolapsa energetskog sistema prošle godine.

Ipak, fokus je barem za sada, na početku godine, skrenut sa priliva od SDI, fiskalne politike i pada nezaposlenosti u Srbiji, na spoljne činioce, što je i OECD (Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj) navela u svom poslednjem izveštaju.

Srpska ekonomija i odluke monetarne, ali i fiskalne politike pod jakim su uticajem tržišta EU i SAD, kao i kretanja cena na svetskim berzama.

Prema njihovim procenama globalni ekonomski rast pokazuje se otpornijim, a inflacija u SAD i Evropi se smiruje. Iako su poboljšanja u lancima snabdevanja i oporavku cena sirovina pomogli pozitivnom pomaku, ovi se rizici izgleda vraćaju, upozoravaju iz OECD.

Oni kao dodatne rizike vide i baznu inflaciju iznad cilja u većini zemalja i rast jediničnih troškova rada, koji zajedno sa bliskoistočnim sukobom guraju na gore troškove transporta i energije.

„Dalja iznenađenja u pogledu inflacije mogla bi da izazovu oštre korekcije cena finansijskih sredstava pošto tržišna cena u okviru tih kamatnih stopa može biti veća tokom dužih vremenskih perioda“, navodi se u izveštaju OECD.