Da li Srbija demografsku krizu može ublažiti „Otvorenim Balkanom“?

Projekcije UN-a pokazuju da će u Srbiji 2050. godine živeti 5,78 miliona, gotovo za petinu manje u odnosu na danas. Treba imati u vidu da su projekcije UN-a rađene pre popisa u Srbiji, i da samim tim ne odslikavaju isto stanje na terenu, kao i da su one čak optimističnije u odnosu na rezultate popisa sprovedenog prošle godine (UN predviđa 7,1 milion stanovnika dok je popisano oko 6,7 miliona).

Regionalno tržište rada jedno je od mogućih rešenja za pronalazak novih kadrova za domaću privredu. Ono je već uspostavljeno između Srbije, Albanije i Severne Makedonije u okviru inicijative Otvoreni Balkan, ali određeni problemi i dalje postoje. Sve tri privrede međusobno konkurišu za iste ili slične profile radnika, dok drugi profili ostaju neangažovani, plate u ove tri zemlje su sličnog nivoa (poredeći prosečne i minimalne zarade), a tu je i velika privlačnost evropskog tržišta rada gde se nude značajno više zarade, navodi se u studiji „Demografski izazovi u Srbiji i na prostoru Otvorenog Balkana“.

Kada se do 2050. godine projektovano stanovništvo Srbije podeli u tri osnovne kohorte po uzrastu: mlađe od 20, starije od 20 ali mlađe od 65 i one starije od 65 – očekuje se smanjenje broja stanovnika u prve dve kategorije i povećanje broja onih u trećoj kategoriji.

Najmlađih će biti za 30 odsto manje, onih radog uzrasta za 28 odsto manje, a onih koji su stariji od radnog uzrasta za 20 odsto više.

Ovo pokazuje da će buduća demografska kretanja imati značajan uticaj na situaciju na tržištu rada, imajući u vidu veliki pad stanovništva radnog uzrasta uz istovremeno stagniranje broja onih van tržišta rada (mladi i stariji), što će značajno promeniti osnovne odnose između izdržavanih lica i aktivnog stanovništva, piše u studiji.

Ukoliko nedovoljna ponuda domaće radne snage bude predstavljala ograničavajući faktor za preduzeća u Srbiji – ona će tome morati da se prilagode.

Jedan od načina je tehnološkim promenama, koristeći u većoj meri automatizaciju i mašine umesto rada, uvozeći radnike iz inostranstva, ili drugim promenama u poslovanju.

Primeri za ovo bila bi veštačka inteligencija koja preuzima poslove korisničke podrške ili automatske kase za plaćanje, zatvaranje fizičkih radnji i prelazak na prodaju putem Interneta ili skraćivanje radnog vremena prodavnica, ali i stranci-dostavljači ili vozači gradskih autobusa u Beogradu…

Da li je regionalno tržište rešenje?

Jedno od mogućih rešenja za pronalazak novih kadrova za domaću privredu može biti regionalno tržište rada koje je već uspostavljeno između Srbije, Albanije i Severne Makedonije u okviru inicijative Otvoreni Balkan, piše u studiji.

Ta inicijativa je zvanično otvorena i za druge iz regiona, dok Berlinski proces koji podržava Evropska unija takođe predviđa kreiranje zajedničkog regionalnog tržišta, uključujući i tržište rada, pre stupanja pojedinačnih zemalja u EU.

Međutim, ovde postoji određeni problemi.

Prvi je to što je struktura privrede u zemljama Otvorenog Balkana slična, pa privrede međusobno konkurišu za iste ili slične profile radnika, dok istovremeno slični profili radnika ostaju neangažovani.

Drugi je velika privlačnost evropskog tržišta rada, jer iako i zemlje Zapadne Evrope prolaze kroz iste demografske promene kao i Srbija, one mogu da ponude značajno više zarade, pa nastavljaju da privlače radnike iz celog regiona.

Treći je nepostojanje značajnije premije zarada među zemljama, odnosno plate u ove tri zemlje su sličnog nivoa poredeći prosečne ili minimalne zarade, tako da osim u pojedinim granama ili geografskim oblastima, nema posebnih podsticaja za prelazak iz jedne u neku od drugih zemalja.

To znači da je mogućnost da Srbija izgubi radnu snagu koja bi odlazila na rad u Severnu Makedoniju ili Albaniju jako mala, ali takođe da je i mogućnost da radnu snagu odande privuče jednako slaba.

I zemlje regiona prolaze kroz slične demografske promene kao i Srbija, tako da je i sa te strane veće uključivanje radne snage iz ovih zemalja teže izvodljivo.

Smanjenje broja stanovnika u Severnoj Makedoniji i Albaniji, prema projekcijama, će biti manje dramatično u odnosu na smanjenje broja stanovnika u Srbiji, ali razlog za to je relativno kraće trajanje očekivanog životnog veka u ovim zemljama, što će značiti i veće povećanje broja starijih u ukupnoj populaciji u ovom periodu.

Kako se broj stanovnika radnog uzrasta u ovom zemljama prema dostupnim projekcijama već smanjuje, to znači da se ove zemlje nalaze pred istim izazovima kao i Srbija.

Visoke stope nezaposlenosti koje su do skoro bile karakteristične za ovde dve zemlje takođe su značajno smanjenje, na oko 13 odsto.

Gde nas vodi Otvoreni Balkan? (Drugi deo)

Demografska kretanja utiču na stanje na tržištu rada kroz ponudu rada. Na početku demografske tranzicije, kako se smanjuje stopa mortaliteta i produžava prosečni životni vek, povećava se ponuda rada u nekoj privredi jer raste kontigent stanovništva koje je radno sposobno, a smanjuje se kontigent stanovništva koje je izdržavano, navodi se u studiji Demografski izazovi u Srbiji i na prostoru Otvorenog Balkana“.

Međutim, kako vreme prolazi, demografska tranzcija ima za posledicu smanjenje radne snage kroz povećanje broja starih.

Srbija, kako piše u studiji, nije izuzetak, sa tim što postoje pojedini razlozi usled kojih je učešće starijih radnika na tržištu rada još niže nego u drugim evropskim zemljama.

Prvi razlog su pravila penzionisanja koja su još uvek prilično velikodušna u domenu zanimanja sa beneficiranim radnim stažom (širok obuhvat radnika i zanimanja) i sporo izjednjačavanje broja godina starosti za penzionisanje žena i muškaraca (konačno izjednjačavanje na 65 godina starosti desiće se 2032. godine).

Drugi razlog tiče se privredne strukture i neusklađenosti znanja i veština starijih radnika obrazovanih i aktivnih u nekadašnjoj socijalisitčkoj privredi sa postojećom strukturuom nakon velikih promena tokom tranzciconog perioda.