Da li znate šta je to bihejvioralna ekonomija?

Od berze do prodavnice, kupovina akcija li odeće i hrane pod uticajem je našeg društvenog statusa, emocija, ali i bioloških mehanizama, kaže za Infobiz Dragana Draganac, jedini doktorand u Srbiji iz oblasti bihejvioralne ekonomije.

Dodaje i da su rezultati rada u toj grani ekonomije veoma korisni za marketing, ali i za sve kreatore ekonomske politike.

„Konkretan primer koji se više vezuje generalno za bihejvioralnu ekonomiju je primer koji se navodi u literaturi. Imamo dva restorana u jednoj oblasti i neko mora da izabere jedan od ta dva restorana. Pošto nema nikakve informacije o tome kakav je koji restoran, bira nasumično jedan od njih. Kada dolazi drugi čovek, on vidi jedan prazan restoran i jedan u kojem sedi jedan pojedinac i onda će naravno da izabere onaj koji je neko već izabrao. To je zapravo mentalitet stada. Ljudi će se manje odlučivati ako im kažete – ajde štedite jedan deo, procenat svoje plate nego kad se kaže – e povećaće vam se plata pa jedan segment štedite. Oni će u ovom drugom slučaju biti mnogo skloniji da štede, jer štede od povećanja plate“, kaže Draganac. 

Nobelova nagrada za ekonomiju ove godine dodeljena je Amerikancu Ričardu Taleru, jednom od osnivača bihejvioralne ekonomije.

U obrazloženju Akademije se navodi da je Taler u svojim radovima „objasnio kako odredjene ljudske karakteristike, kao što su nacionalnost ili društvene prednosti mogu da utiču na odluke pojedinaca i tokove na tržištu“.