Đinović: Smanjenje sive ekonomije doneće manji porez na zarade

Da bi se smanjilo poresko opterećenje na rad u Srbiji potrebno je naći drugi izvor prihoda odakle taj novac nadoknaditi, a to je uvek u smanjenju sive ekonomije, kaže za Blic v. d. pomoćnika direktora Poreske uprave Srbije Miroslav Đinović.

Kako je naglasio, to je uvek aktuelna tema.

– Ali ako smanjite tih 64 odsto, koliko su sada u Srbiji plate opterećene, morate naći izvor odakle to nadoknaditi,rekao je Đinović.

Da li postoji takav izvor?

– Opcija je siva ekonomija koju treba smanjiti, kao i dobrovoljno poštovanje propisa. Moram da naglasim da mi u Poreskoj upravi, pokrivamo čak 300.000 ili 400.000 poreskih obveznika. Pored toga što nas ima 5.500, odnosno oko 600 inspektora terenske kontrole i nešto više od 1.000 inspektora kancelarijske kontrole. Ipak nas je malo da bismo pokrili toliki broj poreskih obveznika.

U čemu se ogleda smanjenje sive ekonomije?

– Činjenica je da dosta radimo na smanjenju sive ekonomije. Da je tako pokazuje pad nezaposlenosti u Srbiji jer ti ljudi koji su radili na crno i primali platu na ruke bili su deo te sive ekonomije. Ako imate pad nezaposlenosti, to je dobar dokaz da je siva ekonomija smanjena.

Pored smanjenja poreza na rad, u razgovorima sa MMF-om pominje se i snižavanje poreza na dobit firmi. Koliko je to realno?

– To jeste jedna od konstantnijih primedbi poreskih obveznika. Istina je da je ta poreska stopa u Srbiji, koja iznosi 15 odsto, jedna od najnižih u Evropi. Imajte u vidu da se u Americi porez na dobit plaća čak 40 ili 50 odsto.

Na koji način će reforma Poreske uprave, koja je u toku, pomoći boljem i lakšem poslovanju firmi i preduzetnika?

– Reforma Poreske uprave znači jednostavniju proceduru, organizovaniju i efikasniju Poresku upravu. Ona će omogućiti poreskim obveznicima da u punom obimu i na lak i brz način obavljaju svoje poreske obaveze. Naravno, ceo taj proces ne može da iznese sama Poreska uprava, ali jedan deo može. U saradnji sa Ministarstvom finansija preduzeli smo pojedine korake oko same reforme. Ali kod edukacije poreskih obveznika radi se o širem kontekstu posmatranja. Treba stvoriti uslove da oni mogu da primenjuju i poštuju poreske propise.

Kako se mogu uprostiti procedure i tako olakšati poslovanje privrede?

– Cilj je da se se mi što manje vidimo, a da svi ostvare uslugu “na daljinu“. Znači, da možete sami na svom računaru da otkucate zahtev za neko uverenje, da na taj način može da se sertifikuje vaš elektronski potpis, da znamo da ste to vi… Mi smo u tom smislu počeli da izdajemo četiri vrste elektronskih uverenja. To treba da bude rezultat reforme, što manje maltretiranje jedne i druge strane, u pozitivnom smislu te reči.

Koliko je Srbija spremna za digitalizaciju, da li možemo ići u korak sa razvijenom Evropom?

– Tu ima prostora za napredak, Poreska uprava je na tom planu i lider u ovom delu Evrope. Ali elektronsko opismenjavanje poreske uprave, kroz prethodno obezbeđivanje materijalnih sredstava, je vrlo bitna stvar. Jedno je kada poreski inspektor dođe u kontrolu neke firme, pa tu obavi kontrolu 10 ili 15 dana, a drugo kada on samo elektronski preuzme podatke iz firme i ode u svoju kancelariju da bi ih analizirao. VPoreska uprava već ima programe koji preuzimaju podatke i klasifikuju ih, ali još uvek nam fale programi koji analiziraju te podatke. Tako će se značajno skratiti vreme kontrole i biće jeftinije i za državu i za privredu.