Đorđe Đukić: Već duže od decenije faktički guverner NBS sedi van te institucije

Đorđe Đukić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, možda je i najeminentniji monetarni stručnjak u Srbiji, o čemu svedoče i dve Fulbrajt stipendije, jedna upravo iz monetarne oblasti i druga za istraživanje. Iako u sedamedesetim godinama, još uvek vozi bicikl po Ovčarsko-kablarskoj klisuri i obilazi peške predele oko Čačka gde je i odrastao. I kao profesor i kao čovek je stao uz svoje studente, a intervju koji je dao Novoj ekonomiji je deo onoga što kaže da duguje svojim učenicima, ali i srpskoj javnosti. Ovo je njegov doprinos temi kojom suvereno vlada, a odnosi se na rad centralne banke u Beogradu. Moto koji se provlačio sve vreme ovog razgovora je „Ne živeti u laži!“, Solženjicinova maksima.

Čestim nastupima u javnosti je kritikovao postojeća rešenja u ekonomiji zemlje, ali je u isto vreme nudio i praktična rešenja, što u je u Srbiji retkost, čak i kada su političari u pitanju, bilo oni na vlasti ili iz opozicije.

„Na stranu sklonost i ravan onog što se zove logika kompleksa niže vrednosti i ponižavanja domaće inteligencije i glorifikacija stranaca, a to je hronična bolest ovih prostora i meni tu ništa nije novo. Ta logika koja podrazumeva puko nekritičko preuzimanje rešenja iz inostranstva zbog neznanja i kod mene je potpuno eliminisana činjenicom da kad stojiš iza najprestižnije stipendije na svetu iz oblasti kojom se baviš, a onda će svetska lestvica pokazati koliko ti faktički vrediš – zato imam kredibilitet da pričam sa vama o ovoj temi.

Upravo posle te moje prve stipendije i postdoktorskih studija na Stanfordu, moje istraživanje je bilo velikim delom usmereno na institucionalne aranžmane u centralnom bankarstvu i koncept optimalne monetarne politike za male i otvorene ekonomije gde se mora dobro poznavati ono što rade u najrazvijenijim zemljama da bi se tu suptilno videlo šta bi bio najoptimalniji mehanizam koji odgovara zemlji poput Srbije. SAD su tu zemlja bez premca po meni“, kaže Đukić. I drugi put je naš sagovornik dobio Fulbrajtovu stipendiju, ali za istraživanje iz dela optimalnih aukcijskih tržišta državnih hartija od vrednosti.

Šta je problem u zakonodavnoj oblasti funkcionisanja centralne bankarske institucije zemlje?

Što se tiče Ustava, u više navrata sam tokom poslednjih godina obrazlagao predlog kako bi koncept ustavnog položaja Narodne banke Srbije trebalo da izgleda na bazi uporedne prakse, gledajući najbolje primere u zemljama sa kojima se Srbija može porediti. Ideja, zašto promene Ustava, vezana je za činjenicu da se rešenja u sadašnjem Ustavu potvrdila kao loša posle brojnih, takođe loših rešenja vezano za Zakon o NBS, koji je bio predmet čestih promena, kako je kojoj vladajućoj koaliciji odgovaralo. Moj motiv je bio da treba Ustavom kao najvišim aktom zemlje definisati ključne odredbe koje se odnose na autonomiju ili nezavisnost centralne banke, upravljačko telo ili tela NBS i konkretizaciju odgovornosti koja bi bila sadržana u Ustavu, što znači da ne može da se menja zakonom, odnosno da ne bude predmet manipulacije od strane političara. Podsećam da je Zakon o NBS posle 2003. godine toliko puta menjan, jer svako ko dođe na vlast po pravilu kad treba da se promeni guverner, menja se zakon, a sve ostaje u ovoj ravni vrlo fluidno i jednoj ravni koja je potpuno negirana od najboljih praksi u svetu. U meni je to izazvalo motivaciju da ponudim najbolje rešenje za Srbiju, svestan činjenice da kad domaća pamet lansira neki dobro utemeljen predlog, uvek može da naiđe na odijum stavljanja u drugi razred u odnosu na ono što dolazi iz inostranstva, kao najbolje. Hoću upravo da kažem da je to moguće.

Ko sve može da menja Ustav?

Promene Ustava može da predloži Vlada, predsednik države ili trećina poslanika. Vođen logikom obaveze aktivnog intelektualca to mi je bio domaći zadatak da podnesem inicijativu za promenu Ustava u delu koji se odnosi samo na NBS. Zašto? Zato što trećinu poslanika, nadam se, nije teško mobilisati.

Da bi se Ustav promenio potrebno je dve trećine poslanika, ali predlog daje jedna trećina. Postojeći Ustav Srbije – čl. 95 koji se odnosi na NBS, kaže da postoji guverner, a u čl. 105 koji se odnosi na ingerencije parlamenta se pominje Savet guvernera koji je pridodat kao kolektivno telo. Ništa van toga nije preciznije dato sem fraza i da je NBS nezavisna, odgovara skupštini, itd.

To je loše i ja sam dao formulaciju koja je jasna, predložio sam izmenu člana 95 Ustava i to glasi ovako „Stav 1. NBS je centralna banka koja je nezavisna u svom radu i odgovorna za vrednost domaće valute; Stav 2. Organi upravljanja u Narodnoj banci Srbije su: predsednik Monetarnog saveta i Monetarni savet“. Podvlačim, samo jedan kolektivni organ kojim predsedava jedan čovek i to je predsednik Monetarnog saveta. Član 3. Monetarni savet čine predsednik Monetarnog saveta i četiri člana. Bira ih Narodna skupština na šest godina, a na predlog predsednika Republike.

Mi godinama imamo na bazi važećeg  zakona tri organa – guvernera, Izvršni odbor i Savet guvernera; ukupno Srbija može da ima osam do 10 funkcionera u NBS. Taj broj se menjao u zakonu, jer je svaka vladajuća koalicija manipulisala time koga će da postavi na čelo NBS i koliko  viceguvernera Izvršnom odboru može da ima.

Sa kojim zemljama ste radili uporednu analizu da bi došli do ovih predloga?

Kada sam formulisao predlog dao sam obrazloženje u kojem se osvrćem na praksu zemalja sa kojima se mi možemo porediti i koja je bliska onome što je zdrava ekonomska pamet – Češka, Mađarska, Poljska, Slovačka, Slovenija. Zašto sve ove zemlje? Bez obzira na različitosti u nivou razvijenosti, većina godinama primenjuju koncept ciljane inflacije, prošle su kroz procese tranzicije na najrazličitije načine. Ustanovio sam da se i kod njih uloga zakona i Ustava menjala. Poljska je najviše u svom Ustavu razradila i definiciju i funkcije, organe i odgovornosti centralne banke. To što nekada pravnici kažu da Ustav ne treba da sadrži detaljne odredbe, ja to ne prihvatam jer se u Poljskoj to ispostavilo kao izuzetno dobro jer sve koalicije, a mnogo ih je promenjeno u Poljskoj posle 2000, apsolutno nikada nisu mogle da dovedu u pitanje mehanizam izbora organa odlučivanja odnosno kriterijume izbora i mehanizme odgovornosti centralne banke koji su dati Ustavom.

Poljska ima Savet za monetarnu politiku (Savet) od devet članova, po tri člana imenuje predsednik, donji dom parlamenta Sejm takođe i gornji dom Senat na šest godina. Predsednika Narodne banke Poljske kao predsedavajućeg Saveta, imenuje parlament na predlog predsednika države. Poljska, je za mene ključni primer upravo zbog sklonosti manipulacijama najrazličitijih koalicija i dovođenja nekompetentnih ljudi na čelo centralne banke koja se tretira kao plen.

Češka ima Odbor banke sa sedam članova koje imenuje predsednik na šest godina. Mađarska Monetarni savet od pet do devet članova; predsednik imenuje guvernera kao predsedavajućeg Monetarnog saveta i dva-tri zamenika guvernera, a parlament imenuje tzv. druge članove na šest godina.

Slovačka ima Odbor banke sa 11 članova koje čini guverner i dva viceguvernera koje imenuje predsednik nakon preporuka Vlade uz potvrđivanje od strane parlamenta, a osam tzv. drugih članova imenuje Vlada po preporuci guvernera, na pet godina. Slovenija ima Upravni odbor sa pet članova, a čine ga guverner i četiri viceguvernera. Imenuje ih parlament na predlog predsednika države na šest godina.

Kako bi sve ovo moglo da se odrazi na Srbiju?

Distribuirana je moć i postoji ravnoteža u moći u predlaganju članova organa centralne banke koja je najbitnija za funkcionisanje ekonomije. Zato i naglašavam ponovo da je najbitniji u čl. 95 Ustava definisanje ključnih detalja. Mi imamo u Savetu guvernera sa pet članova, guvernera i četiri viceguvernera u Izvršnom odboru. Sve ovo sam predstavio pravnicima na Kopanničkoj školi prirodnog prava 2024. To je jedan od retkih članova Ustava koji se odnosi na ekonomsko uređenje zemlje. Ali sam predlog ponudio i jednoj sadašnjoj parlamentarnoj opozicionoj stranci koja bi mogla da pokrene ovo pitanje. Naišao sam na vrlo čudnu reakciju gde su se oni navodno složili sa većinom mojih predloga, ali ipak su odbili. Ja sam bio spreman i da to bude njihova inicijativa, bez mog imena, jer je javni interes u pitanju.

Kako stoji trenutno situacija u Srbiji?

Meni je prihvatljivo da predsednik države predloži, a parlamentarna većina neka vidi da li na bazi biografije, prema rigoroznim kriterijumima koje bi propisivao zakon, odgovaraš kao kandidat. Mi imamo zakon i on nije menjan, sve koalicije nisu htele to da menjaju, a imamo formulaciju koja je totalno srozala kriterijume za izbor guvernera i članova Saveta guvernera.

Formulacija koja kaže u članu 19. Zakona NBS da kandidat za guvernera može biti svako lice sa visokom stručnom spremom „u oblastima ekonomije, finansija ili bankarstva“  i 10 godina radnog iskustva – znači možete svakoga sa takvom biografijom da predložite za kandidata za guvernera. Zato ne čudi da duže od jedne decenije faktički guverner NBS sedi van te institucije.

Gde je u zakonu o NBS ono što je  zakonom o centralnoj banci propisao u Mađarskoj, u Poljskoj i u Slovačkoj … –  ličnost od integriteta, profesionalnog ugleda  u oblasti monetarnoj, bankarskoj i finansijskog. I ne treba više argumenata sem činjenice da bi po prirodi stvari u izmenjenom zakonu o NBS trebalo da usvojimo ono što su članice EU i to nove članice EU usvojile. Ne kaže se bez razloga u tim zakonima „ličnost od integriteta“. Tako je to kod nas rasplinuto da može svako sa fakultetskom diplomom ekonomske struke, bez posedovanja specijalističkih znanja iz monetarne i bankarske sfere da bude guverner.

A koalicije u parlamentu se menjaju, ne pada im na pamet da bar to promene u zakonu jer je funkcija guvernera NBS za sve plen. Isto važi i za kandidate za Savet guvernera koji je organ stran centralnim bankama u svetu – mešavina nadzornog odbora i vrsta organa odlučivanja.

U predloženom čl. 95 predviđeno je da Monetarni savet NBS odgovara parlamentu operativno time što je predsednik tog tela obavezan da polugodišnje  i godišnje podnosi izveštaj o vođenoj monetarnoj politici i drugim aktivnostima. Po sadašnjem zakonskom rešenju guverner NBS podnosi izveštaj Savetu guvernera, a ovaj parlamentu što je nonsens. O svemu tome potrebno je organizovati raspravu u parlamentu nakon što zemlja izađe iz postojeće društvene krize. Buduću progresivni blok partija koji osvoji većinu u parlamentu kao prvi zadatak imaće uspostavljanje normalnog režima rada zarobljenih institucija, poput NBS. Uostalom, ne čekajući promene Ustava mogu promeniti zakon o NBS  na bazi ponuđenih najboljih rešenja.

Kako teče lanac odlučivanja u Srbiji sada?

Napravljeno je opšte zamešateljstvo. Savet guvernera je kod nas na izgled važan organ odlučivanja. Sada posle brojnih promena stoji da Savet utvrđuje režim deviznog kursa na predlog Izvršnog odbora. Viceguvernere koji sede u Izvršnom odboru predlaže guverner, bira ih parlament. Oni su praktično pod kompletnom kontrolom guvernera, njih četvoro. Tako da ukupno njih petoro, guverner i četiri viceguvernera predlažu režim deviznog kursa koji treba po zakonu da usvoji Savet guvernera, a vlada da saglasnost.

Kada pogledate biografije članova Saveta koji su prošli kroz to telo praktično možemo reći da je najveći broj njih potpuno ili nedovoljno kompetentno za sve ono što podrazumeva formulisanje i sprovođenje monetarne politike u uslovima rastuće složenost funkcionisanja finansijskih i drugih tržišta koja često reaguju van udžbeničkih okvira i modela. Zvuči neumesno da kandidati za članove Saveta guvernera, predložene od poslaničkih grupa, predstavljaju svoja znanja  za tu funkciju skupštinskom odboru za finansije, a ishod izbora je unapred poznat.

Krajnje je neuobičajeno što guverner predlaže sve viceguvernere koji treba da sede Izvršnom odboru koji donosi sve ključne odluke. Neuobičajeno je i to da zapisnik sa sednice Izvršnog odbora nije dostupan javnosti, da vidite o čemu se raspravljalo i ko je za šta glasao. To bi onda razotkrilo nivo (ne)znanja svih njegovih članova.

Navodno odluke donose konsenzusom. Kao istraživač saznam suptilne detalje o prošloj i budućoj politici američke centralne banke kada dobro proučim obimne zapisnike sa sednica Odbora guvernera FED-a, a posebno praćenjem u realnom vremenu svedočenja predsednika FED-a pred Kongresom.

Dinar najslabiji od početka godine, pojačana tražnja za evrima u menjačnicama