Državno finansiranje košarkaških klubova kao „ogledalo neuređene države“

Ni jedan španski, ni grčki, italijanski, ni jedan klub nema tolike pare od svoje zemlje kao što imaju Partizan i Crvena zvezda, rekao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić gostujući na TV Prva pre samo nekoliko dana.

Ova reakcija usledila je nakon izjave trenera Partizana Željka Obradovića, koji je posle poraza od Zvezde u finalu Kupa „Radivoja Koraća“ naveo da Partizan „nije državni projekat“, govoreći (između ostalog) i o budžetu kluba.

Nakon toga, klubovi su objavili svoje finansijske izveštaje, a samo dva dana kasnije, usledila je i kontrola poslovanja KK Partizan, ali i Zvezde: Poreska i budžetska inspekcija su zakucale na vrata oba kluba.

Zašto toliko novca?

Od tog trenutka, ponovo se u javnosti „zavrtelo“ pitanje – koji klub i koliko dobija od države, da li je taj novac opravdan uspesima i zašto baš toliko novca?

Košarkaški klub Crvena zvezda Meridianbet objavio je svoj finansijski izveštaj za 2023. godinu ali i ranije sezone iz kog se može videti da mu je za prethodnu sezonu Grad Beograd dao najviše novca do sada, čak 6,7 miliona evra.

Od državnih preduzeća klub je dobio te sezone još 4,5 miliona evra. To znači da je klub te sezone dobio ukupno 11,3 miliona evra od Grada i javnih preduzeća.

Iz godine u godinu, finansiranje ovog kluba je raslo. Tako se od 138.854 evra koliko je Grad dao Zvezdi u sezoni 2011/12, došlo do 6,7 miliona evra u sezoni 2022/23.

Za samo deset godina, učešće javnog finansiranja u ukupnim prihodima Zvezde, odnosno novca koji dolazi od države, grada i javnih preduzeća, skočilo je sa osam na čak 71 odsto.

Upitno je da li je ovoliko finansiranje klubova opravdano, da li je novac mogao da bude namenjen nekim drugim potrebama, s obzirom da je prema finansijskom izveštaju KK Crvena zvezda iz drugih prihoda (kao što su sponzorstvo, donacije, ulaznice, obeštećenje, škola košarke i tako dalje) zaradio 4,5 miliona evra prošle sezone.

Košarkaš Vladimir Štimac smatra da država treba da podržava i profesionalni i amaterski sport zbog značaja koji on ima za „zdravlje i elan nacije“.

Kada je reč o profesionalnom sportu, kako kaže Štimac, još važnija je finansijska podrška koja je indirektna, kroz uticaj na menadžment javnih i državnih preduzeća da sponzorišu određene klubove.

On dodaje da finansiranje klubova iz javnih sredstava u Srbiji čini značajan deo budžeta klubova „jer još uvek ne postoji dovoljan broj privatnih kompanija koje su spremne da ulože nekoliko miliona evra u neki naš klub u situaciji kada nije dovoljno uređeno pitanje vlasništva i odgovornosti, posebno Zvezde i Partizana“.

Zanimljivo je da je finansiranje Crvene zvezde od strane grada i državnih preduzeća sa 29 odsto koliko je iznosio u sezoni 2017/18, skočilo već sledeće sezone na 60 odsto.

Od sponzorstva, kako su tekle godine, klub je imao najveće prihode u sezoni 2011/12 od 1,85 miliona evra, zatim 2019/20 od 1,38 miliona evra, a onda i prethodne godine od 1,48 miliona evra.

Prihod od ulaznica u prethodnoj sezoni zabeležen je kao najveći do sada i iznosio je 1,4 miliona evra.

Ekonomista Danilo Šuković kaže u razgovoru za Novu ekonomiju da su finansije iz javnih prihoda klubovima zapravo „ogledalo neuređene države“.

„Kao što je izvršena privatizacija u privredi, tako je trebalo da bude izvršena i u sportu. Ne u smislu da sve mora da bude privatizovano, već da svojinski odnosi moraju biti uređeni, a ne da finansiranje zavisi od nečije volje. To se svodi na voluntarizam“, kaže Šuković.

Na pitanje da li je opravdano i ima li potrebe davati milione evra za ovakve namene, Šuković kaže da onaj koji daje novac smatra da to utiče na njegov politički rejting, a da su navijačke grupe one koje utiču na javno mnjenje u Srbiji.

„Čak je i predsednik rekao da on ne može da izađe na kraj sa tim navijačima i grupama niti da nađe rešenje kako da se to finansira. To onda znači da je država poražena u igri sa klubovima. Videli ste da je predsednik izjavio da plaćaju čak i oni koji ne navijaju. Onda je pitanje koji motiv postoji tu. Zašto bih ja plaćao nekome koga ne volim? Znači da ima neku pritivuslugu. U korupuciji, to je sukob interesa jer ako daš nešto nekome što nisi želeo, onda očekuješ protivuslugu“, dodao je Šuković.

Na šta bi novac koji je dat za sezonu 2022/23 dva srpska kluba mogao da se potroši, Šuković kaže:

„Na svašta. Neka se taj novac da na siromašne. Neka istraže koliko ima siromašnih i neka im pomognu da prežive na jedan dostojanstven način. Srbija je zemlja koja ne zna koliko ima siromašnih i nema obuhvate da pomaže sve njih“, zaključio je ovaj ekonomista.

Koliko je prihodovao Parizan i je li platio porez?

Predsednik KK Partizan Mozzart Bet Ostoja Mijailović saopštio je da je klub 2017. godine bio u teškoj finansijskoj situaciji, sa više od deset miliona evra duga za period pre njegovog dolaska na čelo kluba.

Mijailović je, kako se navodi u saopštenju Partizana, rekao da je aktuelna sezona izuzetno finansijski zahtevna, ali će u ovoj sezoni biti otplaćen celokupan poreski dug.

„Važno je da svi navijači Partizana budu svesni da pored ovako velikih troškova, klub redovno isplaćuje plate svim zaposlenima i redovno plaća svoje obaveze, odnosno nema nikakvih finansijskih problema“, dodao je on.

U sezoni 2022/23 klub imao ukupan redovan prihod od skoro 16,5 miliona evra, a prihod se, što se može videti iz izveštaja, povećavao svake sezone.

U sezoni 2017/18 klub je imao prihod od 2,68 miliona evra, zatim u sezoni 2018/19 oko 3,5 miliona evra, u 2019/20 6,04 miliona evra, dok je već naredne sezone klub dostigao prihod od 6,25 miliona evra.

U sezoni 2021/22 klub skoro duplira prihode, pa tako oni iznose nešto više od 12 miliona evra.

Ni ovaj klub nije ostao bez državnog sponzorstva i donacija, pa se tako ta stavka iz godine u godinu povećavala.

Od sezone 2017/18 sa 1,2 miliona evra, prihodi od državnih sponzorstava i donacija porasli su na oko 5,6 miliona evra u sezoni 2022/23.

To znači da je KK Partizan Mozzart Bet prethodne sezone od strane države i sponzora finansiran sa 33,9 odsto.

Od prodaje karata, privatnih sponzorstava, učešća u Evroliga takmišenjima, prihoda od prodavnice i tako dalje, klub je u prošloj sezoni prihodovao čak 10,89 miliona evra, što je više od Zvezde.

Partizan će, kako je najavljeno, do 31. marta ove godine uplatiti oko 3,4 miliona evra duga i tako ga svesti na nulu.

*Tekst je dopunjen 27.2.2024. u 10:33 u šestom pasusu