Broj putnika na švedskim aerodromima ove godina opao je za osam odsto, a taj pad se podudara sa porastom najnovije švedske reči „Flygskam“ (fligskam) ili prevedeno „sramota letenja“, piše World Economic Forum.
Kako se klimatske prilike menjaju i kako je životna sredina sve ugroženija, sve je više Šveđana spremno da putuje na način koji oni doživljavaju štetnim za životnu sredinu.
To se najviše ogleda u broju domaćih letova, gde se broj letova iz aprila ove godine smanjio za 15 odsto u odnosu na isti mesec prošle godine.
Kako pokazuje nedavno istraživanje, svaki četvrti Šveđanin se ne vozi avionom kako bi spasio planetu.
Šveđani su svojevremeno bili nacija koja najviše leti, posebno u periodima velikih hladnoća, a danas sve češće idu vozom, pa čak i kad su u pitanju veoma duge relacije.
Stanovnici ove skandinavske zelje prošle godine kupili su dva miliona dodatnih voznih karata, a čak i za to imaju posebnu reč – „Tagskryt“ (hvaliti voz).
Švedska vlada najavljuje da će uvesti ponovo noćne vozove, odnosno linije po čitavoj Evropi pozivajući se na principe ekologije, a samo ove godine za takav projekat biće uloženo pet miliona dolara.
Međutim, avio industrija obećava da će nova generacija aviona prepoloviti emisije štetnih gasova do 2050. godine i kako navode, tih godišnjih 860 miliona tona ugljen dioksida koje ta industrija emituje samo je dva odsto svetske emisije tog gasa.