Svi znamo staru izreku da je „doručak najvažniji obrok tokom dana“ – i za to postoji dobar razlog. Ono
što doručkujete ujutro može da utiče na to kako se osećate tokom celog dana i čak ima dugoročan efekat na vaše zdravlje. Kako onda da budete sigurni da vam doručak pomaže da se pripremite za uspešan dan?
Izbegavajte da napravite ove greške kojih možda niste ni svesni:
Jedenje u pokretu može da dovede do povećanog unosa kalorija.
Nakon što iz trećeg puta konačno isključite budilnik, ostaje vam samo da na brzinu pojedete nešto na putu do posla. Svi to radimo. Jedenje dok ste u pokretu može da vas zasiti isto kao da jedete za stolom (stvar je više u tome šta jedete nego kako), ali istraživanja pokazuju da oni koji se koncentrišu na doručak više paze na veličinu porcija.
Jedna studija iz 2015. godine pokazuje da osobe kojima nešto odvlači pažnju jedu veće količine hrane i unose više kalorija od onih koje obraćaju pažnju na obroke. Užurbano jedenje se takođe povezuje sa povećanim rizikom od gojaznosti i srčanih bolesti, kao što je otkriveno u jednoj studiji iz 2017. godine.
Ako ne jedete dovoljno proteina, ostaćete gladni.
Neke od najpopularnijih namirnica za doručak na svetu su one bogate ugljenim hidratima, kao što su palačinke, vafli i bageti. Međutim, unos previše ugljenih hidrata za doručak može da poremeti rad vašeg organizma. Da biste dan počeli kako treba, izaberite obrok koji je bogat proteinima.
Namirnice bogate proteinima, kao što su jaja, beli sir, ovsena kaša, od suštinske su važnosti za osećaj sitosti i obezbeđivanje energije koja vam je potrebna tokom celog dana.
Ako jedete samo belanca, nećete uneti dovoljno hranljivih materija.
Belanca su niskokalorični izvor proteina koji se često preporučuje osobama sa srčanim bolestima ili dijabetesom tipa 2. Ali ako samo želite da ograničite ugljene hidrate ili sprečite gojenje, izbacivanje
žumanaca nije najbolje rešenje.
Žumanca su bogata vitaminima i omega 3 masnim kiselinama koji su dobri za vaše telo. Takođe sadrže snažne antioksidanse koji štite oči. Pored toga, iako su cela jaja bogata mastima, holesterol u njima ne utiče na nivo holesterola u krvi (a to je ono što doktori mere).
Nedovoljan unos hrane za doručak može da dovede do prejedanja tokom dana
Balansiran obrok ujutro vam pomaže da tokom dana donosite bolje odluke po pitanju obroka. Zato se nemojte plašiti zdrave količine hrane za doručak. Jedna studija iz 2017. godine je ustanovila da oni koji su jeli najveće obroke rano tokom dana imaju manji indeks telesne mase od onih koji su jeli velike količine za ručak ili večeru.
Priča o prednostima obilnog doručka se ne završava ovde. Pored toga što sprečavate napade gladi i dugoročno gojenje, jedna studija iz 2016. godine je otkrila da obilan doručak koji sadrži proteine pomaže u kontrolisanju dijabetesa tipa 2.
Izbor svih namirnica sa malo masti može da ima negativan uticaj na ishranu
Ako potpuno izbegavate masti tokom doručka, mogli biste da naškodite svojoj ishrani. Postoje zdrave masti koje obezbeđuju neophodne hranljive materije za vaš organizam. Pod idealnim uslovima, vaš doručak treba da sadrži balansiranu količinu zdravih masti i proteina. Puter od kikirikija, avokado, čija semenke i cela jaja su odlični izvori zdravih masti.
Odlaganje obroka može da utiče na nivo energije
Ako čekate da se istuširate, obučete, odvezete do posla i završite prvi jutarnji sastanak pa tek onda doručkujete, mala je verovatnoća da će vam dan biti uspešan. Stručnjaci kažu da doručak u roku od sat vremena nakon buđenja pomaže da budete aktivniji ujutro i manje gladni tokom ostatka dana.
Nedavna istraživanja takođe podržavaju ovu tvrdnju. Jedna studija iz 2015. godine je ustanovila da osobe koje za doručak pojedu obrok bogat proteinima između 6 i 9.45 ujutro imaju manji rizik od gomilanja masti i manji osećaj gladi tokom dana u odnosu na one koje čekaju da jedu posle 10 sati ujutro.
Sipanje cerealija direktno iz kutije može da dovede do preteranog unosa šećera
U zavisnosti od robne marke, činija cerealija može da sadrži veliku količinu šećera. Zato je najbolje držati
se predložene veličine porcije, koja obično iznosi 1 šolju. Većina ljudi pojede duplo više zato što sipaju
direktno iz kutije da bi napunili činiju. Da biste bili sigurni da ste izabrali zdraviju porciju, probajte da
koristite mericu kad sipate cerealije.
Kafa pre jela može da poremeti probavni sistem
Kao što je Lorelaj Gilmor jednom rekla, „ako prestanem da pijem kafu, prestaću da stojim i hodam“.
Naravno, kafa je suštinski deo jutra za mnoge odrasle osobe. Ali bez obzira koliko žudite za jutarnjom dozom kofeina, najbolje je sačekati i prvu šoljicu popiti posle doručka.
Kafa na prazan stomak – čak i kafa bez kofeina – može da poveća proizvodnju kiseline u želucu. Za one sa osetljivim probavnim sistemom, povećana kiselina može da izazove zastoj u varenju, gorušicu ili pogoršanje sindroma nervoznih creva. Pored toga, konzumiranje kofeina pre bilo kakvog zalogaja može i da poveća anksioznost, prema navodima sajta PopSugar.
Zaključak: osim ako ne pijete kafu na prazan stomak već godinama bez propratnih simptoma, najbolje je
da je pijete sa mlekom nakon ili dok doručkujete.
Ako ne pazite šta ujutro pijete, može se desiti da popijete ukupnu preporučenu količinu kalorija za
doručak.
Kad smo već kod kafe, važno je uzeti u obzir ono što pijete za doručak. Čak i najbolje balansiran doručak može da poremeti sok ili kafa sa puno šećera. Zato vodite računa koliko mleka i zaslađivača dodajete u jutarnju kafu. Ako ne možete da podnesete crnu kafu, probajte da koristite cimet kao prirodnu nekaloričnu alternativu.
Preskakanje doručka može da poremeti ceo dan
Jedna od najvećih grešaka koje možete da napravite u vezi sa doručkom jeste da ga uopšte nemate.
Redovno preskakanje jutarnjih obroka može da dovede to kasnijeg prejedanja i opšteg manjka energije i produktivnosti tokom dana. Prema navodima časopisa Harvard Business Review, naše telo pretvara hranu koju jedemo u glukozu, koja obezbeđuje energiju. Zato je teže koncentrisati se na prazan stomak.
Doručak može da donese dugoročne prednosti. Nacionalni registar za kontrolu telesne težine navodi da je skoro 80 odsto ljudi koji su uspešno smršali 13,5 kilograma ili više uspelo da održi manju telesnu težinu zahvaljujući svakodnevnom doručku. Istraživanja takođe pokazuju da odgovarajući doručak može da smanji rizik od dijabetesa ili srčanih bolesti. Najbitnije je ono što je dobro za vas i vaše telo.