Gugl se pod cenzurom vraća u Kinu?

Ljudska prava i religija su samo neki od upita koji bi mogli biti cenzurisani na ovom pretraživaču u Kini.

Gugl razvija novu verziju pretraživača, koja će biti usklađena sa kineskim zakonom o cenzuri. 

Kompanija je rad pretraživača u Kini zaustavila 2010. godine, objasnivši da je sloboda govora ograničena. 

Kako piše portal Intersept, Gugl radi na programu Dregonflaj koji će blokirati pojmove kao što su ljudska prava i religija. 

Kada je upitan da prokomentariše tvrdnje, portparol Gugla dostavio je kratko saopštenje: 

„Nudimo brojne mobilne aplikacije u Kini, kao što su Gugl translejt, Fajls gou, pomažemo kineskim programerima i značajno smo investirali u kineske kompanije poput JD“. 

„Ali ne komentarišemo spekulacije o budućim planovima.“ 

Citirajući interna dokumenta Gugla i izvore iz kompanije, list Intersept piše da je povratak Dregonflaja počeo u proleće 2017. i da je ubrzan u decembru, posle sastanka direkotra Gugla Sandera Pičaija sa kineskim zvaničnikom. 

Navodi da su i razvijene dve verzije jedne Android aplikacije i da bi mogle da budu pokrenute u roku od devet meseci, ako bi kineska vlada dala saglasnost. 

Rojters i AFP prenose da su im odvojeni izvori potvrdili informaciju. 

Kako će program raditi? 

Aplikacija za pretragu bi na „crnu listu stavljala osetljive upite“, prema pisanju Intersepta, identifikujući i filtrirajući sajtove koji su trenutno blokirani. 

Na osnovu dokumenta na koji se poziva list, rezultati pretraživanja preko ove aplikacije rezultiralo bi listom izbrisanih zabranjenih sajtova, uz objašnjenje i izjavi o odricanju od izjave da su „neki rezultati možda uklonjeni zbog zakonskih zahteva“. 

BBC njuz i Vikipedija bili bi među blokiranim. 

Kakva je reakcija unutar Gugla? 

Gugl nije zvanično komentarisao izveštaj Intersepta. 

„Mi ne komentarišemo spekulacije u planovima“, rekao je za AFP portparol Taj Midaun. 

Jedan radnik koji je za Rojters rekao da je promenio sektor kako ne bi bio uključen u projekat. 

„Dosta je besa među zaposlenima. Neki ljudi su veoma ljuti što to radimo“, rekao je drugi izvor AFP-a.

Ali neki misle da takav potez ne bi trebalo da bude iznenađenje. 

Izvršni direktor Gugla Sandar Pičaji bio je sasvim jasan kada je o ambicijama kompanije reč, kada je na konferenciji 2016. rekao: „Gugl je za svakog – želimo da budemo u Kini i da služimo korisnicama“. 

A šta aktivisti kažu? 

Amnesti Intenešnl kaže da Gugl ne bi trebalo da nastavi sa projektom. 

„To će biti mračan dan za slobodu interneta ako Gugl pristane na kineska pravila ekstremne cenzure kako bi stekao pristup tržištu. Stavljajući profit ispred ljudskih prava, Gugl bi napravio presedan i priznao pobedu kineskoj vladi“, kaže Patrik Pun, kineski istraživač u Amnestiju, 

Šta kaže Kina? 

Ne mnogo. Međutim, državne novine Sekjuriti dejli citiraju „relevantne sagovornike“ koji kažu da izveštaji o povratku Gugla na kinesko tržište nisu tačni. 

Rojters se poziva na kineskog zvaničnika koji kaže da je Gugl o ovom pitanju razgovarao sa kineskim vlastima, ali da još nije dobio odobrenje za rad. 

Zašto Gugl želi da se vrati? 

Jednostavno, Kina je najveće internet tržište na svetu. 

Uprkos tome što su glavni pretraživač i Jutjub blokirani, Gugl i dalje ima više od 700 zaposlenih i tri kancelarije u Kini i razvija alternativne projekte. 

Aplikacija Gugl translejt dobila je dozvolu u Kini prošle godine. 

Gugl je takođe u januaru investirao u kinesku platformu Čušo i pokrenuo igru na Vi Četu. 

Šta Kina blokira? 

U ovoj zemlji postoji striktna cenzura popularnih zapadnih sajtova, uključujući Fejsbuk, Tviter i Instagram. 

Određene teme, poput protesta na Tjenanmenu 1989. su potpuno blokirane. Blokirani su i rezultati o opoziciji, disidentima i antikomunističkim aktivnostima, kao i o slobodi govora i seksu. 

Kina je u poslednje dve godine nametnula stroža pravila stranim kompanijama.