Hipoterapija kao lek – upoznajte Konjički klub Aranđelovac

Da li ste znali da konj ima dužinu koraka identičnu dužini koraka čoveka? Iako ne deluje tako, konj simulira ljudsko kretanje pa je za osobe koje imaju cerebralnu paralizu jahanje idealna vrsta terapije.

Ovakva terapija pogodna je i za osobe sa invaliditetom, autizmom i drugim smetnjama u razvoju. Konjički klub Aranđelovac pruža upravo ovakvu vrstu terapije deci i mladima sa autizmom i različitim stepenima fizičke invalidnosti ili smetnji u razvoju.

Ovu aktivnost Konjički klub Aranđelovac pruža od 2012. godine.

„Sve je počelo kada je jedna mama, po savetu lekara odvela svoje dete na hipoterapiju u Pančevo. Međutim odatle su ih vratili jer se dete previše namučilo u toku putovanja, zato što je put do Pančeva trajao dva sata. Kazali su joj da pokuša da hipoterapiju odradi u nekom konjičkom klubu koji je bliže njihovom mestu boravka“, počinje priču predsednica Upravnog odbora Konjičkog kluba Aranđelovac Jelena Obradović.

Nedugo zatim je Konjički klub Aranđelovac dobio potvrdu i dozvolu da pruža ovakvu vrstu terapije, a za dalji rad bio je potreban tim od pet ljudi koji čine lekar, defektolog, psiholog, fizioterapeut i operativni trener konjičkog sporta.

Konjički klub AranđelovacKonjički klub Aranđelovac

Sem ljudi, potreban je bio i određen broj konja koji će biti adekvatno dresirani za ovu ulogu. Kako kažu u klubu, prilikom predstavljanja hipoterapije, od okupljenih stučnjaka su saznali da u Srbiji postoji više od 10 odsto stanovništva koje bi moglo da ima koristi od ovakvog tipa rehabilitacije i terapije.

Kao jedan od šest konjičkih klubova koji pružaju ovakvu vrstu podrške zajednici, KK Aranđelovac sada ima obučen tim ljudi koji radi sa decom i mladima i u ovom trenutku 15-ak dece koja idu na terapiju i rehabilitaciju.

„Najjednostavniji vid ove terapije je rekreativno jahanje, gde se osobe sa invaliditetom obučavaju da jašu koliko mogu. Drugi vid je terapijsko jahanje gde se osoba uči da jaše, a sa tim se paralelno uključuju različiti specijalisti. U zavisnosti od potreba to mogu biti defektolog, fizioterapeut, logoped, psiholog i slično“, rekla je Obradović.

Treći segment terapije je hipoterapija, gde se osobe ne uče da jašu, već se konj koristi kao strunjača. Deca tada leže ili sede na konju, on šeta, a paralelno sa tim stručnjak radi sa detetom (na primer logoped).

Ovaj konjički klub, pružajući adekvatnu terapiju i rehabilitaciju ljudima, spada u socijalna preduzeća. Međutim, ni ovo preduzeće, kao i hiljade njih u Srbiji, nije na taj način registrovano.

Razlog za to je, kako je istakla Jelena Obradović, nedostatak prednosti od promene registracije preduzeća u socijalno.

„Nadali smo se da će preregistracija u socijalno preduzeće doneti neke benefite. Kada se otvorila ta mogućnost mi smo shvatili da se neće ništa promeniti a da ćemo samo pisati gomile izveštaja“, kazala je ona.

Dodala je da je socijalno preduzetništvo u svetu grana privrede koja je prepoznata i visokofunkcionalna.

„Postoje inicijative koje su sjajne, ali problem je što sve organizacije koje se trude da pripomognu, ne bi li se nešto dogodilo, ne poseduju moć da to urade. Država sama ne prepoznaje značaj da to uradi, niti iko od donosilaca odluka kako bi se napravila neka promena“, kazala je ona.

Finansije ključne – volontiranje spas

I ovom socijalnom preduzeću, kao i većini u Srbiji finansiranje je jedan od najvećih izazova. Pre par godina su zasadili jagodičasto voće koje su nameravali da prodaju, a ideja je bila da od zarade finansiraju deo aktivnosti u klubu. Međutim, ta ideja nije uspela.

U toku godine 300.000 dinara, prema rečima Jelene Obradović, „legne“ na račun Konjičkog kluba od strane opštine kao pomoć sportskoj organizaciji. Međutim, ovaj iznos nije dovoljan ni da pokrije plate zaposlenih, pa se tako preduzeće održava kroz volontiranje.

Konjički klub AranđelovacKonjički klub Aranđelovac

Bivši članovi kluba volontirajući pomažu klubu, dok stručnjaci besplatno nude svoje usluge.

„Naspram drugih socijalnih preduzeća smo u prednosti, jer imamo da ponudimo zauzvrat uslugu a to je jahanje konja. Uvek će biti ljudi koji žele besplatno da jašu, a za tu uslugu će odraditi nešto za klub na dobrovoljnom nivou. Što se volontera tiče, teško da ćemo kao konjički klub upasti u problem. Ti ljudi svakako vide efekte terapijskog jahanja i doprinosa zajednici“, rekla je Obradović.

Vidljiviji u društvu

Sem volontera, efekte terapijskog jahanja vidi i zajednica. Prema rečima predsednice UO Konjičkog kluba Aranđelovac, osobe sa invaliditetom su postale vidljivije u ovoj opštini.

„Srušile su se predrasude u Aranđelovcu, ljudi su počeli drugačije da razmišljaju, osobe sa invaliditetom su dobile potpuno drugačiji položaj, postale su vidljivije i prihvaćenije. Te 2012. godine smo bili ubeđeni da osobe sa invaliditetom u Aranđelovcu ne postoje, a naša priča je napravila promenu“, rekla je ona.

Dodala je da bi svaki vid socijalnih preduzeća koja imaju neku misiju za zajednicu napravila u bilo kom mestu u Srbiji promenu, „jer bi se ljudi udružili i uradili nešto korisno za to mesto“.

Konjički klub AranđelovacKonjički klub Aranđelovac

Poboljšanja se, prema njenim rečima, vide i kod korisnika terapije, pa se tako kod osoba koje imaju Daunov sindrom poboljšava socijalni aspekt.

„Jedna od devojčica je prvi put u životu počela da se smeje kada je sela na konja, na terapiji“, kazala je Jelena.

O poboljšanjima i prijatnim aspektima terapije svedoči i priča dečaka Bogdana koji ima autizam, čija je prva reč bila izgovorena dok je mazio konja. Ta reč je bila upravo „Lisa“ ime njegovog terapijskog konja iz kluba.

Preduzeće koje pomaže ženama žrtvama trgovine ljudima – Bagel Bejgl