Ideje koje mogu da promene svet (I deo)

Za nekoliko dana počinje BBC-jeva konferencija na kojoj će svetski vizionari da predstave najambicioznije ideje za promenu sveta nabolje. Govornici su doista šaroliki. 

Među njima će biti Uberov Kevin Korti koji istražuje sigurnost saobraćaj, astronaut Endrju Tomas, koji je proveo gotovo 6 meseci u svemiru, te brojni drugi istraživači. 

Ovo je samo deo ideja koje će govornici predstaviti na ovoj konferenciji.

Nindža virusi

Svetu preti antibiotička apokalipsa. Sve veći broj bakterija otpornih na antibiotike postaje veliki problem. Heder Hendrikson sa univerziteta Mejsi i njen tim istraživača istražuju prilično neobična rešenja. Iako zvuči pomalo kontraproduktivno, Hendrikson kaže da spas leži u virusima i namernoj zarazi ljudi nekim virusima. Naime, postoje virusi koji se razmnožavaju u bakterijama i zovu se bakteriofagi. Hendriksonova ih je nazvala „nindža virusi“ i ako uspe da razvije proceduru za upravljanje takvim virusima mogla bi da otkrije lek za bolesti otporne na antibiotike. 

Hipersonične letelice

Elon Mask zauzeo je brojne naslovnice tehnoloških medija svojim jeftinim i višestruko iskoristivim raketama, ali postoje i neke druge alternative za lansiranje satelita na još jeftiniji način. Hipersonične letelice će u dalekoj budućnosti prevoziti ljude, kaže Majkl Smart sa Univerziteta Kvinslend u Australiji. Takvi avioni kreću se brzinama iznad 6.000 kilometara na sat, a Smart je uveren da bi u bliskoj budućnosti mogli da budu korišćeni za lansiranje ljudi i opreme u svemir. 

Recikliranja e-otpada

Vina Sahajvala želi da promeni način na koji vidimo elektronski otpad. Želi da na „crknute“ mobilne gledamo kao na blago, a ne kao na smeće. Recimo, u svakom telefonu ima skupocenih i retkih metala koje treba izvući i ponovo iskoristiti. U toni starih telefona mprosečno se nalazi oko trista grama zlata koje bi postiglo cenu od oko 9.300 evra. Sahajvala želi da postavi mikrofabrike u kojima bi retki metali bili izvlačeni iz telefona u svakom gradu. 

Zeleni gradovi

Svake godine ekološki prihvatljiva gradnja postaje sve veći deo urbanih sredina. Ema Džonston iz Sidneja kaže da moramo da promenimo način razmišljanja o uticaju gradova na okeanske ekosisteme. Modernim gradovima potrebna je „plava gradnja“. Priobalni gradovi mogu promeniti ekosisteme obližnjih mora, ali i gradovi iz unutrašnjosti mogu imati negativan uticaj na morski život ispuštanjem zagađenja u reke koje ga odnose u more. 

Putovanje do zvezda

Odlučimo li se na putovanje do Marsa ili dalje, biće poprilično neudobno putovati mesecima zarobljen u metalnoj kutiji. Rejčel Armstrong sa Univerziteta Njukastl u Velikoj Britaniji kaže da moramo da počnemo da razmišljamo o gradnji svemirskih brodova koji će imati vlastito tlo, vegetaciju i organski život. 

Aplikacije za mentalne probleme

Lečenje mentalnih bolesti zasad je ograničeno na retke ustanove ili posete doktoru. Čak i podrška porodice i prijatelja, najvažnija komponenta mentalnog izlečenja, nije nužno uvek dostupna obolelima. Helen Kristensen i njene kolege sa Black Dog instituta u Sidneju izrađuju aplikaciju za pametne telefone kojima bi pratili ili čak lečili ljude sa depresijom. 

Hrana budućnosti

Morska trava i alge sastavni su deo azijske kuhinje, ali na zapadu su deo trenda dostupan samo retkima. Pija Vinberg to želi da promeni i ima nekoliko odličnih argumenata zašto. Morska trava mogla bi da posluži kao odličan izvor esencijalnih masnih kiselina kao što je omega-3, ali i sunđer-upijač za ugljen-dioksid koji preti da uguši planetu.