U okviru projekta „Imam ideju” razgovaramo sa Brankom Čvorović, karikaturistkinjom i umetnicom iz Beograda. Branka se bavi karikaturama, portretima, skicama, a pored crtanja strasti su joj moda i fotomodeling. Diplomirala je na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, jedno vreme se bavila i novinarstvom. Za Novu ekonomiju priča o svom omiljenom hobiju.
Branka je videla naš poziv i javila nam se putem Instagrama.
UKOLIKO ŽELITE DA SAZNATE VIŠE O PROJEKTU IMAM IDEJU ILI DA SE PRIJAVITE:
Branka kada si počela da crtaš?
Još u osnovnoj školi sam pokazivala interesovanje za različite vrste umetnosti, gde je za moj razvoj bila zaslužna profesorka Jelena, koja je i slikarka. Inspirisala me je da se oprobam u crtanju i slikanju na zidu, te danas mogu reći sa ponosom da moje radove na zidovima učionica OŠ „Jovan Popović” gledaju iznova generacije mališana. Za mene je bilo vrlo važno da budem deo kreativnog procesa, da istražujem i stvaram nešto novo.
Kako se pojavilo interesovanje za karikature?
Na studijama sam počela da ilustrujem za studentski časopis „Monopollist“, gde sam otkrila karikature kao potpuno novu formu umetnosti. Bilo je veoma zanimljivo i izazovno konstatno smišljati kako preneti studentskom auditorijumu aktuelne društvene situacije na duhovit način. Bila sam počastvovana pozitivnim kritikama profesora sa Ekonomskog fakulteta, koji sam nedavno završila. Neke od profesora sam čak i nacrtala (smeh).
Crtež: Profesor Ekonomskog fakulteta Gojko Rikalović
Da li imaš omiljenog karikaturistu kod nas ili u svetu?
Ako bih morala da izdvojim nekog, to bi svakako bio David Rowe. Sjajan smisao za humor i interpretacija svetske političke scene, toplo preporučujem.
Šta te najviše inspiriše?
Inspiracija je svuda oko mene, u muzici koju slušam – jazz i blues, modi o kojoj konstatno razmišljam, filmu i fotografiji, ljudi kojima se divim, razgovori, susreti. U svemu tome želim i vidim umetnost. Posebno mi je inspirativan period 50-ih i 60-ih, dopada mi se taj vajb kroz sve sfere koje sam pomenula.
U jednom trenutku si odlučila da počneš da crtaš za druge?
Uživala sam veliku podršku bližnjih, prijatelja, poznanika, kolega koji cene moj rad, pa sam odlučila da pokrenem sopstvenu stranicu za porudžbinu karikatura, kako bi svima bio dostupan moj rad, ličnost, kreacija, sve što ulažem. I zaista je nekako krenulo entuzijastično od samog početka, uz pomoć prijateljica, preko kolega do nepoznatih klijenata. Neke ljubavne parove sam uspešno pomirila, neki su se i venčali i dobili dete, neki su se nažalost i rastali, ali sve je to život. Uglavnom sam do sada donosila sreću ljudima i oni meni, energija i zadovoljstvo je obostrano.
PROČITAJTE JOŠ:
Kod nas se često kaže „svaki početak je težak”, da li si ti to iskusila?
Kada sam počela, za prvih mesec dana ostvarila sam preko 10 porudžbina. Bio je sve veći izazov, potpuno sama radim ovaj posao i nekada je teško ispratiti sve porudžbine i zahteve. Ipak sam uspevala svojom voljom i snažnom motivacijom, jer su moji rezultati bili vidljivi iz dana u dan. Želela sam da budem sve bolja i bolja i da ponudim nesto novo i drugačije u moru istog. Tako da sam i sada otvorena za eksperimentisanje i nove stilove u crtanju i tu su uvek novi tutorijali koje pratim i primenjujem. U međuvremenu sam sa svojim logom „Srne“ osvojila, zajedno sa timom, prvo mesto na takmičenju za potencijalno žensko piće Apatinske pivare.
Da li može da se zaradi od crtanja u Srbiji?
Crtanje je moj hobi i strast, da ga posmatram kao biznis verovatno ne bih uspela. Ne opterećujem se zaradom, u protivnom bih odavno odustala (smeh). Važna mi je i satisfakcija ljudi koji naručuju i kada su oni zadovoljni i ja sam. Svakako, kao i kod svakog freelancer-a postoje oni periodi, kada ne može da se živi od porudžbina ili onda kada nema nijedne. To je neki rizik sa kojim se svi suočavaju i koji treba da prihvate.
Čime se još baviš osim karikatura?
Osim karikatura, radim i portrete, skice za logotipe, banere, modne ilustracije sa pastelima, olovkom, akvarel tehnikom. Moj rad je ručni, ne volim programe za crtanje iz razloga što želim da zadržim prirodnost, jednostavnost, svoj duh koji bi se izgubio digitalizacijom. Umetnost je moj verni pratilac u životu, nešto što mi daje snagu i motivaciju da se na konstruktivan način izborim sa različitim pitanjima, da se konstatno razvijam. Ona ispunjava svaki moj dan.
Ukoliko želite da saznate više o Brankinim radovima:
//