#IMAM IDEJU da spojim domaćinstva podavalskih sela u Avalainfo

U domaćinstvu Nikolić iz Zuca su nas ugostili osnivačica organizacije Marija Joksimović i Milan Nikolić, član ove organizacije. Sa njima smo razgovarali o tome na koji način pomažu podavalskim selima i šta su do sada uradili za razvoj ovog kraja.

Marija: Avalainfo je veb portal, koji objedinjuje podavalski kraj, za sada na nivou tri sela Pinosava, Zuce i Beli Potok. Objavljujemo informacije o samoj Avali i informacije u vezi sa dešavanjima u selima.

Tražimo domaćinstva koja imaju višak proizvoda i pomažemo im da ih prodaju, da povećaju svoju proizvodnju i da pronađu nove klijente. Veliki broj turista dolazi na Avalu, ali oni ne znaju da ovde mogu da se snabdeju određenim proizvodima. Ti proizvodi su visokog kvaliteta, ali često nemaju ni brend ni logo.

Trudimo se da pomognemo domaćinstvima da se specijalizuju za odrđeni proizvod, kao što se Milan specijalizovao u proizvodnji sira. Mi doprinosimo da se priča raširi i da veći krug ljudi čuje za domaćinstva, tako da Milan, na primer, sada ima veći krug kupaca, a ne samo onih koji su dolazili na Kalenić kod njegove majke da kupuju.

Marija: Priča je krenula 2016. godine sa ciljam da se razviju domaćinstva, da se pokaže da tu ima zdrave hrane, međutim došlo je do tog nivoa da se sada kreira turistički klaster Avale: domaćinstva, ali i hoteli, restorani, muzeji, jer su i oni shvatili da treba sarađivati sa turističkim agencijama. Sada smo u fazi pravljenja gotovih turističkih ponuda. Ima sve više turista u Beogradu, pogotovu stranaca i agencijama je vrlo lako da prodaju nešto kada imaju gotov proizvod.

Milan: Da, počeo sam pre oko godinu dana, kao domaćinstvo, pa sam se onda uključio više i u celu tu priču, zajedno sa Marijom u organizaciji

Milan: Odličan marketing, festivale i manifestacije koje smo imali. Na primer na manifestacijama poput „Dani podavalskih sela“ sam prodao odmah sav kačkavalj i sve što smo ponudili. Sve se to lako prodaje, samo mora nekako da se izbaci na tržište. Sa druge strane, tu su i nove ideje i snaga za dalje, da se napreduje i da se smišljaju nove stvari.

Marija: Do sada smo imali desetak domaćinstava kojima smo prišli sa idejom da izreklamiramo njihov proizvod i pomognemo im u prodaji. Minimum što uradimo je da ih stavimo na sajt, napišemo priču i dodamo fotografije proizvoda. Ono što takođe uradimo, sve ih stavimo na gugl mape, tako da bilo ko u svetu da dođe ovde, može da ukuca u guglu Avalu i da vidi domaćinstva. Kada klikne dobije broj telefona, slike proizvoda, link koji vodi na sajt i lokaciju.

Kada je u pitanju prodaja proizvoda, ciljana grupa su nam Beograđani, pogotovu sa malom decom, koji mogu ovde da dođu i pokažu deci selo i snabdeju se domaćim proizvodima. Cilj nam je i da učimo domaćinstva da prihvataju nove ljude koji dolaze i kako da se ophode prema njima. Da izdvoje nekoga ko će ispred domaćinstva da im prezentuje proizvode. Ideja je da se povezuju i između sebe, pa ako neko, na primer, ima meso i sir, a kupca zanimaju i domaća jaja ili rakija možete da ga odvedete kod komšije koji ima to u ponudi.

Domaćinstva mogu da doći do tog nivoa da ne moraju da idu na pijacu da prodaju, već ljudi mogu da dođu na kapiju i kupe proizvode.

Marija: Ne još, ne postoje ture za Avalu, agencije obično dovedu ljude do spomenika i vrate ih nazad. Eventualno negde da sednu da jedu i to je sve što znaju. Ne znaju da postoji muzej zanatstva, muzej rakije, ne znaju za hotele, igrališta.

Pre neki dan smo prvi put imali sastanak svih domaćinstava sa restoranima, kako bi se uspostavila saradnja i kako bi restorani mogli od njih da kupuju robu na lokalu i prave lokalni meni. U ovom delu gde radimo sa restoranima, njima su cilana grupa i stranci .Pokušavamo da okupimo sve što gravitira Avali.

Skoro smo imali prvi tim bilding na Avali. U pitanju je bila IT firma iz Beograda. Obično firme idu van grada na više dana, međutim nekada je potreban i manji događaj, koji je blizu. Vodili smo ih u jednu kraft pivaru, koju imamo u Pinosavi (Revolution Brewery).

Kasnije smo ih odveli u domaćinsto Rajković, gde ih je dočekalo prase na ražnju, kao što je bilo dogovoreno, ali je domaćinstvo napravilo mnogo više. Dočekali su ih sa domaćim proizvodima, pite, šljive sa piletinom i slaninom, sir, domaći sokovi. Probali su rakiju u destileriji, a u pivari su im objasnili ceo proces proizvodnje i imali su da probaju 20 litara piva.

Milan: Domaćinstva iz Zuca, osim nas i braće Rajković, koji proizvode rakiju, tu su još Spremići, koji imaju sir, svoje bašte, dve velike štale, oni obrađuju dosta njiva i to koriste kao hranu za svoju stoku. Ivanovići rade najviše sireve, trenutno su to mladi beli sirevi, koje prodaju na pijaci, takođe se bave i svinjogojstvom.

Marija: To smo organizovali nekolko puta, poslednja dva puta je bilo na platou ispred hotela Avala. Taj plato je dobar i za dodatne manifestacije, klinci su igrali folklor prošli put. Bude i kulturno-umetnički program, gde promovišemo kulturu sela, nekada dođu i lokalne osnovne škole, koje izvode predstave, dođu lokalni pesnici, zatim ljudi koji se bave muzikom, pa smo promovisali i muzičke mlade nade. Srbijašume su takođe učestvovale, oni imaju svoju igru šumski višeboj, donesu različite sprave, pa za određeno vreme moraš da pređeš prepreke, sečeš drva testerom…

Tu imamo tezge gde domaćinstva izlažu svoje proizvode, tu su prehrambeni proizvodi ali često bude i drugačijih sadržaja, poput ručnih radova, dekupaža i slično. Trudimo se da podignemo nivo sela u svakom smislu.

Marija: Već tri godine imamo kućicu na vrhu avale, to su kućice od Srbijašuma, koje su oni nama iznajmili. Tu radimo promociju Avalskih sela, pa smo zarad promocije osmislili taj Avalski doručak gde svako domaćinstvo pravi domaću hranu, koja može da se kupi u tim kućicama. Od ove godine domaćinstva sama vode te kućice i prodaju svoje proizvode.

Nije samo sir, kajmak i rakija, nego ispeku i pite, domaće kolače i sokove, možeš lepo da se gore najedeš.

Imali smo i projekat Mali farmer, sponzor je bila Američka ambasada. To je bio fenomenalan projekat, doveli smo decu iz Beogradskih vrtića u selo. Ambasada je platila organizaciju prevoza, vaspitačice su dovele decu, a domaćinstva su ih primila i organizovala obilazak i hranu. Imali smo i biologe, koji su ih sačekali u šumi, pa su to jutro uhvatili zmiju, daždevnjaka i objasnili deci ciklus ishrane.

Milan: Deca su bila i ovde kod mene u domaćinstvu i dosta im je bilo zanimljivo, obišli su sve okolo, obišli su sve životinje, peli se na traktor, pokazali smo im kako se melje kukuruz. Slikali su se sa prasićima, hranili koke, deci to stvarno fali.

Na kraju dana su deca dobila sertifikat „Mali farmer“. Ovo je bio organizovan projekat i izlet, ali mi učimo domaćinstva da mogu i samostalno da prime porodice sa decom i organizuju nešto slično ovome. Deca mogu da prođu kroz domaćinstvo i vide šta sve ima, a vi prodate svoje proizvode.

Marija: Što se domaćinstava tiče, do sada smo obradili samo ova tri sela, ali postoji još sela poput Ripnja i Vrčina, koji imaju veliki broj domaćinstava ove prirode, ali još ih nismo pronašli i razgovarali sa njima. Tako da jedan od planova je da razvijemo priču i na ostala sela koja se nalaze pod Avalom. 

Druga stvar koju planiramo je da se malo sredi i infrastruktura, kao što su Vinski putevi Srbije sređeni, pa imaš oznake gde je koji vinarski put. Mi možemo tako da uradimo i menadžment lokacije destinacije Avala, gde bi onda imali oznake restorana, domaćinstava itd.

Cilj je da se razviju i smeštajni kapaciteti, Eko park pravi bungalove u šumi. Postoje već neki smeštaji u hotelu Sučević, u hotelu 1000 Ruža, onda u studentskom odmaralištu „Radojka Lakić“. 

 

Milan: Hotel Avala takođe pravi smeštaj. Cilj je da što više ljudi usmerimo na to da idu na Avalu, ali ne samo da se popnu i siđu, već da znaju da mogu da provedu ceo kvalitetan dan ili vikend sa različitim sadržajima.

Marija: Trenutno čini troje vrlo aktivnih ljudi. Ja kao osnivač i suosnivač Aleksandra Tomašević, ona je dosta aktivna oko poslova vezanih za sajt i kancelariju. Milan i ja smo više na terenu, on je ovde i kao predstavnik domaćinstva i kao član Avalainfo. Imamo i desetak ljudi iz domaćinstava koji su aktivni u kućici Avalainfo i treći krug ljudi su menadžeri restorana sa kojima sarađujemo.

Do sada je sve bilo na volonterskoj bazi, nismo hteli da naplaćujemo nikakve članarine da bi podigli domaćinstva do tog nivoa da mogu dalje da zarađuju i da bi mogli da isprate priču. Nema poente da odmah tražiš neki novac, a da ne znaš šta ćeš da uradiš sa time. Shvatili smo da treba ići ka toj nekoj projektnoj priči i da se na taj način obezbede sredstva. Definitivno idemo ka tome da to bude samoodrživo, taj tim bilding je bila prva stvar koju smo prodali, jer smo domaćinstva doveli do toga da mogu da primaju ljude.

Marija: Vrh avale, gde je Spomenik Neznanom junaku. Tu je i spomenik palim ruskim oficirima i sam hotel Avala, koji je kulturno zaštićeno dobro. Na vrhu Avale, gde je sada Spomenik Neznanom junaku je postojao stari grad Žrnov i na samoj kućici imamo knjige i slike kako je izgledao stari grad. Kralj Aleksandar je sa vajarom Meštrovićem hteo da promoviše ideju Jugislavije i bukvalno su minirali zidine starog grada da bi sagradili spomenik.

Tu je i Čarapićev Brest gde se nalaze sportski tereni i planinarski dom, pored postoje i šumske staze.

U selima su domaćinstva koja su spremna da prime ljude. Postoji i muzej zanatstva gde su predstavljeni stari zanati iz cele srbije od Subotice do Kosova. Oni imaju najveći opanak na svetu, napravljen od lima. Može da se uđe, on je kao kancelarija jedna.

Zatim muzej rakije u Zucu, zove se Bojkovčanka, oni imaju ceo istorijski proces razvoja rakije. Imaju najstari vrste kazana, koji su se koristili na ovim prostorima do novih vrsta modernih. Postoji i crkva na vrhu Avale koja je isto lepa, tu je i igralište za decu pored tornja. 

Zatim novotvoreni Ekopark, koji ima ogromne organske zasade u Belom potku. Oni su na nivou šest hektara, imaju isvoje jezero i igrališta, jahanje konja, viseći most, guske, patke, morke. Tu mogu da se kupe proizvidi, a može i u restoranu da se jede. 

U hotelu 1000 ruža postoje dva ogromna igrališta za decu. Od izvora tu je česma Sakinac – izvor u podnožju, on je najposećeniji, ali i mesta koja su zavučenija poput Kraljeve česme, za to dosta ljudi ne zna a prelepo izgleda.

Marija: Mi smo radili taj spoj turizma i organske prehrambene industrije i taj spoj je definitivno budućnost ka kojoj ćemo ići. Vrlo je malo mladih ljudi zainteresovano da rade, Milan je jedan od retkih koji hoće da preuzmu na sebe da vode celo domaćinstvo ali ima i onih koji su shvatili da ne žele da idu kod nekoga da rade od devet do pet i da mogu da budu svoji domaćini, oni su prihvatili to i mi takve ljude guramo napred, a i oni nas, učimo jedni od drugih.

Milan: Za neku širu prodaju, najviše sir i mlečni proizvodi. Naravno tu je uvek i sveže meso, koje proizvodimo za sebe, ali se trudimo da uvek napravimo i malo više, pa organizujemo pakete za familiju i prijatelje. Proizvodimo i različite vrste kačkavalja, trenutno imamo kačkavalj sa četiri vrste bibera, sa origanom, sa bosiljkom, kurkumom, lanom, maslinkama, zatim tucana paprika i naravno običan. Planiramo da uskoro pravimo i dimljeni. Od sireva najviše proizvodimo sremski, kao i beli u kriškama i ukajmačeni sir.

Milan: Naravno, sami proizvodimo hranu za stoku, obrađujemo svoje zemljište, imamo oko devet hektara, tu je sve, i livade koje kosimo za seno, proizvodimo i kukuruz i žito, to se kasnije sve ubacije za stoku. Nekada kupujemo koncentrat za prasiće na početku , ali prasići piju surutku od mleka i to jako dobro napreduje, a to im daje i neki poseban šmek u mesu. U domaćinstvu proizvodimo i vino i rakiju, naravno i celu zimnicu za naše potrebe.

Milan: Otac, majka i ja najviše radimo. Tu je i sestra, ali ona se dosta bavi glumom i fakultetom, pomaže kada je potrebno. Ja sam se najviše angažovao, pored majke i oca koji se bave time dosta dugo i koji su to nasledili od očevih roditelja.

Sve je porodično, nekada kada je akcija i kada imamo 500, 600 bala sena, onda unajmimo nekoga, ali neku stručnu pomoć nemamo. Otac je veterinar po struci, tako da on i ja uspešno rešavamo sve.

Da li biste preporučili ljudima život na selu?

Milan: Naravno i za posao i za život. Zuce je prirodan filter, sa sve četiri strane je oivičeno prirodom i šumom. Treba živeti u skladu sa prirodom, pogotovu ako imaš porodicu, da ti dete odrasta van betona, ali ljudi moraju da se pomire sa radom, mora da se uloži dosta sati u rad.