Predstavljamo vam ideju, koja je rezultirala udruženjem „Gradski trkački“, oni organizuju trke, kampove, treninge i predavanja za svoje članove. Postoje malo više od tri godine i planiraju da nastave da se šire i razvijaju.
Organizaciju koja se bavi sportom, rekracijom, prirodom i edukacijom iz ovih oblasti predstaviće nam osnivači Nevena, Ivana i Predrag.
Osnivači udruženja Nevena, Ivana, Mila i Predrag. Foto: Marko Vasić
Možete li da se ukratko predstavite, čime se bavite u životu?
Ivana: Ja sam diplomirani ekonomista i radim u jednoj firmi koja se bavi velnesom i fitnesom, kao menadžer finansija i preko te iste firme imam dodir sa sportom i zdravim životom. Tu sam upoznala Predraga. Iz tog poznanstva i njegove inicijative da nešto radimo, pre tri godine smo došli na ideju da krenemo zajedno u ovaj projekat. On je bio idejni tvorac ali nije mogao sve sam, bila mu je potrebna pomoć i podrška, pa smo Nevena i ja odlučile da mu pomognemo oko osnivanja udruženja i tako je sve počelo, 6. avgusta 2016.
Vi svi trčite?
Ivana: Ja uopšte ne trčim, nisam nikada ni trčala do pre tri godine, a ne trčim ni sada (smeh). Idem na planinarenja, bavim se papirologijom i predstavljam udruženje na događajima, učestvujem u organizaciji, komuniciram sa sponzorima, dodeljujem nagrade i slično.
Nevena: Po struci sam inženjer prehrambene tehnologije, završila sam Poljoprivredni fakultet i time se sada bavim. Zaposlena sam u jednoj firmi koja proizvodi hranu, kao kontrolor kvaliteta. Radim tamo već četiri godine i to je nešto što volim i što mi se dopada. Ovo što mi radimo je takođe nešto što mi se sviđa i u jednom trenutku sam krenula da trčim. Peđu sam upoznala kada sam krenula kod njega na treninge pre nekih pet, šest godina, prvo mi je bio strogi trener, pa smo počeli da se družimo, a onda smo osnovali i ovo udruženje. Prvo sam bila skeptična, ali kada je krenula priča da se razvija, shvatila sam da je odlična ideja, zainteresovala sam se za sve to i sada to lepo teče.
Predrag: Od malih nogu su mi često padale ideje na pamet, kao Njutnu jabuka na glavu. U osmom razredu smo imali jedan razlupani sto za stoni tenis, koji smo igrali u dvorištu i jedan dan sam došao na ideju da osnujemo stonoteniski klub. Napravili smo logo i smislili naziv „Ping-pong akademija Vračar”. Kada imaš 14 godina ne možeš da osnuješ ništa, nemaš ličnu kartu, a kada pomeneš starijima svi su stava „ajde nemoj da mlatiš“, pa je to propalo. Desetak godina kasnije sam učestvovao u pokretanju fudbalskog kluba „Rekreativo 011″, tu sam bio oko četiri godine. Došli smo do tačke gde nam se vizije nisu poklapale, pa je rastanak bio neminovan. Kako energija ne može da nestane, već samo menja oblik, stigli smo do Gradskog trkačkog. Ove godine sam osnovao i šahovski klub, Gradski šahovski. Sledeće godine će biti dosanjan onaj san iz osnovne škole, u obliku Gradskog stonoteniskog. Postojaće lige u sva tri sporta i želja mi je da samo amateri učestvuju u njima, niko ko se bavio time profesionalno. Ideja je da Gradski bude krovni naziv sa tri sekcije: šahovskom, trkačkom i stonoteniskom.
Foto: Marko Vasić
U Gradskom trkačkom imate više nekih aktivnosti i sekcija, šta sve radite?
Trkački pokret je sve jači, kako u svetu tako i kod nas, komercijalizovan je i bez osvrta na zdravstveni aspekt, mada se i to polako menja. Prosečan rekreativac misli uzmeš patike i odeš da trčiš, a onda se javljaju razni problemi i povrede. Zato je bila ideja da se amaterima i rekreativcima malo približi život jednog sportiste, kroz sistem treninga i takmičenja. Imamo besplatne treninge, prilagođeni su tipu trke koja je sledeća u Gradskoj ligi, da li na Avali, Košutnjaku, keju ili Gardošu, brdovitom ili ravanom terenu, kao i takmičenje Gradsku ligu. Ova dva elementa čine tu celinu.
Danas je sve popularniji trail – planinsko trčanje, koji nosi svoje specifičnosti. Velika je razlika između planinskog i trčanja u gradu. Planina ima svoja pravila, pred njom smo nemoćni, drugačiji je teren, tehnika kretanja je specifičnija, potrebno je znati čitati markacije i putokaze. Ideja je da se kroz ovu priču ljudi edukuju da uspešno učestvuju na trkama, bilo gradskim ili planinskim.
Imate i neke druge sekcije poput ove upoznajte Beograd, koja nije povezana sa sportom?
Rubrika se zove „Upoznajmo Beograd“ jer je Gradski trkački vezan za Beograd. Prve godine je tema bila „Najlepše beogradske ulice”. Anketirali smo ljude, dobili listu i pisali o sedam ulica. Prošle godine je tema bila „Najlepši gradski parkovi”. Pisali smo o Kalemegdanu, Tašmajdanu, Karađorđevom parku… dok su ove godine tema muzeji Beograda. U pitanju su kratke reportaže sa slikama i kratkim tekstom. Pisali smo o Muzeju Nikole Tesle nedavno.
Foto: Predrag Lukić
Kako funkcioniše udruženje, imate li formalno članstvo?
Postoji godišnja kotizacija za Gradsku ligu u iznosu od 2000 dinara i sama trka koja se trči se plaća dodatnih 200 dinara. Ima devet trka godišnje, taj novac nam obezbeđuje da funkcionišemo i opstajemo.
Kako ste zadovoljni odzivom ljudi?
Sve više ljudi dolazi, većinom tako što se nekim ljudima koji probaju dopadne i prenesu prijateljima. Preporuka je najbolje merilo rada. Mi ovo radimo iz hobija, ima puno posla i potrebno je posvetiti se tome „nije uvek lako, ali je uvek lepo”.
Organizujete i planinarenja, predavanja?
Od ove godine smo počeli da organizujemo i kampove. Bili smo na Fruškoj gori, u planinarskom domu Stražilovo. Prvi dan smo odradili jedan trening u trajanju od 45 minuta. Imali smo slobodno vreme do deset uveče, a zatim smo imali noćnu šetnju. Planinske trke mogu da odu u noć, pa je bila ideja da ljudi vide kako izgleda trčati noću, da se kreću po šumi sa čeonom lampom. Sutradan ujutru smo se priključili jednoj planinarskoj sekciji koja je organizovala trku, koju smo sa njima istrčali.
Foto: Marko Jevtović
Pre dva vikenda smo bili na Rtnju. Prvo smo posetili Bovansko jezero, gde smo postavili šatore, pravili roštilj pored jezera i tu prespavali. Sutradan smo otišli do sela Rtanj i odatle izašli na vrh Šiljak. U povratku smo posetili vrelo Grze. Do kraja godine imamo u planu i Staru planinu.
Što se predavanja tiče, trudimo se da promovišemo mlade stručnjake. Kolega Igor Kovačević koji drži
Živi zdravo akademiju je držao predavanje o značaju fizičke pripreme za trkače. Gorica, prijateljica kluba, koja je završila farmaciju je držala predavanje na temu hidratacije, ishrane i suplementacije.
Ove godine smo iskoristili beskonačni entuzijazam profesora sa DIF-a, Vladimira Koprivice, koji je dugo radio u košarkaškoj reprezentaciji i u KK Partizan. Na fakultetu drži predmet Zakonitosti sportskog treninga. To predavanje je bilo dosta dobro. U pripremi je intervju „Fizička aktivnost od kolevke pa do groba“, sa idejom je da se objasni izbor fizičkih aktivnosti u zavisnosti od uzrasta.
Da li je potreban neki nivo fizičke spreme za vaše udruženje ili može bilo ko da se priključi?
Nama su početnici ciljna grupa. Imamo par ljudi koji su ozbiljni trkači, ali je više rekreativaca, raznih uzrasta i mogućnosti. Ne postoje vremenski limiti na našim trkama, svi su bitni, sve čekamo i za sve jednako navijamo. Radujemo se uspehu svakog našeg člana.
Foto: Marko Vasić
Možete li da opišete tu Gradsku ligu?
Imamo 3 formata: trka na deset kilometara, trail – planinska trka i jednu kratku trku. Trka na deset kilometara se uvek organizuje na keju i njom otvaramo sezonu. Trail je bio organizovan na Avali, a kratka trka je bila organizovana na Velikim stepenicama u blizini Saborne crkve, na ski stazi na Košutnjaku i na Gardošu.
Liga traje od aprila do decembra, imamo devet trka ukupno, znači tri formata po tri puta. Kalendar uvek objavimo na početku godine i ispratimo kalendare većih takmičenja da se ne poklopimo. Postoji rangiranje, timsko i pojedinačno, u muškoj i ženskoj konkurenciji. Na kraju godine imamo završnu ceremoniju gde se proglašavaju pobednici, svi učesnici dobijaju učesničke medalje i pakete naših sponzora.
Imate li saradnju sa nekim firmama, kako pronalazite sponzore?
Trudimo se da preko svojih kontakata dođemo do ljudi koji bi pomogli. Trenutno ligu podržavaju Saint Johns i Red Bul, obezbeđuju piće.
Saruna velnes centar nam obezbeđuje dnevne karte za spa centar ili mesečno članstvo za teretanu, tu su i
Tuber gume, knjige koje nam daje
Booka store, medići
Happy Honey, testenina Moje Gnezdo, energetske barove NatBar.
Dosta toga funkcioniše na prijateljskoj bazi, kao na primer naši najbolji advokat i knjgovođa (smeh).
Peđa: Prvu verziju Pravilnika Gradske lige činilo je 10-ak članova. Kad je advokat video, zabrinuto me je pitao da li sam normalan (smeh). Dobili smo ozbiljan pravilnik, u kom mogu da se nađu bukvalno sve informacije vezane za naše takmičenje.
Koliko vremena i truda je potrebno uložiti u sve ovo?
Ivana: Predrag je najviše angažovan oko cele priče, mi se uglavnom uključimo najviše na sam dan trke. Pripremne radnje odradimo svi zajedno, u smislu da se skupe sve nagrade od sponzora, da proverimo da li nam je sve spremno. Sada smo već dosta uhodani i dosta stvari je već rutina, tako da nam ne treba puno vremena za samu trku.
Događaji su uglavnom vikendom, osim te trke na keju, koja je radnim danom.
Koliko imate pomoći sa strane, postoje li ljudi koji prepoznaju kvalitetnu priču i hoće da pomognu?
Nismo još toliko vidljivi da bi nam prišle neke ozbiljnije institucije ili firme same od sebe. Do sada je bilo da smo uvek mi pokretali priču ili tražili nešto. Udruženje je registrovano na opštini Vračar, njima smo se obratili za salu za predavanja. Svidela im se ideja i nije bilo nikakvih problema.
Dešavalo se da se obratimo nekim većim firmama, njima nismo interesantni, ali zato neke manje, koje se razvijaju, žele da sarađujemo, jer i mi počinjemo, generacija smo (smeh).
Ljude koje smo navodili računovođa, advokat i ovih nekoliko firmi su pozitivni primeri i nažalost malobrojni primeri.
Foto: Raša Aleksić
Koji je sledeći događaj koji imate?
Prvi sledeći događaj, koji imamo je šesto kolo Gradske lige, trka na Gardošu u nedelju 15. septembra u 17 časova.
Da li sarađujete sa nekim drugim organizacijama?
Sarađujemo sa organizacijom
Belgrade running club, njih smo zvali da zajedno očistimo neke staze po Beogradu, da mogu da ih korite za treninge, a i mi za trke. Sa organizacijom
Skyrunning Serbia smo organizovali noćnu trku na Avali. Oni su u regionu jedna od većih organizacija i bave se ozbiljnim trkama, radili su ove godine trke na Staroj planini i Sinjajevini, imaju svoju ligu planinskih trka.
Avala info nas takođe podržava za događaje koje imamo na Avali. Za poslednju trku su angažovali ljude iz domaćinstava podavalskih sela koji su pomogli oko okrepe, doneli su domaću hranu i kolače. Dobili smo i domaće proizvode koje smo podelili u nagradnoj igri. Neki su došli lično, dopao im se događaj, pa su izrazili želju da ih zovemo i naredni put.
Foto: Raša Aleksić
Vama je ovo hobi, ima li neke zarade od ove priče?
Udruženje je neprofitabilno. Prvu godinu nismo ništa naplaćivali, sami smo finansirali aktivnosti: trke, okrepe, treninge, nagrade, satisfakciju dobijamo na drugoj strani, u novim iskustvima, rešavanju problema, poznanstvima. Nadamo se da će se to promeniti, da će institucije prepoznati ideju, jer kvalitet traži vreme i posvećenost, stvari koje su nam trenutno limitirane zbog poslova, koji nam obezbeđuju egzistenciju.
Kako planirate da se razvija udruženje?
Planiramo da obnovimo neke staze, koje su zarasle po Beogradu i da ih promovišemo kroz ligu. Zvezdarska šuma je na primer bila popularna, ali sada gore situacija nije najbolja. Želimo da uvrstimo kampove u redovan program i da nastavimo sa organizacijom predavanja. U planu je i proširenje Lige.
Takođe, planiramo i saradnju sa ligom „8k serija” iz Kragujevca. Sa njima ćemo da organizujemo neku vrstu super kupa, za dvadeset naših i dvadeset njihovih najboljih trkača.
GRADSKI TRKAČKI NA DRUŠTVENIM MREŽAMA:
PROČITAJTE JOŠ:
