#IMAM IDEJU – Nakit i tašne bakinim stilom

U okviru projkta „Imam ideju” predstavljamo vam Baka Style kroz razgovor sa Jelenom Nevrklom, koja je pokrenula ovu zanimljivu priču iz
koje želi da razvije biznis.

Jelena je diplomirala međunarodne odnose i radi u oblasti
ugostiteljstva, a njen hobi je izrada heklanih torbica i raznih vrsta
nakita, pri čemu kombinuje različite tehnike izrade, što njen rad čini
jedinstvenim i unikatnim.

UKOLIKO ŽELITE DA SAZNATE VIŠE O PROJEKTU „IMAM IDEJU“ ILI DA SE PRIJAVITE: 

Projekat „IMAM IDEJU“ – Podelite vašu priču na portalu Nove ekonomije

Kako se desilo da se
zainteresuješ baš za heklanje, to nije nešto što obično zanima ljude tvojih
godina?

Razmišljala
sam da se bavim nečim što nikada nisam probala, nešto što mi nije poznato i
blisko, tražila sam po internetu razne tutorijale i tako sam naletela na
heklanje. Bila je zimska sezona pa sam razmišljala da napravim za sebe neku
kapu ili šal. Nisam imala nikoga u okruženju ko se time bavi, znam da je moja
prababa heklala, imam neki stolnjak od nje u kući. Nisam znala ni šta može sve da
se napravi.

Kakve su reakcije na Baka
Style i zašto ovo ime?

Može
se reći da je to spoj jednog tradicionalnog starog zanata i nekih modernih
tehnika izrade.

Odlučila
sam da se moj brend zove Baka, pa su me na poslu prozvali bakica (smeh). Pogotovu
zbog heklanja, jer ljudi imaju predrasude da samo babe heklaju, ali toga više
nema, to su radile naše prababe, a danas se niko ne bavi tim starim zanatima.

Pitaju
me često i kada ću da im isheklam čarape i tako to, jer ljudi misle da smo to
može da se hekla.

Tašne koje radiš su jako
zanimljivog dizajna, šta sve može da se hekla?

Postoji
razlika između heklanja i štrikanja. Heklani rad se radi jednom iglom i predmeti
koji se isheklaju su čvršći. Uglavnom su žene ranije heklale stolnjanke, zavese
i neke standardne odevne predmete, poput džempera, kapa. I ja sam počela tako, a
onda sam razmišljala šta mogu da pravim kada se završi zimska sezona.

Po
onome što sam pronašla, nisu se u ta stara vremena heklale tašne. Čini mi se da
je to moderan trend, ali ne znam gde je i kada zaživeo. Mislim da su Ruskinje i
Ukrajinke u tome broj jedan, one zaista prave fenomenalne torbice, jako su
kreativne i pedantne.

Kako si naučila da heklaš?

Sve
sam naučila sama preko interneta, sklapala sam sve te kockice sa raznih tutorijala.
Na srpskom ima jako malo takvih materijala, pa sam tražila na stranim sajtovima
i jezicima. Trebalo mi je vremena da pohvatam sve te izraze i razlike između
engleske i američke terminologije. Nema ni na internetu video gde će neko da
vas nauči sve od početka do kraja.

Pored heklanih stvari, ti
praviš i prstenje, minđuše, broševe, čime se sve baviš?

Torbice
su bile primarna stvar koju sam želela da pravim, ali se onda javila želja da
probam i druge stvari pa sam se zainteresovala za nakit,  učila sam kako se koriste razni alati u izradi
nakita. Tu postoji jako puno tehnika. Ja radim sa polimernom glinom epoksi
resinom, sa prirodnim kristalima, metalnim koponentima…

Dosta
tih delova mogu da se kupe u specijalizovanim radnjama i spoje u neki komad
nakita. Upravo zato sam uzela polimernu glinu, ona je ta koja daje
jedinstvenost svakom komadu jer je svaki komad gline koji se izradi drugačiji.
Rad glinom ne može da se ponovi, zato je ona sjajna za unikatne stvari.

Išla
sam kao dete u likovnu školu i bavila se slikarstvom i vajarstvom i uvek mi je
to ostalo da čovek mora da ispoba nešto da bi znao kako će da ispadne. Moraš da
eksperimentišeš, a glina je savršena za to.

Šta koristiš od alata i
imaš li neku radionicu?

U
sobi sam od radnog stola napravila radionicu. Jako puno alata ima i nije neophodno
imati sve ono što se savetuje, uvek je moguće iskoristiti nešto kao zamenu. Važno
je imati neke osnovne stvari. Što se nakita tiče to su tri para klešta, koja su
jako funkcionalna za rad sa nakitom i razne vrste sečiva.

Šta može da se iskoristi
kao alat, a nije alat?

Mašina
za rezanca (smeh)! To je mašina za pastu, koja se ovde koristi za rad sa
glinom. Ubacivala sam u epoksi smolu cimet ili kurkumu koja da određenu boju,
bude zanimljiv izgled kada se rastopi u smoli. Može da se ubaci i sušeno cveće.
U epoksi smolu može da se ubaci sve što vam padne na pamet i to zaista izgleda
fenomenalno.

FOTO: Šambala narukvica

Šta je Šambala?

Makrame
je tehnika, a šambala je ta vrsta narukvice, koja se dobija pletenjem oko
kristala koji se nanižu na konac, a drugi konci se provlače okolo određenom
tehnikom i tako nastaju te šambala narukvice. Jako su lepe i efektne, mogu se
izraditi sa više ili manje nizova.

Trudim
se da mešam više stilova i ono što je meni inspiracija. To su recimo i boho
stil, safari stil, neki etno stil svakako, ne držim se jednog, mešam nešto što
je meni zanimljivo.

Da li ono što zaradiš na poslu
ulažeš u svoj hobi ili možeš nešto i od ovoga da zaradiš?

Dosta
sam novca uložila, jer čovek kada nešto počinje ne zna šta mu je sve potrebno i
usput shvati da mu dosta stvari fali. Do sada sam prodala tri torbice, ali ta
zarada ne bi mogla da pokrije ni delić onoga što sam uložila. Nije mi primarna
zarada, jer imam svoj posao, ali planiram da kada proširim biznis, mogu da
zaradim dovoljno, makar da vratim te troškove.

PROČITAJTE JOŠ:

#IMAM IDEJU – Pozdrav suncu na kanuu (FOTO)(VIDEO)

#IMAM IDEJU, a mogu i da ti je nacrtam (FOTO)

Na svom sajtu si postavila
Fromov citat „Kreativnost zahteva hrabrost da se odvojimo od sigurnog“, da li
to podrazumeva da čovek mora u jednom trenutku napusti siguran posao i da
pokuša nešto novo, kako bi ostvario uspeh u onome što voli da radi?

Jeste,
potrebno je hrabrosti, pogotovu kada ulaziš u nešto nepoznato, a kada je nešto
nepoznato onda je tu hiljadu strahova i uvek ima ono: šta ako? Imala sam sve te
strahove i sreća je da sam to radila za sebe, odnosno nisam preživljavala od
toga, ali sam dosta vremena i truda uložila…

Potrebni su svakako trud i
hrabrost, šta je potrebno još od nekih znanja, rekla si da i sajt sama praviš?

Potrebno
je puno stvari kada neko želi da nešto prodaje na društvenim mrežama. Viđam
razne profile ljudi koje prave jako lepe stvari, a imaju jako loš marketing.
Marketing je ključna stvar u radu sa unikatnim stvarima i handmade proizvodima.
Fotografija je takođe jako važna, morate da predstavite taj proizvod na pravi
način, pa je i u sklikanju potrebna određena kreativnost, određeno znanje,
dobar aparat, a sve u svrhu da se stvari predstave kakve jesu. Ako napravite
očajnu fotografiju slikanu u kući sa lošom pozadinom , niko neće ni poželeti da
se zadrži na fotografiji.

Pored
toga sam shvatila da mi je znanje o Instagramu jako loše, osim ovog redovnog
korišćenja i da moram na tome da poradim, kako dobiti nove pratioce  da to budu ljudi koje to interesuje. Onda sam
shvatila da mi treba i vebsajt. Instagram i Facebook su najbitnije stvari za
uspesnu prodaju.

Imaš li neke nove ideje u
planu, i u smislu razvoja biznisa i u smislu novih stvari koje bi pravila?

Imam
ideju da za zimsku sezonu pravim kape, šaleve i rukavice, to će sve biti
unikatno i drugačije od onoga što viđamo. Imam u planu i neke turbane sa
broševima. Planiram i neke korpice koje će biti dobra prilika za novu godinu,
dan zaljubljenih, osmi mart itd…

Plan
mi je za sledeće leto da pravim heklane kupaće kostime, to jako lepo izgleda, a
ja nažalost nisam imala vremena ove godine da se tome posvetim, jer treba dosta
vremena da se ishekla jedan kupaći kostim.

Za
razvoj biznisa mi je za sada ideja da to negde mogu da prodajem, da mogu da
izložim u nekoj radnji, gde ću imati deo zarade od toga. Imala sam ideju i da
prodajem u inostranstvu, pa želim i taj deo da razvijem .

Ti si morala svašta nešto
da naučiš kako bi se ovim bavila. Koliko misliš da se ceni to neformalno
obrazovanje i znanje u Srbiji?

Jedino
u IT sferi imamo situaciju da se ceni znanje i da neko može raditi bez
formalnog obrazovanja. Za ove druge stvari mislim da su u većini slučajeva u
pitanju ljudi koji nešto  rade iz
ljubavi. Postoji veliki broj ljudi koji iz hobija prave fenomenalne stvari, a
nekada i ne žele da ih prodaju.

Za
posao je najbitnije da čovek dobije priliku, a to je ono što ne postoji kod
nas. Ne tražim da mi neko da posao za stalno, ugovor i slično, ali da ti neko
da priliku da se dokažeš. Po oglasima se stavlja 1000 kriterijuma, nekih
sumanutih, a dosta tih stvari se vremenom nauči i uhoda. Tu često postoje stavke,
koje će te odbiti, a možeš da ih naučiš za sedam dana.

Po
meni je najvažnije biti sam svoj učitelj i ako te nešto interesuje, imaš
internet, lepo sedi, pa od jutra do sutra, jedan tutorijal, drugi, imaš 1000
tekstova i na engleskom i na srpskom…

Da
se nisam bavila sobom i radom na sebi, ne verujem da bih se odvažila da probam
da radim nešto ovako kreativno . Meni je to neka vrsta terapije.

Kada
čovek radi nešto što zaista voli, ispunjenje koje dobija od toga je nešto što
zaista može da ga pomeri, ali mora da prođe jedan period kada je početak i kada
je sve teško i naporno i još ne razumeš zašto se nešto radi. Mora čovek imati strpljenja
da se sve kockice slože jedna na drugu. Ja nikada neću znati da napravim sve od
nakita, niti ću znati da isheklam sve, ali svaki dan mogu da naučim nešto novo.

VIŠE O NAKITU I TORBICAMA BAKA STYLE:

FACEBOOK: OVDE

INSTAGRAM: OVDE