Izlazak Velike Britanije iz EU: Za i protiv

Velika Britanija će 23. juna održati referendum o tome treba da li treba napustiti Evropsku uniju. 

U vezi sa tim dešavanjima, a u kontekstu privrednih posledica, Sajmon Džonson, profesor na Fakultetu za menadžment Sloan, postavlja tri pitanja: nameću li evropska pravila Velikoj Britaniji propise pogubne za rast? Da li bi se napuštanjem Evropske unije povećale šanse za britanski izvoz? Koji bi bio verovatni efekat povlačenja iz EU na planu finansijske stabilnosti? To su složena pitanja, ali izveštaj iz juna 2014. Centra za evropske reforme (CER) pruža razuman vodič o tim pitanjima. 

Britanska centralna banka Bank of England nedavno je jasno izrazila svoje mišljenje o trećem pitanju. Po pitanju privrede, činjenice su naklonjene ostajanju u Evropskoj uniji. Žučne i relativno tehničke rasprave takve prirode nalažu nam donošenje odluke o tome kojim stručnjacima treba verovati. Komisija koja je pripremila izveštaj Centra za evropske reforme sastojala se od razumnih ekonomskih mislilaca i bivših kreatora politika bez iluzija o načinu funkcionisanja Evropske unije.

Takođe, Odbor za finansijsku politiku britanske centralne banke osmišljen je nakon krize 2008. godine u cilju iznošenja istine nadležnom telu o tome gde zaista vrebaju sistemski rizici te šta je neophodno učiniti po tom pitanju. Izveštaj Centra za evropske reforme najjači je u domenu realnih (nefinansijskih) privrednih pitanja.

Birokratske prepreke

Zaista je teško pronaći ikakve negativne efekte u izloženim podacima. Izveštaj Centra za evropske reforme naglašava činjenicu da je zakonodavstvo po pitanju proizvoda i tržišta rada u Velikoj Britaniji bliže onom u Sjedinjenim Američkim Državama nego u Zapadnoj Evropi, a ista osnovna šema prikazuje se u oceni OECD-a po pitanju prepreka poduzetništvu. 

Takođe, procena Centra za evropske reforme potvrđena je poslednjim raspoloživim podacima koje je objavila Svetska banka u svom izveštaju Doing Business 2016, koji ima prednost obuhvatanja gotovo svih zemalja u svetu. Ti indikatori nisu savršeni, ali oni zaista dopiru do pitanja u vezi sa birokratskim preprekama.

Britanija se nalazi na šestom mestu na svetskoj lestvici – jedno mesto iznad Sjedinjenih Američkih Država i iza nekih zemalja koje su znatno usjerene prema poslovanju, poput Singapura, Hong Konga i Novog Zelanda. Ostale vodeće zemlje Evropske unije suočene su sa još više poteškoća u poslovanju. Recimo, Nemačka se nalazi na 15., a Francuska na 27. mestu. 

Italija, koja se nalazi na 45. mestu, sigurno ima svojih briga – ali njeni problemi ne proizlaze iz Brisela. Ovde nema naznaka o tome da Evropska unija usporava rast Velike Britanije, koja bi barem mogla da teži da bude malo više nalik na Dansku (članicu Evropske unije, koja se nalazi na trećem mestu svetske lestvice) u nekim dimenzijama poslovnog okruženja, uključujući pitanje registracije vlasništva, građevinske dozvole i smanjenje količine papirologije u međunarodnoj trgovini.

Za pregovaračkim stolom

U vezi sa trgovinom, ocena je još jednostavnija. U središtu evropskih integracija nalazi se ideja da prepreke u trgovini  mogu i jesu bile smanjene. Prema proceni Centra za evropske reforme, članstvo u Evropskoj uniji povećalo je robnu razmenu između Velike Britanije i ostalih zemalja članica za više od 50%. 

Da li bi napuštanje Evropske unije otvorilo nove robusne trgovinske prilike koje inače ne bi postojale, bilo unutar Britanske zajednice naroda ili na tržištima u nastajanju poput kineskog? To se čini doista neverovatnim. A najveći trgovinski sporazum na vidiku koji će imati uticaja na Veliku Britaniju je između Sjedinjenih Američkih Država i Evropske unije – Transatlantsko trgovinsko i investiciono partnerstvo (TTIP).

Takvi mega regionalni trgovinski sporazumi su složeni i imaju brojne začkoljice. Transatlantsko trgovinsko i investiciono partnerstvo najverovatnije će napredovati nakon američkih predsedničkih izbora, a Britanija definitivno treba da bude za pregovaračkim stolom.  

U međunarodnoj trgovini važno je dobiti pristup većem tržištu, a trgovinski sporazumi uključuju međusobno smanjenje prepreka, uključujući sve vrste netarifnih pravila koja minimiziraju konkurenciju u pružanju usluga. Britaniji će koristiti takva liberalizacija uslužnog sektora. Ali obično takvi pregovori imaju još bolji ishod za sve zemlje koje direktno učestvuju u njima. U vezi sa uticajem Brexita na finansijski, Odbor za finansijsku politiku britanske centralne banke bio je vrlo jasan.

„Povišena i produžena neizvesnost“, usled predstojećeg referenduma, „ima potencijal povećanja premija rizika koje su neophodne investitorima u velikoj količini sredstava u Velikoj Britaniji, što bi dovelo do dalje depreaijacije britanske funte i dovelo do posledica po pitanju cena i raspoloživosti finansiranja kod velikog broja britanskih dužnika.“ 

To verovatno neće biti dobro za potrošače ni za poslovna ulaganja. Dugoročno gledano, britanski finansijski sektor potrebno je dobro regulisati; niko ne želi još jedan finansijski zastoj ozbiljnijih razmera. Međutim, takva pravila u potpunosti su moguća unutar postojećeg međunarodnog i evropskog okvira. 

Uloga u svetu

Neka druga privredna pitanja koja su se pojavila u raspravi oko Brexita ili su od manje važnosti ili su irelevantna. Kao što to pokazuje i izveštaj Centra za evropske reforme, migracija iz, recimo, zemalja članica Evropske unije, pogoduje privredi Velike Britanije, jer time dolazi do većeg broja mladih ljudi koji zatim plaćaju poreze. 

Takođe, smanjenje potrošnje britanske vlade nakon Brexita najverovatnije bi bilo manjih razmera.  Naravno, članstvo u Evropskoj uniji nije samo pitanje privrede. Tu je takođee važna rasprava o ulozi Britanije u svetu. Ali teško je uvideti na koji će način status i uticaj Velike Britanije na globalnom planu porasti u slučaju napuštanja Evropske unije – naročito s obzirom na značajne negativne posledice koje bi takav ishod ostavio za britansku ekonomiju.