Kako pesimizam utiče na zdravlje?

Sve više istraživanja ukazuje na to
koliko pesmizam može loše uticati na zdravlje.

Već i ptice na grani pevaju o
povezanosti uma i tela. Većina ljudi je svesna da zbog stresa mogu dobiti
glavobolju ili želudače tegobe, te da depresija može izazvati čak i fizički
bol. No, sve više istraživanja pokazuje da negativne emocije i misli takođe
mogu da uzrokuju ozbiljne zdravstvene probleme, kao što su srčane bolesti.

„Mnoge negativne emocije, poput
ljutnje, straha i frustracije mogu postati problematične kad se pretvore u
uobičajen pogled na svet“, objašnjava Emilijana Sajmon-Tomas, naučnica sa
Berklija.

Uzmimo, na primer, cinizam. 2014.
godine u časopisu ‘Neurology’ objavljeno je istraživanje koje je povezalo visok
nivo cinizma u odraslom dobu (tačnije nepoverenje u druge ljude i njihove
motive) sa većim rizikom razvoja demencije, za razliku od osoba koje su bile
poverljivije prema drugima.

Isto tako istraživanje iz 2009.
godine, sprovedeno na skoro 100.000 žena, pokazalo je da su one koje su cinično
gledale na svoju okolinu imale više šanse da obole od srčanih bolesti, kao i da
su imale veće šanse da ranije umru nego one koje su optimistično gledale na
ljude oko sebe.

Još jedan loš stav povezan sa lošim
zdravstvenim ishodom je neprijateljstvo. Prema istraživanju objavljenom prošle
godine u časopisu ‘Stroke’, osobe koje nisu bile prijateljski nastrojene prema
drugima, kao i oni koji su bili pod stalnim stresom i pokazivali znake
depresije, imali su veće šanse da dožive moždani udar od prijateljskih,
ugodnijih ljudi.

Naravno, tu je i depresija, koja
predstavlja ozbiljnu bolest, te kod koje nije reč tek o tuzi i nedostatku
apetita. Oboleli od depresije su pod većim rizikom oboljenja od dijabetesa tipa
2, srčanog udara i invaliditeta u starijem dobu.

Nije važno što je okidač, bitne su
promene

Naše misli i emocije imaju veliki
učinak i na telesne procese kao što su metabolizam, otpuštanje hormona i
imunološki sistem, kaže Sajmon-Tomas.

Jedan teorija čak tvrdi da, kada ste
pod stresom ili depresivni, povećava se nivo kortizola, čime vaš imunitet
slabije može da kontroliše upalne procese u organizmu, pa se tokom vremena
povećava rizik od razvoja ozbiljnijih stanja i bolesti.

Takođe bi se moglo reći da ljudi koji
se ne osećaju dobro, bilo da su depresivni, pod stresom, cinični ili slično,
češće posežu za alkoholom i cigaretama, te su manje fizički aktivni, što sve
utiče na zdravlje.

Koji god odgovor bio tačan, bitno je
promeniti perspektivu, jer već time možete očuvati zdravlje, piše Time.

„Znamo da se neurološki putevi
menjaju svakog minuta celog života i da naš mozak tokom života generiše nove
stanice. A ta neurogeneza ne samo da je povezana sa formiranjem novih sećanja
nego i sa stabilnijim raspoloženjem“, kaže Sajmon-Tomas.