Kako u praksi izgleda najavljeno povećanje penzija

Svaki penzioner sa penzijom na nivou prosečne srpske plate, jedne od najnižih u Evropi, u proseku je za tri godine, umesto unucima, dao državi oko 1.800 evra

Trenutni suficit budžeta Srbije iznosi oko 550 miliona evra, izjavio je saradnik londonskog Instituta za ekonomske poslove dr Vladimir Krulj. 

Otprilike toliko uzeto je penzionerima od kada je decembra 2014. stupio na snagu Zakon o privremenom uređivanju načina isplata penzija.

Tačnije uzeto je od 713.912 penzionera koliko ih, prema podacima iz biltena Fonda PIO za avgust ove godine, prima penziju veću od 25.000 dinara. Primenom zakonske formule za umanjenje ova grupa, koja čini 41,6 odsto ukupnog broja penzionera, već tri godine svakog meseca „donira“ državu sa oko 14,6 miliona evra. Ostalih 1.001.186 penzionera (58,4 odstož ukupnog broja), čija je penzija manja od 25.000 dinara, nakon usklađivanja iz 2015. i 2016. od 1,25 i 1,5 odsto, te najavljenog povećanja od pet odsto od 1. januara 2018, primaće penziju od XY dinara, odnosno veću nego ikada ranije.

U suprotnoj situaciji su penzioneri čija je penzija veća od 25.000 dinara. Za njih, sve dok je nasnazi Zakon o privremenom uređivanju načina isplata penzija, svako povećanje donosi novo računanje iznosa umanjenja. 

Tako će, na primer, penzioner čija je penzija za oktobar 2014, poslednji mesec pre početka umanjenja, iznosila 38.500 dinara, nakon najnovijeg povećanja od pet odsto primati 37.856 dinara, dakle i dalje manje nego pre tri godine (Tabela 2.). Najgore je, međutim, što ovih 713.912 ljudi ne zna dokle će to njihovo preračunavanje trajati. Za tri godine, zaključno sa penzijom koju će primiti za novembar ove godine, njima je uzeto više od pola milijarde evra (oko 528 miliona) što je oko 50 odsto više od sume dovoljne za mesečnu isplatu svih penzionera (oko 340 miliona evra). 

U međuvremenu budžet je stabilizovan, imamo i suficit, plate koje su svojevremeno umanjene vraćaju se na nivo od pre tri godine ili viši od toga, a njima će penzija i dalje da se umanjuje. Zašto i dokle? Niko od nadležnih na ovo pitanje nije nipokušao da odgovori.

Izuzetak je Fiskalni savet koji je Vladi predlagao da se prostor za povećanje penzija iskoristi na sledeći način: 2,5 odsto za povećanje svima, a ostatak za postepeno vraćanje penzija koje podležu umanjenju na nivo iz oktobra 2014. i to tako što bi se umanjenje u 2018. prepolovilo, a u 2019. sasvim ukinulo. Da je ovaj predlog prihvaćen penzioner iz našeg primere (Tabela 2.) bi naredne godine primao 38.835 dinara, dakle hiljadu dinara više nego sa povećanjem od pet odsto. Bila bi to koliko toliko pravedna nagrada za žrtvu koju su ovih 714.000 penzionera podneli tokom protekle tri godine. A ona nije mala.Tako su, na primer, penzioneri čija je penzija između 30 i 40 hiljada dinara (njih 293.000), dakle značajno ispod prosečne plate, mesečno pomagali budžet sa više od pet miliona evra, a svega dvadesetak hiljada penzionera sa primanjima od 60 do 80 hiljada sa blizu dva miliona evra (Tabela 1). 

Svoj doprinos stabilizaciji državnih finansija dali su čak i oni čije su penzije tek za koju stotinu ili hiljadu iznad cenzusa od 25.000 dinara: njih 137.774 sa penzijom do 28.000 dinara mesečno je davalo 426.600, a petnaestak hiljada sa mizerijom između 25.000 i 25.375 dinara davalo je oko 5.000 evra. Svaki penzioner sa penzijom na nivou prosečne srpske plate, jedne od najnižih u Evropi, u proseku je za tri godine, umesto unucima, dao državi oko 1.800 evra.

Zašto se ovi ljudi i dalje kažnjavaju ako to čak ni MMF nije tražio? Nema drugog odgovara osim da je to odluka političkog vrha, istog onog koji je, bez uvažavanja razlike između nominalnih i realnih iznosa, lansirao matematici nepoznatu kategoriju „više nego ikada“.

Tabela 1

Tabela 2