Kupe kvalitetniju robu u Nemačkoj, pa je preprodaju na kilogram

Mnogi se zaklinju u bolji kvalitet inostranih proizvoda iste marke koji su u ponudi i na našem tržištu.

Iako zvanična analiza nije urađena, pa su se građani koji često putuju u Austriju ili Nemačku dosetili da tamo nabavljaju higijenske, kozmetičke i prehrambene proizvode koje preprodaju, pa ima situacija da se strani prašak za veš prodaje i na kilogram.

„Imamo jednu ženu koja donosi godinama prašak za veš iz Nemačke, jednom u 15 dana, pa odemo do nje i kupujemo po tri kilograma, izvaga nam iz velike kutije. Taj prašak je puno bolji, odnosno bolje se veš opere nego sa ovim kod nas. Navikli smo na njega“, kaže jedna Banjalučanka. 

Mišljenja građana su podeljena, pa dok jedni smatraju da su cene tih proizvoda u preprodaji visoke, drugi pak tvrde da za nekoliko maraka više dobiju kvalitetniji proizvod. 

Mnogi tvrde kako, bez obzira na to što izgleda identično, nutela kupljena u domaćoj trgovini nije ista kao ona koju neko donese iz inostranstva, dok su se mnoge domaćice uverile kako deterdženti kupljeni u nekoj evropskoj zemlji ne mogu da se porede po kvalitetu sa istim deterdžentima kod nas. 

Mnogo takvih oglasa ima na internetu. 

Najprodavaniji proizvod je nutela, koja košta osam do 10 KM (oko 5 evra) u tegli od 825 grama, zatim slede omekšivači za veš i deterdženti kao i razni proizvodi za čišćenje. 

Proizvodi za čišćenje nemačkih robnih marki su u ovakvim ponudama od četiri do 10 KM, dok se prašak za veš prodaje već od 1,5 KM po kilogramu. 

„Preko porodičnih prijatelja smo čuli za ženu koja u Banjaluci prodaje proizvode iz Nemačke. Tu su obično higijena i ponešto od hrane i slatkiša popularnijih marki. Redovno kupujemo od nje“, kaže jedan Banjalučanin. 

Slaviša Kajkut, sekretar Udruženja za zaštitu potrošača Reakcija, smatra da se artikli posebno prave za naše tržište sa smanjenim kvalitetom, te da su to potrošači uvideli i koriste svaku priliku da dođu do robe iz inostranstva koja je, tvrdi, kvalitetnija. 

„Prašak za veš i omekšivači stranih marki mogu se prodavati ovde u prodavnicama, ali potrošači ponekad nemaju adekvatan prevod, jer deklaracija ostaje na stranom jeziku. Prijavili smo i Inspektoratu RS da takvi proizvodi nemaju deklaraciju na našem jeziku“, rekao je Kajkut. 

Uporedna istraživanja kvaliteta istih proizvoda koji se nalaze na tržištu Evropske unije i Bosne i Hercegovine do sada nisu sprovođena. 

Ima i građana koji smatraju da treba kupovati samo domaće proizvode, kao i da su odličnog kvaliteta. 

„Naši proizvodi su veoma dobri, nego mi smatramo čim je nešto iz inostranstva, bolje je. Nije tako. Ja kupujem domaće proizvode, bar znam da tako pomažem domaće firme i naše zaposlene“, kaže Milan T. iz Prijedora.