Mekol Smit: Dobrota je veoma važna jer živimo u komplikovanom svetu

Svi mi smo – filozofi, neko više, neko manje. Obični ljudi su svakodnevo suočeni sa životnim problemima i razmišljaju kako da ispravno postupe u nekoj situaciji, tako da filozofija nije nešto što pripada samo kuli od slonovače i profesorima na univerzitetima, već i ljudima sa ulice.

U razgovoru za Večernje Novosti ovo kaže Aleksandar Mekol Smit, škotski bestseler pisac i profesor medicinskog prava, autor više od sto knjiga, štampanih u više od 20 miliona primeraka na raznim jezicima. Među njima su romani, priče, knjige za decu, ali i stručna literatura vezana za pravnu i medicinsku etiku. Družeći se sa čitaocima, kao jedna od najvećih zvezda ovogodišnjeg Sajma knjiga, predstavio je nove nastavke serijala koji su mu doneli svetski slavu – „Prve damske detektivske agencije“ i „Nedeljnog filozofskog kluba“, koje je kod nas objavio Samizdat B92. 

Glavne likove obe ove serije, i afričku detektivku Dragocenu Ramocve i urednicu „Revije za primenjenu etiku“ iz Edinburga Izabelu Dalhuzi, pre svega karakteriše dobrota, a na pitanje koliko je ona vredna i retka osobina u savremenom svetu, Mekol Smit odgovara: 

„Veoma je važna, zato što živimo u izuzetno komplikovanom svetu, koji je doduše mnogim ljudima oduvek bio težak. Suočavamo se sa različitim napetostima i problemima u ličnim životima, a i globalno smo okruženi mnogim nesrećnim i zabrinjavajućim okolnostima. Bezbednosna situacija u mnogim zemljama je poljuljana, okruženi smo sukobima svuda na planeti, a najočiglednije u zemljama oko Mediterana, ali i u Evropi. Jedan od odgovora u takvoj situaciji je reći da ne postoji nada, da je sudbina čovečanstva da se suočava sa tom vrstom problema…“ 

* A drugi? 

„On bi bio da ne smemo da se predamo i da moramo da nastavimo da podržavamo razlog postojanja civilizacije. Ne postoji druga reč za to sem – civilizacija, jer se ona zasniva na pravilima ponašanja i vrlinama, poštovanju i prihvatanju drugih ljudi, ljudskim vrednostima. Sve se to mora podržavati i proklamovati. Jedna od uloga književnosti je i da nas podseti da nije sve izgubljeno, da u svetu još postoje dobrota i ljubaznost.“ 

* Etičkim problemima u knjigama ne pristupate akademski, oni su prisutni kao svakodnevni izazovi vaših junaka? 

„Većina nas je za etiku zainteresovana kao za sastavni deo svakodnevice. To je izazovno i zanimljivo. Prijateljstvo je, recimo, jedna od tih tema, zato što svi mi imamo prijatelje, ali i mnoge dileme vezane za prijateljstvo – koje su nam obaveze prema prijateljima, šta radimo kada nam je prijatelj u nevolji i koliko bi trebalo da mu pomognemo, možemo li biti prijatelji sa ljudima koji se loše ponašaju…A to su sve filozofske teme.“ 

* U knjigama o Dragocenoj Ramocve prikazali ste lepu sliku Afrike, kontinenta čija je sudbina mrlja na savesti civilizacije? 

„Ako pogledamo 20. pa i 21. vek, način na koji je portretisana Afrika u štampi, ali i u fikciji, uočavamo da je akcenat uvek bio na lošim stvarima, na onome što nazivam disfunkcionalnom Afrikom. Čitamo o građanskim ratovima, gladi, ekonomskim problemima, korupciji. Sve te stvari predstavljaju velike probleme u mnogim afričkim zemljama, ali je to samo deo slike, jer sa druge strane ima i mnogo pozitivnih stvari vezanih za tamošnje kulure kojima se možemo diviti.“ 

* Čemu se vi divite? 

„U afričkim zemljama neguju se prave vrednosti, poput potrebe da se stvari podele sa ljudima. Oni koji obilaze podsaharsku Afriku najčešće primećuju ljubaznost ljudi. Jedan od predivnih aspekata tamošnjeg života je i afrička muzika, posebno u južnom delu, gde se nalazi Bocvana, o kojoj pišem. Imaju predivan osećaj za život i mnoge divne ljudske kvalitete.“