Milan Stefanović ‘USAID BEP’: Reforma inspekcijskog nadzora smanjila rad na crno

Procena rizika i priprema planova inspekcijskog nadzora na osnovu procenjenog rizika su Zakonom o inspekcijskom nadzoru, u skladu sa savremenim standardima, uvedeni kao obavezni za sve inspekcije. To je za priličan broj inspekcija bila novina, kaže za Novu ekonomiju Milan Stefanović, viši stručni savetnik za regulatorna pitanja i inspekcijski nadzor USAID BEP komentarišući rezultate Zakona o inspekcijom nadzoru, koji je usvojen u aprilu 2015. godine. Taj zakon je omogućio kontrole zasnovane na planskoj proceni rizika.

NE: Na koji način ovakav model inspekcijskog nadzora funkcioniše u praksi?

– Ovaj inspekciji nadzor zahteva stručnost i ispunjenje odgovarajućih uslova. Opšti pravni i metodološki okvir za procenu rizika i pripremu planova su postavljeni Zakonom o inspekcijskom nadzoru i Uredbom koja je doneta na osnovu ovog zakona, kao i smernicama datim u Vodiču za primenu ovog zakona i Metodologiji planiranja inspekcijskog nadzora. USAID BEP je dao suštinski doprinos u pripremi pravnog i metodološkog okvira za procenu rizika i planiranje, i sprovođenju obuka na ovu temu. Ostaje da se po svim inspekcijskim oblastima i sektorima utvrde posebni kriterijumi za procenu rizika, na čemu radimo. Druga bitna stvar je da se uspostavi jedinstveni informacioni sistem za inspekcije – e-Inspektor, koji bi sadržao module i algoritme, registre i evidencije podataka potrebnih za procenu rizika i planiranje, jer kvalitetna procena i kvalitetan plan zahtevaju podatke. Zatim, neophodno je imati kadrove u inspekcijama koji obavljaju ove stručne i analitičke poslove i to čine na kvalitetan način. Dakle, značajan deo posla je urađen, a, kako bi se slika kompletirala, značaj deo posla predstoji da se sprovede.

NE: Ključna novina je i nova savetodavna uloga inspekcija. Šta se pod njom podrazumeva i na koji način ona olakšava poslovanje privrednika u Srbiji?

– Zakon o inspekcijskom nadzoru težište inspekcijskog posla, u odnosu na subjekte koji teže da posluju prema propisima, stavlja na preventivno-savetodavni rad, kako bi se sprečili propusti, povrede zakona i nastanak štete. Uvode se službene savetodavne posete, u kojima inspektor na licu mesta kod privrednog subjekta ispituje usklađenost poslovanja i daje savete i preporuke, pritom, inspekcije pružaju savete i u svojim službenim prostorijama; zatim, samoprovera usklađenosti sa propisima i samoprocena rizika od strane samih privrednika, pomoću kontrolnih lista, a kako bi se pravovremeno uočili i otklonili, odnosno predupredili eventualni nedostaci; konsultacije inspekcija i privrednih subjekata; obaveštavanje nadziranih subjekata i objavljivanje službenih mišljenja, planova nadzora, kontrolnih lista i drugih relevatnih informacija… Privrednicima je tako na raspolaganju niz korisnih i praktičnih instrumenata koji im olakšava poslovanje u skladu sa propisima, i poželjno je da ih koriste. Potrebno je i da privrednici razumeju da je na njima odgovornost za zakonito i bezbedno poslovanje, da treba da budu upoznati sa rizicima koji su skopčani sa njihovim poslovanjem i da ih procenjuju i upravljaju njima, a inspekcije su tu da pruže stručnu pomoć na tom putu.

NE: Rezultati istraživanja stavova privrednika iz Ankete 1000 preduzeća, koju na godišnjem nivou sprovodi USAID od 2011. godine, ukazivali su u prethodnom periodu na inspekcijski nadzor kao na jednu od najvećih prepreka efikasnom poslovanju kompanija u Srbiji. U kojoj meri je novi zakon uticao na stav privrednika i njihov odnos prema inspekcijama?

– Godine 2011, kada je USAID Projekat za bolje uslove poslovanja prvi put sproveo Anketu 1.000 preduzeća, inspekcijski nadzor je bio u vrhu prepreka poslovanju, sa 43% negativnih percepcija. Suštinsku ulogu u činjenju inspekcijskog nadzora pomagačem privrednog poslovanja, umesto da bude smetnja, i promeni stavova imao je Zakon o inspekcijskom nadzoru. Ovaj zakon propisuje preventivno-savetodavnu ulogu inspekcija u odnosu na privredne subjekte koji teže da posluju u skladu sa propisima i striktan režim prema neregistrovanim subjektima. Poslednji podaci ove ankete iz 2017. godine pokazuju da svega 17% privrednika vidi inspekcijski nadzor kao prepreku poslovanju, što je ogroman napredak u odnosu na vreme pre Zakona o inspekcijskom nadzoru. Oni svrstavaju inspekcijski nadzor među najbolje rangirane funkcije države u odnosu na privredno poslovanje.

NE: Tokom septembra i oktobra USAID BEP je u saradnji sa PKS organizovao seriju neformalnih susreta inspektora i privrednika. Koje su najčešće nedoumice koje, kada je u pitanju implementacija odredbi Zakona o inspekcijskom nadzoru imaju privrednici?

Na liniji preventivno-savetodavne uloge inspekcija, USAID BEP je, u saradnji sa Privrednom komorom Srbije, tri puta organizovao „Dan otvorenih vrata sa inspektorima“. Privrednici su na tim događajima u neposrednim konsultacijama (jedan-na- jedan) sa inspektorima razmatrali različite aspekte primene propisa u poslovanju. Pitanja privrednika su najčešće bila usmerena ka najvećim oblastima i inspekcijama sa najširim delokrugom: oporezivanje i izmirivanje poreskih obaveza, radni odnosi i bezbednost i zdravlje na radu, promet roba i usluga, evidencije koje se vode u poslovanju, uslovi za obavljanje delatnosti, isprave koje prate robu u prometu, bezbednost hrane, građenje objekata i dr. Kada je reč o odredbama Zakona o inspekcijskom nadzoru, privrednike su posebno interesovale kontrolne liste i ovlašćenja inspektora u utvrđivanju činjenica i preduzimanju mera.

NE: Kao jedan od ključnih efekata reforme često se navodi i smanjenje sive ekonomije. Na koji način je novi zakon omogućio napredak u ovoj oblasti?

Zakon o inspekcijskom nadzoru propisuje jasna ovlašćenja i dužnosti inspektora i nadležnost svih inspekcija da kontrolišu delovanje neregistrovanih subjekata u svojoj oblasti nadzora. Cilj je sprečavanje obavljanje delatnosti neregistrovanih subjekata, koji ugrožavaju i štete javni budžet, fer tržišnu utakmicu i zdravlje građana, a tamo gde se otkriju takvi subjekti, njihovo prevođenje iz sive zone u legalne tokove poslovanja. Inspekcijski režim je striktan i u odnosu na „rad na crno“. Podaci Agencije za privredne registre pokazuju kontinuiran trenda porasta broja novoregistrovanih i smanjenje broja zatvorenih preduzetnika od kako je Zakon o inspekcijskom nadzoru počeo sa primenom, što svedoči o prelasku preduzetnika iz neregistrovane u registrovanu zonu poslovanja i smanjenju obrnutih procesa. Primera radi, 2015. godine zatvoreno je 32.733 preduzetnika, a 2016, kada je otpočela puna primena Zakona o inspekcijskom nadzoru zatvoreno je 22.641 preduzetnika. Takođe, tokom 2016. godine Inspektorat za rad izvršio je 29.000 inspekcijskih nadzora; odmah nakon nadzora poslodavci su prijavili 7.086 radnika, što je za 2,5 puta više u odnosu na 2015. godinu.