Milion i po domaćinstava u Srbiji koristi zastarele uređaje za grejanje

Milion i po domaćinstava u Srbiji koristi stare šporete i peći za grejanje na drva i na taj način u velikoj meri doprinose zagađenju vazduha. S druge strane, jedna zgrada u Valjevu uspela je da postane energetski efikasna, a njeni stanari već na prvom računu za struju vide uštedu za oko 30 odsto. Ovi podaci upućuju na sve veći značaj energetske efikasnosti i u Srbiji, počev od kuća i stanova, dakle pojedinca, preko preduzeća, pa sve do države odnosno do novih načina za dobijanje energije. Rešenje postoji i na njemu rade stručnjaci, a više o tome biće reči na 12. Međunarodnim danima energetike i investicija na Novosadskom sajmu  1. i 2. novembra.

Povišen nivo PM čestica u vazduhu bila je udarna vest tokom prošle godine skoro svakog dana nekoliko meseci. Loš vazduh uvrstio je Beograd među najzagađenije gradove na svetu, a čak milion i osamsto hiljada domaćinstava za ogrev i kuvanje tokom zime koristi drvo. S obzirom na to da čak 30 odsto toplotne energije nestane kroz zidove, prozore, krov i vrata, jasno je da su gubici ogromni i veoma štetni za sve.

Pored toga, stara peć odnosno šporet, pokazuju istraživanja, zagađuje kao pet starih dizel kamiona. Rešenje postoji i zove se energetska sanacija.

Praksa pokazuje da izolovanje zgrade ili kuće može biti višestruko korisno. U Srbiji je čak trećina zgrada starija od pola veka. Korist od energetske sanacije najpre starih zgrada imaju ne samo stanari, već i celo društvo upravo zbog smanjivanja potrošnje energije, a samim tim i zagađenja.

„Stanari jednog ulaza zgrade u Valjevu odlučili su da izoluju zidove, zamene prozore i vrata. Pomogla im je lokalna zajednica da pokriju troškove, a deo je finansirao USAID. Deo troškova platili su i vlasnici stanova. Rezultat – u prvom mesecu grejne sezone računi za struju bili su niži od 25 do 30 odsto. Pored toga, zgrada izgleda lepše, a skočile su i cene kvadrata u tom ulazu. Stanari iz drugog ulaza nisu želeli energetsku sanaciju, a sada se kaju zbog toga“, kaže Violeta Pavlović iz Grada Valjeva.

Dobrom izolacijom se štedi trećina energije potrebne za grejanje, pa je računica jasna. Međutim, građanima je potrebno dodatno informisanje koje počinje od upravnika zgrada i stambene zajednice. Najvažnije je da energetsku sanaciju posmatraju kao investiciju, što i jeste, a ne kao trošak.

„Građani treba da znaju da je izolacija zgrade u kojoj žive investicija koja ne samo da podiže vrednost nekretnine, već pruža komfor i štedi novac. Naravno, mnogi se pitaju koliko će to sve da ih košta, ali ako uzmemo u obzir da banka daje kredit za ovu namenu stambenoj zajednici, da država subvencioniše i da USAID u okviru projekta “Bolja energija” takođe pokriva deo troškova, ovo je pravo vreme za ovakvu vrstu ulaganja“, smatra Nenad Tintor iz ProCredit banke.

U Srbiji se najviše za ogrev koristi drvna biomasa u šta spada sirovo drvo, drvna sečka, briketi i pelet. Međutim, daleko manje ogreva potroše oni koji žive u izolovanim kućama i stanovima. Kada je energetska sanacija u pitanju, debljina izolacije, stiropor ili kamena mineralna vuna, broj komora u prozorima kao i materijal od kojih se prave, aluminijum, plastika, drvo, izuzetno su važni jer samo kvalitetno izolovan stan može da štedi energiju.

Kako da odaberete adekvatnu izolaciju za svoj životni prostor, a da ne narušite komfor i smanjite zagađenje životne sredine, koliko je važna ušteda energije za čoveka i zajednicu, saznaćete na Međunarodnim danima energetike 1. i 2. novembra na Novosadskom sajmu. Na jednom mestu okupiće se stručnjaci za energetsku efikasnost i obnovljive izvore energije i ljudi koji aktivno učestvuju u svojim zajednicama u informisanju i animiranju ljudi i pronalaženju načina za što lakšu energetsku transformaciju.