Miloš Latinović: Bitef-ov slobodarski duh je neuništiv

Bitef je najznačajniji pozorišni festival u jugoistočnoj Evropi što pokazuje broj ljudi koji u Beograd i Srbiju dođe u toku septembra kada se organizuje ova manifestacija. Tome ide u prilog i broj ljudi koji pozorišni život prestonice  doživljava kroz ono što se dogodi na festivalu, kaže u intervjuu za Novu ekonomiju Miloš Latinović, direktor Bitef teatra i  književnik.

Ovogodišnji 51. Bitef biće održan od 22. do 30. septembra pod sloganom Epic Trip. Tokom festivala publika će moći da  pogleda predstave iz Belgije, Velike Britanije, Slovenije, Irana, Nemačke i Švajcarske. 

Koliko ljudi čini tim Bitef-a?

– Malo ali odabrano društvo tokom godine, a u septembru brojan tim volontera i saradnika koji nemaju radno vreme.

Koliko su trajale pripreme za ovogodišnji festival? Kako uspevate da uskladite da sve funkcioniše besprekorno?

– Bitef festival je institucija, tako da zaposleni u Bitefu dugoročno planiraju svoju manifestaciju. I sada dok čekamo početak 51 Bitef festivala mi imamo u fokusu neke predstave koje bi mogle da dođu naredne godine. To je nužnost. I to je planski. Kada počne festival to su dani nespavanja, a trudimo se da ono što nije besprekorno nikoga  ne ugrožava niti da se to vidi. Zbog toga sve biva besprekorno.

U čemu najviše uživate tokom organizacije? Šta je ono što vam najteže pada?

– Organizacija festivala, bilo kog festivala, posebno ovako kompleksne manifestacije kao što je Bitef, podrazumeva  ozbiljnost i preciznost. Daleko da se u tom kontekstu ne uživa u pripremanju festivala, jer puno je kontakata, novih ljudi, puno je problema koje treba otkloniti i obaveza koje treba završiti. To je deo uživanja. Posao koji uspešno  završiš. Ono što mi najteže  pada je to što moram da pričam engleski.

Šta očekujete od ovogodišnjeg BITEF-a. Šta će publika dobiti gledajući predstave?

– Ovogodišnji Bitef je korak u svemir. Tako izgleda i naš plakat. To je početak putovanja u vasonu. Ali mi nismo astronauti, mi u Bitefu smo, kako je to Filip Kaufman u svom čuvenom filmu slikao, piloti mlaznih aviona, čiju volju, veštinu, upornost, svi zaboravljaju a bez njih taj put u kosmos nikada ne bi bio moguć. Ono što mi vidimo drugačije od drugih je da  tamo „na tamnoj strani meseca“ nema plaža i idiličnih prostranstva nego je neprohodnih predela i blata. No, sve to treba osvojiti, upoznati…

Da li vam je teže da napišete knjigu ili da organizujete BITEF? 

– To je neuporedivo. Ljubav i posao. Razlika je ogromna, ako izbrišete neophodnu posvećenost koja definiše svaki kreativni  posao.

Koliko je Beogradu i Srbiji potreban festival kao što je ovaj? Šta je ono što publika, grad i država dobijaju od njega?

– Vaše pitanje podrazumeva sumnju. Možda nam ne treba Bitef festival, ali šta nam onda treba. Da li nam treba Fest, da li  nam treba Filharmonija, da li nam treba baš toliko muzeja… Može bez svega toga, ali zar nije dobro omogućiti ljudima u  Srbiji da vide najbolje evropske i svetske predstave, zar nije lepo dati priliku našim umetnicima da uporede svoj rad sa onim što nastaje na scenama Berlina, Pariza, Njujorka, Šangaja, zar nije veličanstveno dovesti 300 – 400 stranaca  teatarskim poslom u Beograd i Srbiju i pokazaati im šta posedujemo kao nacija, zar nije odlično biti u žiži svih kulturnih  rubrika u medijima regiona…Ako to nije potrebno onda ne treba da postojimo-

Na čelu BITEF-a ste od 2013 godine. Kako je izgledalo tada organizovati ga, a kako izgleda sada? Šta ste promenili, a šta  ste odlučili da ostavite baš onako kako ste zatekli?

– Ovo je četvrti festival koji potpisujem kao direktor i svaki je bio različit. Svaki je bio faza. Kada sam došao 2014, festival je bio gotovo spreman i trebalo je samo poštovati ono što su Jovan Ćirilov i Anja Suša uradili u pripremi. Godinu dana kasnije vodila se bitka za Bitef. To je bila najgora situacija u kojoj sam se našao kao umetnik i čovek posvećen  kulturi. Bez sredstava, bez podrške. Sami bez ikoga svog. Uklješteni između želja za gašenjem „nepotrebnog festivala“ i  pripajanja nekome „preskupe manifestacije“. Gola borba za opstanak. Sreća uspeli smo da nastavimo niz, da održimo vatru u  ognjištu, pa je jubilarni festival 2016. dobio pažnju, ali i oblik i formu, kakvu ovakva manifestacija zaslužuje. Bilo je,  uostalom za očekivati, jer, u Srbiji žive veseli ljudi, koji vole jubileje, pažnju i slikanje. Bitef festival koji je pred nama je novo doba i verujem da će biti tako ne samo zbog nesvakidašnjeg i svetskog spektakla koji priređujemo, nego i zbog opredeljenja u kom pravcu treba da ide kultura u našoj zemlji.

Koliko je teško održati tradiciju BITEF-a i istovremeno biti uvek neponovljiv i potpuno nov?

– Nije lako ali je izazovno…Bitef jeste spoj tradicije i traganja za novinom i to je večna putanja. To je taj izazov, koji  postoji od 50 festivala, to je ta obaveza – ne zaboraviti, podsećati, iznenađivati novim, drugačijim, provokativnijim  predstavama.

Bez čije pomoći ne biste uspeli da organizujete festival? Ko vam je pružio podršku?

– Ako mislite na finasije pre svega uz nas su Grad Beograd i Ministarstvo kulture i informisanja RS, a ako je to ona moralna  podrška onda je to vojska saradnika, umetnika, novinara, ljubitelja publike, privrednika, preduzetnika, prijatelja iz  inostranstva…To je nemerljiv kapital. Ono što mi u tom brojnom društvu nedostaje, to je veće prisustvo javnih preduzeća i nacionalnih kompanija, ali i to je objašnjivo. Ipak je Bitef u Srbiji.

Zašto treba doći na Bitef? Gde vodite publiku ove godine?

– Epik trip je naslov 51. Bitef festivala. Ko danas ne želi da ide na nekakvo putovanje, još kad je ono organizovano u nekim  egzotičnim predelima, predelima koji inspirišu, koji su neponovljivi, kada je to mesto, prostor koji prija i oku i srcu, to je onda nešto što je čežnja. Ove predstave su svakako poziv na putovanje, kao što su i Biblija ili Carstvo nebesko, i  to putovanje mora biti put mašte i snova – uživanja u svakom smislu.

Bitef pomera i ruši granice multikulturalnošću i stavljanjem svega u širi, globalni kontekst. Može li on da sruši i  granice među ljudima i da ih nauči da se više povezuju i da se ne dele?

– Bitef je festival koji od svog početka ne razaznaje granice i ne prihvata tu vrstu odvajanja ljudi. Bitefov slobodarski  duh je dominantan i neuništiv. To je duh umetnosti koja živi, koja razume, prihvata, trpi. To je umetnost. Da je umetnika bilo više u politici, ili umetnosti više u srcima političara mnoge bi nesreće bile izbegnute. O povezivanju ne treba  trošiti reči. Bitef je tu svetionik.

U situaciji u kojoj se za kulturu izdavaja, kako ste svojevremeno sami naveli, mizerna suma novca uspeli ste da napravite  jedan ovako veliki događaj. Kako?

Nije sve u novcu, nešto je i u parama. To je odlična i ne samo duhovita opska nastala u ovim našim oskudnim vremenima. Budžet za kulturu je mizeran i tu nisam promenio stav. To je nedopustivo za jednu malu zemlju koja mora da se konstantno  bori za svoj identitet. Zato moramo da dajemo za kulturu, da bi nas videli. Prepoznali. Respektovali. Uzeće nam sve, rekao  je Duško Trifunović – i naše fabrike, i naše kuće i naše žene, samo neće kulturu. To im ne treba jer imaju svoju. To je  poučna konstatacija. Našu kulturu imamo samo mi i što više brinemo o njoj brinućemo i o sebi. Naša obaveza kao Bitef  festivala je da negujemo kulturu saradnje, da ono što valja dovodimo pred našu publiku, da je edukujemo i oslobađamo, da  poredimo s nama i budemo bolji. Na tome gradimo naš koncept postojanja. Dakle, nije samo novac važan, jer važno je i to  koliko nas cene u svetu. Kad te cene oni hoće da budu deo toga, pa žele da dodju i pod uslovima koji nisu najidealniji za njih, a nama odgovaraju. Tako radimo. Dižemo nivo festivala i time namećemo uslove onima koji u na svom reveru žele da  imaju značku Bitef festivala.

Bitef se održava uz podršku ambasada Nemačke i Švajcarske? Koliko vam je važna njihova podrška?

– Da. to mnogo znači jer vam saopštava da ste poželjan partner, korektan saradnik, važan festival, značajan događaj na kojem je referenca biti. I uz nas su ne samo ambasade, što znači i zemlje, Nemačka i Švajcarska, nego često i Francuzi, Poljaci, Kinezi, Libanci, a verujem i mnoge druge zemlje, jer oni jasno prepoznaju mesta na kojima najbolje mogu da plasiraju svoju kulturu.

Da li već sada razmišljate o narednom Bitef-u?

– Da, nije gotov repertoar, ali dosta toga je spremno. Ipak, hajd da svečano otvorimo i slavno završimo ovaj, pa ćemo odmah na 52. Bitef festival.