Anish Kapoor, britanski superstar, umetnik poreklom iz Indije, dobio je ekskluzivno pravo za korišćenje najcrnje crne boje, to jest pigmenta, na svetu.
Ova vest odjeknula je pre dve godine kao neverica da tako nešto uopšte postoji, a posle su počele burne reakcije. Kako neko može da poseduje boju? Da li je u pitanju koncept ili inovacija?? Da li je to moralno? Šta je najcrnja crna???
Najcrnja crna je revolucionarni Vantablack pigment, najviše nijansirana crna ikad stvorena, najcrnja supstanca koju je čovek napravio. Anish Kapoor je trenutno jedina osoba na svetu koja može da koristi ovu boju i to je mogao čak nekoliko godina pre njene zvanične registracije.
PROČITAJTE JOŠ:
Vantablack zapravo nije ni boja ni pigment, to je materijal napravljen u britanskoj kompaniji NanoSystem za potpuno drugu namenu, vojnu kamuflažnu svrhu najvišeg nivoa, premeštanje objekata poput satelita, infracrvenih zraka, kamera, i naučnih instrumenata, kako bi ih efikasno učinili nevidljivim u mraku.
Pigment je trenutno najsnažnija supstanca koja je toliko mračna da apsorbuje 99,96% svetlosti. Vantablack je na bazi karbona, to jest ugljenika i sastoji se od niza mikroskopskih vertikalnih cevi. Kada svetlost udari u Vantablack, ona se ne odbija već ostaje zaobljena oko cevi, tačnije biva „apsorbovana”.
Možda je Vantablack najbolje opisati kao potpuno odsustvo svetlosti, a ne kao crnu boju. Kapoor se uvek bavio pigmentima, njegov ulazak u veliki svet umetnosti je pamćen kroz kamene skulpture u kojima je smešten plavi pigment, rad sa Bijenala u Veneciji 1990. godine, a posle su usledili eksperimenti sa formama, konusima, refleksijama, bojama i naravno pigmentima.
Za posedovanje najcrnje među crnima Kappor poetično kaže: „To crno je efektno poput boje, toliko je crno da skoro ne možete da je vidite,
ima neku vrstu nerealnog kvaliteta, a ja sam oduvek bio privučen prilično egzotičnim materijalima zbog onoga što oni emituju.”
Dok su esteski i filozofski potencijali ovog materijala u rukama umetnika kao što je Anish Kapoor fascinantni, pažnja medija u velikoj meri se usredsređuje na bes i ogorčenje jednog broja britanskih umetnika za Kapoorovo „nemoralno” oduzimanje i monopolizaciju materijala koji bi trebalo da bude dostupan svima – nije u redu da boja pripada jednom čoveku.
Umetnici su se uvek trudili da pristupe materijalima za svoje radove na razne načine, jer su materijali često veoma skupi. Niko ne poseduje ekskluzivna prava na Carrara mermer, Mikelanđelov omiljeni, ali relativno mali broj umetnika je u mogućnosti da ga koristi u svom radu, zbog visoke cene.
Vantablack slučaj je još ekstremniji. Ovaj potpuno nov materijal, još uvek u ranoj fazi istraživanja, pravi se u laboratoriji u vojne i bezbednosne svrhe. Bilo bi nerealno i skupo za običnog umetnika, ukoliko nema renome kao Anish Kapoor, ili milione kao Anish Kapoor, ili ukoliko mu kraljica lično ne obezbedi najcrnju crnu, da je koristi za svoja umetnička dela.
Ovo nije prvi put da je neki umetnik zahtevao i posedovao ekskluzivno vlasništvo nad bojom ili nijansom. Francuski umetnik Yves Klein je 1960. godine patentirao duboku senku od mat plave boje, kasnije nazvanu International Klein Blue (IKB).
Nakon njegove smrti 1962. godine prava na korišćenje su prestala, tako da ostali umetnici koriste ovu nijansu za razne svrhe. Pored svih moralnih pitanja koje je najcrnja crna u javnosti pokrenula, ostaje da sa nestrpljenjem čekamo kako će je umetnik Anish Kapoor upotrebiti.
