Moravija: Ono što oblikuje naš karakter su stvari koje smo primorani da činimo

Alberto Moravija, italijanski književnik, poreklom Jevrej, umro je na današnji dan 1990. godine u Rimu. 

Rođen je 28. novembra 1907. godine. U devetoj godini oboleo je od tuberkuloze kostiju, zbog čega nije mogao redovno da ide u školu i jedva je uspeo da završi gimnaziju. Konačno je pobedio bolest 1925. godine.

Govorio je da je bolest prva, najvažnija činjenica u njegovom životu, a da je druga fašizam. Zbog obe te okolnosti je pretrpeo i uradio ono što inače nikada ne bi.

„Ono što oblikuje naš karakter jesu stvari koje smo primorani da činimo, a ne one koje činimo svojom voljom“, izjavio je.

Nakon izlaska iz sanatorijuma počeo je da piše svoj prvi roman Ravnodušni ljudi, čije je izdavanje sam finansirao.

Roman je izazvao kontroverzne reakcije, a fašistički režim ga je optužio da je nemoralan pisac i označio ga kao neprijatelja državnih interesa. Novinarima je, istovremeno, bilo zabranjeno da pišu o njegovim knjigama, a njemu je zabranjeno da se potpisuje ispod tekstova koje je pisao. Pripovetke i putopisnu prozu objavljuje u Corriere della Sera, a filmsku kritiku u L’Espresso.

Tridesetih godina je putovao Evropom i objavljivao romane. Četrdesetih i pedesetih godina je, takođe, objavio više romana, pripovedaka, drama, a i dalje je pisao za novine i časopise. Posetio je Srednji Istok, Tursku, Egipat, Španiju, Rusiju, Indiju.

Napisao je više od trideset knjiga, a njegovi romani Prezir, Dosada, Čočara, Rimljanka doživeli su ogroman uspeh.

U romanu Rimljanka, Moravija je, po prvi put, naslikao čoveka iz naroda. Glavna junakinja Adrijana, spletom raznoraznih okolnosti, postaje bludnica. Njena životna priča omogućila je piscu da autentično prikaže fašističke vrhove u čijoj sredini ona stiče karijeru.

Konzervativni književni kritičari zamerali su Moraviji lascivne opise ženskih likova koji su, po njima, na granici pornografije. 

Smatrao je da pisac mora javno da iznosi svoj stav o ideološkim temama. Tako je i govorio o književnoj avangardi, zahtevima studenata tokom protesta, kineskoj kulturnoj revoluciji, ženskim pitanjima, seksualnoj revoluciji.

Dobitnik je prestižne italijanske književne nagrade Strega i književnu premiju Vijaređo.

Bio je u najužem izboru za dobitnika Nobelove nagrade  1961. godine. Na kraju ju je dobio Ivo Andrić za roman Na Drini ćuprija.

Ovo su neki od najpoznatijih citata iz njegovih dela:

1. Kroz naočare zaljubljenog i nakaza divno izgleda.

2. Stvarni život ne sačinjavaju naši planovi o sreći, nego baš ono što se protivi tim planovima i namerama, ono što se slučajno dešava, što je potpuno nepredvidivo i što izaziva samo razočarenje i bol.

3. Naši ideali, zakoni i običaji moraju biti bazirani na zamisli da svaka generacija bude samo upravitelj i zaštitnik umesto apsolutnog vladara nad resursima koje posedujemo, te da svaka generacija ima obavezu da prenese to nasleđe na buduće generacije. Diktature su jednosmerne ulice. U demokratiji dozvoljen je saobraćaj u oba smjera.

4. Dobri pisci su monotoni, poput dobrih kompozitora. Oni pokušavaju da usavrše samo jedan problem za koji su rođeni da ga razumeju.

5. Opasno je samo nagađati, a žalosno je kad to i tačno pogodite.

6. Kada sednem za svoj sto nikada ne znam šta će se dogoditi dok na to ne naletim. Verujem u inspiraciju, koja ponekad nadođe, a ponekad ne. Međutim, nikada ne sedim zavaljen samo čekajući na nju. Svaki dan radim.

7. Pisanje istorije liči na servis za pranje rublja – ona se često otuda vraća prljavija nego što je bila.