Na obali otpora: Plan za mini-hidroelektranu na Studenici pokreće borbu za zaštitu reke

Za Gorana Nikolića iz Ušća, reka Studenica je više od vode — ona je deo života, identiteta i sećanja. Kada su počele pripreme za izgradnju mini-hidroelektrane koja bi promenila njen tok, osnovao je sa sugrađanima inicijativu „Spasimo Studenicu“. Od tada traje njihova borba protiv nevidljivog investitora i zaboravljenih obećanja države.

Na obali reke Studenice, gde planinska voda udara o kamenje i penuša se u brzacima, Goran Nikolić stoji zagledan u tok koji poznaje ceo život.

Ne pamti dan kada je prvi put došao na obalu reke — bila je tu pre njega, i oduvek je bila više od prirodnog resursa: izvor vode, mesto okupljanja, deo svakodnevnice.

Mir ovog mesta narušen je kada su stigle vesti o izgradnji mini-hidroelektrane (MHE). Bez najave, bez objašnjenja, bez pitanja.

Tada počinje borba — za reku, za pravo na odlučivanje, za očuvanje života kakav poznaju.

„Studenica je nama sve — voda, život, emocija“, kaže Goran, ne skidajući pogled sa reke koju pokušava da zaštiti.

Goran Nikolić na obali reke Studenice; Foto: Nova EkonomijaNova Ekonomija

Bager kao vesnik nevolje

Prvi znak da se nešto dešava stigao je tiho, gotovo neprimetno, na proleće 2021. godine.

Goran Nikolić je provodio mirno popodne odmarajući uz TV. Telefon je zazvonio.

„Hej, Gorane, da li bi hteo da nam pomogneš da odbranimo Studenicu?“, upitao je glas prijatelja preko telefonske žice, na šta je Goran u trenutku zanemeo, zbunjen šta se dešava, da li je izbio rat, od koga se moraju braniti.

Meštani Ušća primetili su bager kako se probija do obale Studenice. Zvanično, radilo se o „istražnim radovima“, ali na terenu su videli mnogo više od toga. Rešili su da se obrate Goranu, pre svega kao prijatelju, ali i kao bivšem predsedniku sindikata svih rudara Srbije, jednom neumornom borcu za prava.

Slušajući kako mu opisuju šta se dešava na obali Studenice, Goran je ostao pomalo zbunjen, ali ipak ne i ravnodušan prema bageru, koji je navodno došao „samo malo da pročačka“ teren.

„Treba da buše, a oni su praktično počeli da prave branu“, seća se Goran.

Bez dozvola, bez obaveštenja, zemlja je bila prekopana, a obala devastirana. Strah se brzo proširio među ljudima — reka koju su smatrali večitom sada je bila ugrožena.

Goranova borba, ali i borba Inicijative „Spasimo Studenicu“ čiji je on vođa, počinje sa tada (još uvek) nepoznatim „uzurpatorom“.

U parku u centru Ušća, na poziv Inicijative okuplja se više od osamdeset ljudi.
Sa transparentima i inspirativnim govorima, pokušavaju da skrenu pažnju na ono što se dešava.

Dolazi leto, ali njihova borba ne ide na odmor. Goran okuplja meštane, prijatelje, poziva i druge aktiviste i sve one koji imaju želju za očuvanjem svoje zemlje i njenih prirodnih lepota.

Inicijativa pokreće peticiju za zabranu izgradnje mini-hidroelektrane. Obišli su oko 80 odsto domaćinstava u Ušću, a podrška je bila gotovo jednoglasna — 98 odsto građana potpisalo je zahtev za obustavu radova.

Goran je bio ponosan na svoje sugrađane. Delovalo je kao da je „pobeda“ bila na vidiku. Ali…

Stiže poziv, al’ ovaj put iz kabineta „vlasti“

Pred kraj 2021. godine, tokom trajanja peticije, Goran dobija poziv iz kabineta tadašnje premijerke Srbije, Ane Brnabić.

Službenici ga obaveštavaju da je problem izgradnje mini-hidroelektrane uočen na najvišem nivou i da će predsednik države obavestiti javnost o daljim koracima.

Ubrzo nakon toga, u televizijskom obraćanju, predsednik Aleksandar Vučić priznaje da su napravljene „greške“ i najavljuje da će radovi na reci Studenici biti obustavljeni.

Za meštane Ušća, to je bio znak da su uspeli.

„Kad je predsednik rekao da će se obustaviti, mi smo odahnuli – računali smo da kad prvi čovek države kaže to je to“, navodi Goran.

Verujući u obećanje vlasti, inicijativa prekida potpisivanje peticije i zaustavlja dalje protestne aktivnosti.

Reka je, činilo se, barem na trenutak, bila spašena.

Ali, mir nije dugo trajao.

„Kao grom iz vedra neba se sve izdogađalo; mi smo bili uspavani; mislili smo da je to završeno – ali nije“, seća se Goran.

Već početkom 2022. godine, meštani Ušća primetili su da radovi nisu zaustavljeni.
Uprkos javnom obećanju predsednika, investitor je nastavio da pribavlja dozvole i dokumentaciju za nastavak radova.

„Videli smo da vade papire, traže dozvole… Sve je bilo jasno – nisu odustali“, kaže Nikolić.

Za članove inicijative „Spasimo Studenicu“ to je bio znak da borba nije gotova. Ponovo su se aktivirali — prikupljali dokumenta, analizirali zakonske propise, tražili načine da zaštite reku.

Jedino u šta su tada bili sigurni jeste da ova borba neće biti laka, a da joj kraj nije blizu.

Zašto bi nas interesovalo ko kopa u našem dvorištu?

Studenica nije obična reka. Od 2001. godine, deo njenog toka nalazi se unutar Rezervata biosfere „Golija-Studenica“, prvog takvog zaštićenog područja u Srbiji pod okriljem UNESCO-a.
Prema Studiji zaštite parka prirode Golija iz 2020. godine, gornji tok reke Studenice uživa režim zaštite prvog i drugog stepena.

Ipak, planirana mini-hidroelektrana „Studenica S4 – Gradina“ nalazi se na delu toka koji formalno nije zaštićen — između Ušća i manastira Studenica.

„Ali reka ne poznaje administrativne granice. Njeno uništavanje na jednom mestu ugrožava čitav ekosistem“, upozorava Goran Nikolić.

Istražujući investitora, inicijativa otkriva firmu HIDRO-MIN d.o.o. iz Čačka, preduzeće osnovano 2010. godine za proizvodnju električne energije.

Prema podacima iz Agencije za privredne registre, kompanija godinama posluje sa gubicima i nema nijednog zaposlenog.

Jedini izuzetak je 2023. godina, kada je ostvaren simboličan profit od 5.000 dinara.

„Pretpostavljamo da je u pitanju fiktivno preduzeće. Samo služi za izvlačenje projekata“, kaže Nikolić.

Uprkos slabim finansijskim izveštajima, HIDRO-MIN uspeva da dobije potrebnu dokumentaciju za pripremu izgradnje.

U januaru 2023. godine, predstavljen je Urbanistički projekat za MHE „Studenica S4 – Gradina“.
Projekat predviđa protočnu hidroelektranu koja, prema tvrdnjama investitora, „neće poremetiti ekološku funkciju vodotoka“.

„MHE „Studenica S4 – Gradina” se planira kao pribransko postrojenje – protočna elektrana, koja u svom sastavu ima odgovarajuće hidro – građevinske i građevinske objekte koji služe za transport vode i smeštaj opreme u kojima se vrši transformacija kinetičke u električnu energiju. MHE „Studenica S4 – Gradina” se gradi tako da koristi hidropotencijal reke Studenice, a da time ne poremeti ekološku ravnotežu, odnosno ekološku funkciju vodotoka i živog sveta u njemu“ – Ističe se u Urbanističkom planu.

Položaj brane i akumulacije MHE „Gradina“ na topografskoj karti razmere 1:25 000; Foto: Idejno rešenje

Stručnjaci, međutim, upozoravaju na rizike.

„Mini-hidroelektrana menja vodni režim područja, što ugrožava biljne i životinjske zajednice koje zavise od prirodnih tokova vode“, kaže dr Marko Mirč, naučni saradnik Instituta za biološka istraživanja „Siniša Stanković“.

Isto tako, on navodi kako izgradnja mini-hidroelektrane na određeni način ugrožava i stanovništvo. Mi govorimo o živim organizmima, ali često zaboravljamo i na ljude koji žive pored tih reka; duž njih su se milenijumima gradila naselja koja su ljudima obezbeđivala opstanak u svakom pogledu – njima, njhovoj stoci i usevima…

Predrag Simonović, profesor Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu ističe kako je Srbija izrazito siromašna vodom i da je voda kao resurs u rekama kao nadzemna i u podzemlju, pod izrazito velikim pritiskom brojnih faktora – a svaka mini-hidroelektrana zahvata vodu u određenom delu toka reke i ostavlja deo korita sa jako malo vode, a nekad čak potpuno bez vode – što našoj zemlji donosi samo štetu.

„Na mnogim rekama u Srbiji česti su kilometarski delovi koji su bez vode, naročito u letnjem periodu – kod nas to kreće početkom juna, sredinom jula i traje sve do jesenjih kiša – što isključuje svaku mogućnost postojanja živog sveta u reci“, kaže Simonović.

Kako objašnjava, ukoliko kasnije želimo „ispraviti stvari“, to će biti teško izvodljivo – „jedino bi možda moglo da se obustavi zahvatanje vode, ili da se sruši brana kojom se voda vodi u cev i da se režim toka reke vrati na staro, ali je velika šteta već učinjena“.

Takođe, sa promenom hidraulike tih reka, menja se i punjenje podzemnih rezervoara, podzemne vode, koje upravo ljudi konzumiraju – a potreba za preradom sada „zagađene“ vode dodatno stvara pritisak sa finansijske strane i predstavlja dodatni trošak, koji na kraju snosimo mi, građani.

„Ne postoji hidroelektrana koja je „environment-friendly“, tačnije, svaka predstavlja „udar“ po životnu sredinu i posebno po biodivezritet“, kaže Simonović.

Međutim, on objašnjava kako „postoji javni interes, što je u ovom slučaju proizvodnja električne energije (zahvaljujući hidroelektrani), ali je to opravdano samo u slučajevima kada je veliki deo javnosti „namiren“ tom strujom; ali, kod mini-hidroelektrane nema reči o javnom interesu, već je isključivo profit pojedinca, odnosno investitora koji želi da se okoristi“.

Uz veliki ekološki problem, planirana mini-hidroelektrana „Studenica S4 – Gradina“ sadrži i određene pravne elemente koji su upitni.

Strahinja Macić, pravni savetnik, UG Polekol objašnjava kako prostorni planovi područja posebne namene manastira Studenica jasno propisuju da se razrada lokacije mora vršiti isključivo kroz plan detaljne regulacije, a ne putem urbanističkog projekta – „zato se potvrđivanjem urbanističkog projekta stvara lažni planski osnov, koji omogućava investitoru da nastavi postupak ishodovanja lokacijskih uslova i građevinske dozvole, iako za to ne postoje zakonski uslovi“.

Pored toga, Prostorni plan područja posebne namene parka prirode Golija za delove katastarskih opština Ušće i Tadenje, koji su izvan granica Parka prirode Golija, ali u granicama Plana, propisuje režim zaštite treće zone, gde nije dozvoljena gradnja hidroelektrana.

„Zbog toga imamo dva osnovna problema – prvo, nepoštovanje hijerarhije planskih akata i drugo, ignorisanje propisa o planiranju i izgradnji. Agencija za prostorno planiranje i urbanizam nezakonito je potvrdila urbanistički projekat, iako za to ne postoji važeći pravni i planski osnov, zbog čega smo uputili predstavku Urbanističkoj inspekciji“ – kaže Macić.

Takođe, dodaje kako „potencijalnom realizacijom ovog projekta ugrožavaju se i uništavaju vrste, staništa, prirodne i predeone vrednosti zbog kojih je zaštita ovog područja i ustanovljena; ugrožava se integritet zaštićenog područja PP Golija i kida prostorna i funkcionalna veza sa još jednim ekološki značajnim područjem, a to je Klisura Ibra“.

Inicijativa „Spasimo Studenicu“ poziva da se poštuje zakon, ali njihove molbe ostaju bez odgovora nadležnih institucija.

Borićemo se

Uništena tabla u okolini Ušća; Foto: Arhiva

Uništena tabla u okolini Ušća; Foto: Nova Ekonomija

Tabla postavljena u centru Ušća od strane Inicijative „Spasimo Studenicu“; Foto: Nova Ekonomija

Kao jedan od vidova „alata“ u borbi za Studenicu, Inicijativa je kreirala table na kojima jasno poručuju „investitori MHE – niste dobrodošli“.

Ne zna se ko su počinioci ovog vandalizma, ali veruju da je to delo nekog ko ne želi dobro Studenici.

Goran Nikolić, čovek umornog, ali vedrog lica, toplih očiju bistrog pogleda, govori o reci Studenici kao o relikviji koju treba čuvati, čija vrednost je neprocenjiva, a koja je došla u opasnost da bude ugrožena, pa čak i oteta.

Danas, proces izdavanja građevinske dozvole za MHE „Studenica S4 – Gradina“ je u završnoj fazi.

Goran Nikolić ne odustaje.

Sa grupom meštana i aktivista, nastavlja da traži pravnu i javnu zaštitu za reku koju smatra delom svog identiteta.

„Studenica nije samo naša. To je reka Srbije i sveta. Ako je izgubimo, izgubili smo deo sebe. Mi smo tu da pomognemo državi. Država to smo mi – narod, a ne pojedinci i političari. Inicijativa je u funkciji naroda i države. Mi branimo državu, zakon ove države – i mi moramo da verujemo u pobedu. Ako ne verujemo u pobedu onda gde smo“, kaže Nikolić, gledajući u vodu koja i dalje, za sada, slobodno teče.

**Autorka ovog teksta je Anica Kovačević, novinarka portala Nova Ekonomija. Tekst je kreiran u okviru programa Akademija novinarstva u organizaciji Beogradske otvorene škole