Trag fondacija objavila je početak konkursa za dvanaestu po redu VIRTUS nagradu za filantropiju. Ova prestižna nagrada ima za cilj da prepozna i javno istakne kompanije, mala i srednja preduzeća i pojedinačne darodavce koji su na najdugoročniji i najefektniji način podržali inicijative za opšte dobro u prethodnoj godini. VIRTUS nagrada za 2018. godinu se realizuje uz finansijsku podršku Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID), Evropske unije i Balkanskog fonda za demokratiju
Tim povodom razgovarali smo sa Marijom Mitrović, direktorkom za filantropiju i partnerstva Trag fondacije.
NE: Kome se i za kakav doprinos dodeljuje VIRTUS nagrada za filantropiju?
MARIJA MITROVIĆ: Nagradu dodeljujemo onim kompanijama, preduzećima i pojedincima koji su svojim radom i zalaganjem unapredili zajednice u kojima rade i žive na održiv i dugotrajan način. Da bi firmi ili pojedincu bila dodeljena nagrada, morao je da pruži podršku organizaciji ili pojedinačnoj akciji civilnog društva tokom 2018. godine. Nezavisni žiri razmatra niz kriterijuma da bi odredio pobednika konkursa, ali uvek se izdvajaju oni koji su napravili trajni doprinos lokalnoj zajednici.
Koji su ciljevi postignuti, od svih onih koje ste imali kada ste počeli da dodeljujete nagradu?
Naš glavni cilj je kontinuirani razvoj filantropije u Srbiji, tako da posao Trag fondacije verovatno nikada neće biti gotov. Uvek postoje novi načini na koje se razvija kultura davanja u svetu koji se menja. Ipak, jesu napravljeni značajni pomaci. IPSOS je za 2018. godinu sproveo istraživanje koje nam omogućuje da uporedimo stanje i stavove o filantropiji danas i sa 2012. godinom. Danas znatno manji broj ljudi smatra da je davanje za opšte dobro u Srbiji nerazvijeno, dve trećine građana tvrdi da je učestvovalo u dobrotvornim akcijama, a raste i spremnost građana da se u ovakve inicijative uključe u budućnosti. Sve promene u društvenoj sferi su spore, ali pozitivni pomak nam pokazuje da smo na pravom putu.
Koje prepreke i dalje postoje za razvoj filantropije u Srbiji?
Građani često ističu da ih nedostatak finansijskih sredstava najviše koči u tome da se više angažuju. U ovoj oblasti se vide i izvesni pomaci jer građani sve više veruju u to da nema malih doprinosa i da svaka njihova donacija predstavlja korak ka postizanju cilja za koji se zalažu.
Drugu prepreku predstavlja nedostatak poverenja u sprovodioce akcija. Građani žele da budu sigurni da će njihova donacija završiti na pravom mestu. Ovo je delom simptom činjenice da nakon što je prilože, građani o putanji i krajnjoj destinaciji svoje donacije ne dobijaju dovoljno informacija što utiče na njihov odnos prema davanju. S druge strane nalazi se podatak da su donatori koji su dobili obaveštenja o načinu na koji je njihov prilog nekome pomogao znatno zadovoljniji svojim doprinosom.
Na koji način mediji mogu da promene percepciju o pružanju pomoći?
Transparentnost u radu dobrotvornih organizacija je presudna za podsticanje filantropije, a medijska pažnja se često izgubi pre finalizacije projekata tako da javnost ne može da vidi dugoročne posledice davanja. U izveštavanju i podršci humanitarnim inicijativama ne učestvuju svi mediji, i građani celokupno podršku ovog dela društva smatraju nedovoljnom.
U isto vreme je opalo poverenje u informacije koje o dobrotvornim akcijama šire mediji. Ovo sve govori o velikoj potrebi za objektivnim izveštavanjima o pitanjima koja su bitna za građane kroz akcije za opšte dobro. Ljudi su evidentno željni dobrih priča i mediji treba da posvete svoj prostor tome. Takođe imaju odgovornost da, ako pokrenu priču o nekim malverzacijama tu priču isprate do kraja, jer ovo značajno smanjuju poverenje građana, a za tim često nema potrebe.
Koje inicijative su ljudi u Srbiji najspremniji da podrže?
Najveći broj građana je spreman da podrži fondacije. Naše istraživanje je pokazalo da se ljudi u najvećoj meri upoznaju sa humanitarnim radom kroz fondacije, naročito one ispred kojih stoje poznate ličnosti. Velika spremnost postoji i da se podrži rad zdravstvenih institucija. Najveći broj individualnih donacija odlazi baš na pomoć deci i ljudima kojima sa zdravstvenim problemima i onima kojima je neophodno lečenje u instranstvu. Ne iznenađuje ni spremnost da se podrže lične inicijative građana, jer su ovakvi primeri u javnosti često izazivali priliv divljenja i podrške. Uverenje građana da mogu svojim ličnim doprinosom da naprave značajne promene u svojim zajednicama je rasprostranjeno i sigurni smo da će ono dovesti do mnoštva inspirativnih dela filantropije kao što su ona koja smo nagrađivali i prethodnih godina.
Prijava za ovogodišnji konkurs počela je 21. januara i trajaće sve do 19. februara 2019. godine.
