Neiskorišćeni turistički potencijali Beograda

Da li ste se nekad zapitali kako je moguće da, na primer, Prag poseti 6,4 miliona turista godišnje i kako je uspeo da postane peti najposećeniji evropski grad? Zašto je Budimpešta šesta na listi najatraktivnijih evropskih gradova prema broju turističkih poseta? Gde je u toj priči Beograd i zašto njegovi turistički potencijali nisu maksimalno iskorišćeni, kao kad je reč o glavnim gradovima Češke i Mađarske?

Turistički potencijali Beograda neopravdano su neiskorišćeni, ali statistika pokazuje da svake godine sve više turista dolazi u glavni grad Srbije. Prema tome, nakon ovih pozitivnih brojki ne bi bilo loše razmisliti o tome šta je to što ima potencijala da postane turistička atrakcija. To mora biti nešto što je drugačije i originalno, neko iskustvo koje se samo u Beogradu može dobiti.

Možda Beograd nema Karlov most ili Budimski dvorac, ali zato ima unikatnu atmosferu i mnogo toga vrednog istraživanja.

Turistička tura na beogradskim splavovima

U ovom slučaju ne misli se na panoramsko, turističko razgledanje Beograda po danu i krstarenje Savom i Dunavom. Iako je i to nešto što svakako treba iskusiti, ovde je reč o jednom drugačijoj turističkoj turi – na beogradskim splavovima.

Naime, o beogradskim splavovima sve se više priča u svetu, a često stranci ni ne kriju da ovde dolaze da bi iskusili noćni život koji Beograd može da pruži. Beograd noću je primamljivo mesto, puno mogućih avantura i nezaboravnih uspomena, pa nije čudo što privlači ljude iz svih krajeva sveta.

Zar ne bi bila dobra ideja da se organizuju turističke ture po beogradskim splavovima? Turisti bi mogli da biraju koju vrstu ture žele na osnovu muzike na splavovima. Tako mogu postojati tehno i elektronske ture, rok ture, pop ture, folk ture, itd. Za one koji bi sve želeli da vide mogu biti organizovane i mix ture, gde će moći da vide najreprezentativnije splavove iz svakog muzičkog žanra.

Ako u Pragu i Minhenu postoje pivske ture, zašto ne bi u Beogradu postojala „splavovska“ tura uz koju bi nezaobilazna bila domaća srpska rakija?

Muzejski turizam

Kako bi turistima noći bile rezervisane za turu po beogradskim splavovima, dan mogu iskoristiti za turu po beogradskim muzejima. Kako se uskoro očekuje (mada datum nije poznat) konačno renoviranje Narodnog muzeja, ne bi bilo loše iskoristiti taj datum za pokretanje neke slične ideje.

U Beogradu ima mnogo muzeja. Samo neki od njih su: Muzej grada Beograda, Muzej nauke i tehnike, Muzej savremene umetnosti, Muzej primenjene umetnosti, Etnografski muzej, Istorijski muzej, Prirodnjački muzej, Muzej istorije Jugoslavije, Muzej jugoslovenske kinoteke…

U muzejima se nalazi kulturna istorija jednog naroda i možda je poseta muzejima najbrži način da se dođe u kontakt sa zaostavštinom i onim što čini nacionalni identitet jedne države. Muzejski turizam se ne sme potcenjivati. Mudri svetski gradovi umeju da iskoriste sav muzejski potencijal koji imaju papreno naplaćujući ulaznice i ture sa kustosima i vodičima u okviru samih muzeja.

Pozorišna i filmska umetnost dostupna svima

Slična stvar kao sa muzejima je kad je reč o pozorištima i bioskopima. Beograd ih ima mnogo i u svakom od njih se sigurno nalazi nešto što može biti privlačno nekome ko dođe iz druge države u Srbiju. BITEF i FEST su dokaz da pozorište i bioskop itekako mogu biti razlog koji će strance dovesti u Beograd. Međunarodni pozorišni i filmski festivali gradove čine prepoznatljivim u svetu.

U skladu sa tim, bilo bi lepo kad bi se u ovim značajnim institucijama kulture određenim danima u toku nedelje izvodile predstave, odnosno puštali filmovi, prilagođeni strancima. To znači da bi tada predstave i filmovi imali titlove na odgovarajućem jeziku, kratka objašnjenja konteksta, a možda i neke voditelje ili vodiče koji bi pre izvođenja uputili turiste na istorijsku i kulturnu pozadinu ostvarenja koja će gledati.

Tragom znamenitih Srba

Ne mogu se izbrojati znameniti Srbi koji su živeli ili bar jedan deo života proveli u Beogradu. Umetnici, naučnici, sportisti i mnogi velikani srpske istorije ostavili su svoj trag u Beogradu i Beograd je zahvaljujući njima postao ono što danas jeste. Međutim, koliko nas zna gde u Beogradu je živeo Ivo Andrić, gde je Tesla održao svoj čuveni pozdravni govor tokom svoje jedine posete Beogradu i gde je spomenik Milošu Crnjanskom?

Ne samo da bi se njima i delima kojima su zadužili naš narod odala počast kada bi mesta na kojima su boravili i kuće u kojima su živeli bila posebno obeležena nego bi se pružila mogućnost i turistima da vide gde su nekada bile ključne tačke Beograda. Istovremeno sa turistima i mi bismo mogli da se edukujemo o najznačajnijim Srbima.

Koje su kafane posećivali? U kojim restoranima su jeli? Gde su šetali? Gde su stanovali? Kada bismo mogli da rekonstruišemo njihove tragove, putanje i objekte koje su često posećivali, stvorila bi se zanimljiva putanja u Beogradu – putanja kakve nema nigde na svetu i koja govori o tome ko smo mi.

Gastronomski turizam u Beogradu

Mnogi kažu da ako nešto Beograd ima, ima restorane i kafane u kojima se može dobro jesti. Mnogo je beogradskih ugostiteljskih objekata koji su svoj kvalitet potvrdili dugom tradicijom i velikim brojem godina tokom kojih rade punom parom.

Gastronomski turizam ne mora da obuhvata samo obilaske restorana i kafana. Tu mogu biti uključeni i obilasci sajmova hrane i vina, kao i proizvođača. Uz pomoć kulinarskih specijaliteta u beogradskim restoranima, turisti se mogu upoznati sa jelima iz raznih delova Srbije koja ih onda mogu inspirisati da posete i ta mesta.

O alkoholnim pićima koja su specifična za Srbiju ne treba ni pričati.

Šteta je da turistički potencijali ne budu iskorišćeni jer uz pomoć njih Beograd može suvereno zauzeti mesto na turističkoj mapi sveta. Ko ne bi želeo da u toku dana uživa u dobroj hrani i kvalitetnoj umetnosti, a da se onda uveče opusti u nekom od beogradskih splavova? To bi bio put za pamćenje koji se prepričava.