Počinje carinski rat
Predsednik SAD Donald Tramp je u sredu uveo dodatne carine od 25 odsto na uvoz svih automobila u SAD koje će se primenjivati od 3. aprila. U pitanju je veliki udarac za proizvođače automobila: prošle godine,...
Od markica za (besplatni) prevoz do udžbenika na poklon: Šta je sve Vučić obećao na konferenciji sa Vučevićem i Brnabić
Konferencija predsednika, premijera i predsednice Vlade Srbije, Foto: snimak ekrana
Na zajedničkoj konferenciji Aleksandra Vučića, Miloša Vučevića i Ane Brnabić, “glavnu reč” je imao predsednik, a dobar deo svog vremena posvetio je ekonomiji. Tako je govorio o budžetu za visoko obrazovanje, privrednom rastu i stranim direktnim investicijama za čiji pad su, kako tvrdi, krivi studenti.
Dok je blokada Autokomande ulazila u osmi sat, predsednik Srbije Aleksandar Vučić obraćao se javnosti. Dok je stajao ispred table, govorio je, pre svega o studentima koji već dva meseca blokiraju fakultete i njihovim zahtevima, ali se provuklo i nekoliko ekonomskih tema.
„Postavlja se pitanje da li sada kada smo ispunili sve zahteve, da studenti kažu da su ispunjeni, ali ne verujem da hoće. Moramo zato da otvorimo dijalog. Naša država odlično funkcioniše, a da bismo postigli da budemo druga najsnažnija ekonomija za 2024, a prva najsnažnija u Evropi za 2025. godinu bar po stopi rasta ekonomije, mi moramo da radimo zajedno“, rekao je Vučić.
Profesor Ekonomskog fakulteta i bivši guverner Narodne Banke Srbije Dejan Šoškić kaže za Novu ekonomiju da bi predstavnici vlasti, pre svega, trebalo da pročitaju predikcije međunarodnih finansijskih institucija, koje nisu toliko optimistične.
“Čitava Evropa je u ozbiljnim problemima. Nemačka, koja je svojevrsni motor Evrope praktično je u recesiji i dosta toga zavisi od nje. Ukoliko završimo ovu godinu sa pozitivnim privrednim rastom, to će biti dobro. Očekivanja da budemo lideri su zaista optimistična”, kaže Šoškić.
Prema njegovim rečima, Srbija u poslednjih 12 godina raste sporije od centralne i istočne Evrope, ali i sveta u celosti.
“Mi stalno slušamo o rezultatima, statistika je neumoljiva i jasno pokazuje da smo od 2012. godine nazadovali. S druge strane, pre toga, rasli smo brže od centralne i istočne Evrope. Sada zaostajemo, i ne samo što imamo veoma slabe ekonomske rezultate, imamo i ogromni rast javnog duga”, kaže Šoškić.
I zaista, na kraju 2012. godine, javni dug je iznosio 17,67 milijardi evra, a udeo u bruto domaćem proizvodu bio je 61,5 odsto. Najnoviji podaci, za novembar 2024, pokazuju da je na kraju tog meseca javni dug iznosio 38,39 milijardi evra (46,8 odsto BDP-a).
“Na kraju, pokazatelji koji se odnose na jednu godinu ili kvartal nisu relevantni. Da bismo govorili o pozitivnim rezultatima, barem nekoliko godina moramo da imamo privredni rast od pet odsto”, zaključuje Šoškić.
Smanjene strane direktne investicije
Dalje, Vučić je govorio i o stranim direktnim investicijama (SDI), odnosno o njihovom padu, o čemu je Nova ekonomija već pisala.
„Imamo smanjene broja SDI u prvom 21 danu u ovoj godini, ako se uporedi sa januarom prošle godine. To šteti našem ugledu i ekonomija je bitna i bez stabilnosti i sigurnosti nema napretka. Ovo su sve protivzakoniti protesti i planiramo da i dalje obezbedimo građane na svim skupovima koji protestuju“, naveo je Vučić.
Međutim, konsultant za strana ulaganja Milan Kovačević kaže za Novu ekonomiju da studentski protesti ipak ne mogu da nanesu toliku štetu domaćoj ekonomiji.
“Strane investicije funkcionišu kao neki pogoni, kao procesi koji traju od momenta dogovora do realizacije, koji nisu kratki. Nije strana investicija kao kad neko donosi nešto kamionom, pa se odjednom to sad manje dešava, ti procesi traju duže”, kaže Kovačević.
Prema njegovim rečima, studentski protesti mogli bi da utiču na investicije jedino ukoliko bi oni bili dugoročni. Ipak, postoje i drugi faktori koji potencijalno utiču na pad ili rast stranih investicija.
“Ukoliko država počne da ide u pravcu zatvorenosti, ukoliko se prema drugim državama ponaša drugačije nego što je to uobičajeno, ukoliko se dešavaju promene koje utiču na stabilnost, ako raste inflacije, raste korupcija – to sve utiče na strane investicije. Još nešto je tu – investicije zavise i od toga koliko mi plaćamo, a dosad smo dosta plaćali u vidu subvencija, praktično smo potkupljivali investitore da dođu kod nas. A ukoliko su strane investicije zaista i pale, to ne mora nužno da bude loše, treba pokrenuti neku selekciju u smislu toga ko investira u Srbiji“, zaključuje Kovačević.
Kakve su zaista razlike u stranim direktnim investicijama u januaru ove i prošle godine, Nova ekonomija pokušala je da sazna od Narodne banke Srbije, ali do objavljivanja ovog teksta nismo dobili ove podatke.
Povećanje budžeta za visoko obrazovanje
Vučić je govorio i o povećanju budžeta za visoko obrazovanje za 20 odsto, što je jedan od četiri zahteva koje su izneli studenti. To će, prema njeogvim rečima, iznositi 72,06 milijardi dinara.
“Mi smo izračunali i rekli evo odmah za materijalne troškove 20 odsto. Ali, ispostavilo da nije baš za materijalne troškove. Mislim da je pogrešno izračunato 61,5 milijardi, ali sve ukupno to je polovina iznosa koju traže. To će verovatno ići za profesorske plate, negde oko 16 odsto povećanja jer oni misle da deo ide na smanjenje troškova za studente”, rekao je Vučić.
Rekao je i da će za 50 odsto da se spuste troškovi za studente, a da je računica takva da država treba da izdvoji oko 104 miliona evra.
Studenti su, inače, u svoje zahteve uvrstili i povećanje izdvajanja iz budžeta za državne visokoškolske ustanove od 20 odsto. Vlada Srbije je sredinom decembra donela odluku da se iznos sredstava za materijalne troškove visokoškolskih ustanova utvrđenih zakonom o budžetu za 2025. godinu uveća za 20 odsto u odnosu na iznos sredstava utvrđen budžetom za 2024. Međutim, studenti su tada naveli da taj zahtev nije ispunjen u potpunosti, jer su tražili povećanje ukupnog budžeta za visoko obrazovanje, dok su materijalni troškovi, čije je povećanje odobreno, samo jedan njegov deo.
Besplatni udžbenici i prevoz i van Beograda
Na konferenciji su govorili još i predsednica Skupštine Ana Brnabić i premijer u ostavci Miloš Vučević, koji se dotakao i besplatnih udžbenika i prevoza.
Konkretno, on je najavio da će sa ministrom finansija Sinišom Malim razmotriti kako da se i u drugim gradovima u Srbiji uvedu besplatni udžbenici i javni prevoz kao u Beogradu, a dodao je i da će država videti kako da poslodavcima omogući nadoknadu za prevoz za zaposlene iako je prevoz besplatan.
Dan nakon ove konferencije, Vučević je podneo ostavku.
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
SVE ĆE AV OBEĆATI SAMO DA OSTANE NA VLASTI