Osnovni resursi u kreativnoj ekonomiji postaju kreativnost, talenat, nove ideje i veštine

Konferencija pod nazivom ‘Budućnost i potencijali kreativne industrije u Srbiji’ održana je u Envoy conference-u, u organizaciji fondacije Friedrich Ebert Stiftung i Business info group-e.

Govornici su bili Branka Totić, pomoćnica direktora Zavoda za intelektualnu svojinu, Nataša Pavlović Bujas, direktorka agencije Blumen, Bojana Maljević, direktorka programa Kreativna produkcija, Fakultet FEFA i Bojan Marjanović, urednik časopisa Lice ulice.

Moderator je bila Biljana Stepanović, direktorka Business Info Group-e.

Osnovni posao: Otkrivanje talenata

U savremenom društvu, osnovni resursi u kreativnoj ekonomiji, umesto fizičkog rada pa i kapitala, postaju ljudska kreativnost, talenat, nove ideje, sposobnosti i veštine. Zato je osnovni posao u kreativnoj ekonomiji otkrivanje novih talenata i pružanje šanse da taj talenat iskažu.

Kreativna ekonomija je šansa i za smanjenje razlika između bogatih i siromašnih zemalja jer u njenoj osnovi nije ekonomska snaga i bogatstvo, već originalna i nova ideja. Ekonomska snaga i u ovoj oblasti važna je za uspešniju realizaciju kreativnih ideja, ali time ni siromašnije zemlje nisu osuđene da budu samo puki izvršioci i reproduktivna radna snaga. Kreativna ekonomija predstavlja skup društvenih i poslovnih odnosa zasnovanih na znanju, idejama i korišćenju inovacija i kreativnosti. Osnovu kreativne ekonomije čini intelektualna svojina, nove ideje i njihovo korišćenje na tržištu. Zato kreativna ekonomija učvršćuje tržište znanja i vrlo je bitna za privredni napredak svake zemlje.

Značaj udeo u BDP-u

Branka Totić, rekla je da je prema rezultatima istraživanja Svetske banke iz 2012. godine 4,61% ukupnog BDP-a u Srbiji išao na poslove koji su zasnovani na autorskom pravu.

„3,1% bile su ključne industrije, 1,20% štampa i izdavaštvo, dok su 0,90% činili softveri, a 0,33% oglašavanje..“, istakla je.

Značajan je udeo imaju i međuzavisne delatnosti, kao što je proizvodnja opreme 0,58%, potom 0,22% delimično povezanih delatnosti sa autorskim pravom poput proizvodnje odeće, nakita, tekstila… Prihodi kreativne industrije stvaraju veći udeo u BDPu od rudarstva i uslužnih delatnosti, a približno isti kao energetika.

„Ova industrija se razvija tri puta brže od prosečnog ekonomskog rasta. Srbija ima veliki potencijal da poveća učešće u BDPu preko kreativnih industrija“, navela je.

Razlika između brenda i proizvoda

Nataša Pavlović Bujas, direktorka agencije Blumen, istakla je da, kada je reč o kreativnoj industriji, treba napraviti razliku između prodaje proizvoda i prodaje brenda.

„Kada prodajete proizvod prodajete vreme utrošeno na proizvodnju, na rad radnika, a kada prodajete brend to ima još veću vrednost“.

Rad u kreativnoj industriji je rad kroz vreme, koji traje, usled kojeg firma napreduje, raste joj rejting, raste broj zaposlenih i ona se širi na više tržišta.

„Kreativna industrija je ovde apsolutno izignorisana. Ona nije prodaja magle kao što neki misle, niti trošak. Ona je investicija“.

Kreativna ekonomija je timski rad

Kreativna ekonomija je timski rad, u kom je ideja samo početak koji potom razrađuje i pretvara u vrednost na tržištu tim. Ideja ima bezbroj, ali kreativni timovi stvaraju ideju sa vrednošću na tržištu.

Bojana Maljević smatra da kreativnost zahteva neka druga zvanja iz drugih oblasti poput ekonomije i finansija, da bi mogli da se ostvare bolji umetnički rezultati.

„Imamo deficit u radnoj snazi. U ovom trenutku imamo samo dve ekipe koje bi mogle da rade sa strancima koji dolaze ovde da rade. Kada bi došla treća ekipa iz inostranstva ne bismo mogli da oformirmo ekipu. Od pre nekoliko godina ovo tržište je postalo konkurentno. Nakon što je vlada usvojila podsticaje za audio video proizvodnju i prihodi su se uvećali“.

U prethodnih nekoliko godina stranci su u Srbiji investirali 55 miliona evra. To je piramida koju čine na vrhu kulturne industrije, u sredini kreativne industrije i na dnu distributivne industrije.

Previsok porez je problem

„Najvažnije je da obrazujemo nove kadrove koji će moći da rade u novom svetu“, kazala je Maljevićeva.

Istakla je da je porez previsok u Srbiji i da ona kao glumica plaća 53% poreza, što nigde nije slučaj. Zbog toga naši ljudi otvaraju firme u inostranstvu gde je prez oko 4%.

Bojan Marjanović, urednik magazina Lice ulice, rekao je da je položaj kulturnih radnika loš i da su ljudi koji rade te poslove u Srbiji u jako nesigurnom položaju, prihodi su im ispod proseka ili prosečni.

„Dugoročno gledano, ako kulturu prepustimo tržištu doći će do degradacije koja će je kastrirati“, naveo je i istakao da on nema poverenje u državne organe.

Doneta uredba o povećanju podsticaja za kreativne industrije

Ana Ilić, savetnica predsednice vlade Ane Brnabić za kreativne industrije, koja je prisustovala konferenciji zajedno sa svoje tri koleginice, rekla je da je država prepoznala značaj kreativnih industrija i da je Vlada juče donela uredbu o povećanju podsticaja za filmsku industriju sa 20% na 25%.

Ona je pozvala sve prisutne da dođu na konferenciju o kreativnim industrijama koju će otvoriti premijerka Ana Brnabić 13. marta u 12 časova u Jugoslovenskoj kinoteci.

„Ishod te konferencije treba da bude jednostavan akcioni plan koji treba da reši ove probleme. On će biti napravljen na osnovu diskusije koja će tamo da se vodi. Tada će biti predstavljeni apdejtovani podaci Svetske banke o kreativnoj industriji“, rekla je.

Dodala je da su oni otvoreni i da žele da reše postojeći problemi u toj grani privrede.

„Za ovu godinu smo osmislili program obuke za filmske radnike. Dupliran je budžet Fonda za unovacije za ovu godinu, a Fond za početnike i startapove počinje 1. oktobra“.