Priče i analize

04.11.2018. 11:16

Tekst i foto: Nataša Stojanović

Autor: Posetili smo fabriku Foodland na Kopaoniku

Otkrili smo Bakinu tajnu za pravljenje najukusnijeg ajvara

Posetili smo fabriku Foodland na Kopaoniku

Ajvar napravljen od ručno branih paprika, džemovi od ručnog branog voća, sa šećerom ili medom, slatka s celim komadima voća, sokovi od sveže ceđenog voća, deo su proizvodnje fabrike Foodland i njenog čuvenog brenda Bakina tajna, koji se pravi u selu Igroš kod Brusa, na padinama Kopaonika.

Od 15. maja 2003. godine, kada je nastala, pa do danas, Bakina tajna prošla je dug put. A najvažniji deo istorije bila je odluka Atlantic Grupe da 2015. godine otkupi fabriku. Nakon toga počinju njen rast i unapređenje proizvodnje. Od skromnog početka sa tri domaćice koje za „smederevcima“ u garaži kuvaju ajvar i džem, fabrika je stigla do oko 80 stalno zaposlenih radnika koji u modernizovanim pogonima svakog dana vredno rade na proizvodnji i pripremi proizvoda za prodaju.

Ulaskom Atlantic Grupe u fabriku, zdravi i ukusni proizvodi Bakine tajne po prvi put su promovisani i na tržištima van regiona bivše SFRJ, koja su potom vrlo brzo osvojili. 

Danas se njihove pune teglice prodaju ne samo u celom regionu bivše SFRJ, nego i u Engleskoj, Španiji, Nemačkoj, Švedskoj,Švajcarskoj, Holandiji, Austriji, Rusiji, Japanu, Americi, Australiji…

Zajedno sa kolegama iz nekoliko beogradskih redakcija i blogerima, imali smo prilike da posetimo fabriku Foodland i iz prve ruke saznamo kako se čuva Bakina tajna. 

Poseta je počela obilaskom pogona u koju su nas poveli tehnolog Lazar Vučković I Nenad Kostić, rukovodilac proizvodnje.

„Od preuzimanja fabrike Atlantic Grupa je u nju uložila ukupno oko dva miliona evra. Taj novac je opredeljen pre svega na automatizaciju procesa pakovanja,“ kaže Nenad Kostić.

Kapaciteti proizvodnje u proseku iznose između 6 i 8 tona proizvoda na dan, što je na godišnjem nivou 1.100-1.200 tona
Polovina proizvoda prodaje se u Srbiji, dok druga polovina ide u izvoz.

„Najviše pravimo ajvar, koji je naša strateška namirnica. Godišnje proizvedemo oko 500 tona ajvara„, dodaje.

Ajvar se pravi po starinskoj recepturi ovih krajeva od 100 posto paprike i jedan je od retkih na tržištu koji ima isti ukus kao onaj domaći, napravljen kod kuće. Bilo da je ljuti, blagi, ili da sadrži i patlidžan..

„Nastojimo da zadržimo tradicionalnu proizvodnju. Uz to, stalno ulažemo. Fabrika Foodland ima potpunu podršku celog sistema Atlantic Grupe da zadrži tradicionalnu proizvodnju“, objašnjava Marina Savić Rukovodilac za Srbiju & Makedoniju za Korporativne komunikacije Atlantic Grupe.

Kvalitet čuvaju i strogi kriterijumi u proizvodnji. U ajvar se stavlja suncokretovo ili maslinovo ulje i Himalajska so.

„Za nas je najbitnije da proizvod ima trajni, stalni ukus. Papriku pečemo, na otvorenom plamenu i na zatvorenim plotnama. Domaći ajvar se u kući obično kuva na otvorenom na temperaturi od 102 stepena, dok ga mi ostavljamo da se polako krčka na temperaturi od 50-60 stepeni celzijusovih. Zahvaljujući nižoj temperaturi, ulje koje dodajemo pri kraju upržavanja paprike, nema užeglu notu“, otkriva nam on tajnu dobrog ukusa ajvara.

I ne samo ajvar, nego i svi ostali proizvodi Bakine tajne razlikuju se od sličnih na tržištuNa primer, njihovo slatko mora da ima u sebi cele plodove, a ne polucele ili samlevene.

Da bismo očuvali cele plodove, kuvamo ga na starinski način – u šerpama. Tegle punimo ručno kutlačama. To je jedini način da se očuvaju celi plodovi. Trenutno i ne postoji industrijski način da oni ostanu celi“, kaže nam tehnolog Lazar Vučković i pokazuje šerpe u kojima se kuva slatko od šumskih jagoda u kojima se vide celi plodovi.

Osim ajvara i slatkog od šumskih jagoda, ovde se prave i slatka od borovnica, smokvi…Premium, rukom brano voće, kuva se na niskim temperaturama, čime se zadržavaju sve nutritivne vrednosti i vitamini. Da bi se u tome uspelo nekada je potrebno i deset sati da se dobije vrhunski džem ili pekmez.

Posebnu liniju čine light voćni namazi Bakina tajna u koje je umesto saharoze dodan voćni šećer fruktoza. To su džemovi koji imaju i do 30% manje kalorija od tradicionalnih džemova.

„Stalno istražujemo tržište i na osnovu toga uvodimo inovacije. Ljudi vole da uzmu med ujutru kad ustanu, pa smo počeli da pravimo džem sa medom“, kažu naši domaćini.

Njihova strategija za budućnost je usklađena sa savremenim trendovima u svetu – ići ka što zdravijim proizvodima. 

Dok prolazimo pogonom i postavljamo pitanja, radnice mešaju šerpe sa slatkim, dok se u isto vreme u drugom delu fabrike, pakuju već spremljeni proizvodi, a zaposleni u magacinu pripremaju i pakuju tegle za transport i prodaju.

Posetu završavamo s poklon kesom u kojoj su ajvar, slatko, džem…Da ni to ne bude baš uobičajeno, pobrinuli su se domaćini. 
Svaka tegla ajvara je personalizovana i na njoj je ime i prezime onog kome je poklonjena. I tako svi odlazimo kući s Bakinom tajnom.

—————————————————————————————-
Veći deo voća i povrća otkupljuju od lokalnog stanovništva
Foodlend veći deo voća i povrća otkupljuje od lokalnih proizvođača iz kopaoničkog kraja. Budući da ne mogu svu količinu da  obrade odjednom, zamrzavaju ga i koriste za proizvodnju tokom godine u količinama koje su im potrebne. Retke su sirovine koje uvoze.

Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i pravilima korišćenja sajta.

Sajt je zaštićen pomocu reCaptcha i Google. Google Politika Privatnosti i Google Uslovi Korišćenja su primenjeni.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.