Pesak – sve važniji resurs koji nestaje

Kada govorimo o nestanku resursa na planeti Zemlji verovatno je svima prva pomisao voda ili nafta. Međutim, voda nije jedini resurs koji nestaje zbog prevelike eksploatacije. Sve je manje peska, a situacija nije bezazlena kao što se čini.

Pesak se širom sveta koristi za proizvodnju najrazličitijih proizvoda – od stakla, elektronike do, možda i najvažnije, betona. Rastuća potreba da novim građevskim materijalima u nekim delovima sveta dovela je da drastičnog pada zaliha peska na planeti, a i porasta cena.

Prema težini izvađenog materijala, pesak i šljunak su materijali koji se najviše eksploatišu na svetu. Procene UN Programa za zaštitu okoline ukazale su još 2012. godine da će samo u toj godini širom planete biti upotrebljeno oko 30 milijardi tona peska samo za prozivodnju betona, što je dovoljno materijala da se sagradi 27 metara visok i 27 metara širok zid oko ekvadora

Koliko peska zapravo trošimo? Najilustrativniji primer je izgradnja porodične kuće. Samo za jednu potrebno je 200 tona peska, dok na primer za kilometar autoputa potrošimo 30.000 tona.

Samo tokom poslednjih 25 godina, trgovina peskom porasla je za šest puta. U SAD, proizvodnja peska porasla je za 24 odsto tokom poslednjih pet godina, a cela industrija peska vredna je čak devet milijardi dolara. I u Evropi raste potrošnja, ali najveće tržište je Azija, gde već godinama unazad cveta građevnska industrija.

Ogromna gradilišta otvaraju se širom Kine i Indije, dok je Singapur najveći svetski uvoznik peska i to zahvaljujući činjenici da nasipanjem mora širi svoju teritoriju. Samo tokom poslednjih 40 godina, ta zemlja povećala je svoju površinu za 130 kvardratnih kilometara. Pesak kojim je Singapur nasipao more uglavnom je uvožen iz susednih Indonezije i Malezije, ali i iz Vijetnama i Kambodže. Te zemlje u međuvremenu su zabranile izvoz peska, zbog čega je on poskupeo sa 2,55 evra po toni, na vrtoglavih 161.

Cena raste upravo zbog prebrze eksploatacije. Vijetnam bi čak mogao da ostane bez peska do 2020. godine, tvrdi Pham Van Bac, direktor vijetnamskog sekreterijata za građevinske poslove.

Pesak je postao poželjna roba i za mafijaše, tako da se krade praktično širom sveta, ali indijska peščana mafija stekla je reputaciju kao posebno beskrupulozna i surova. Bande peska kradu direktno sa plaža, bagerima, šleperima, pa čak i lopatama kojima pesak tovare u obične džakove, koje mazgama zatim prevoze do obližnjih gradilišta. Organizovanije grupe imaju specijalne brodove kojima usisavaju pesak s morskog dna.

„Pesak postaje sve važniji resurs, tako su počele da se pojavljuju „peščane mafije“ koje nelegalno eksploatišu ovaj resurs. To je posebno problem u Indiji. Samo tokom prošle godine stotine ljudi je ubijeno“, rekla je za britanski „Independent“ naučnica Aurora Tores iz nemačkog Centara za integrativno istraživanje biodiverziteta.

Čini se da je nemoguće da svet ostane bez peska imajući u vidu pustinje poput Sahare. Ipak, fini pesak iz Sahare nije pogodan kao građevinski materijal, a upravo se za to i koristi. Jedini pogodan je pesak sa rečnog ili morskog dna.

Samo jedna od posedica nestajanja peska na planeti je povećana opasnost od prirodnih katastrofa kao što su cunamiji ili oluje. To je možda najočiglednije bilo na Šri Lanki gde su talasi tokom cunamija 2004. godine bili značajno veći i razorniji nego što bi to bio slučaja da nije bilo intenzivnog vađenja peska.