Ova godina je bila vrlo dinamična za domaći IT i puna kako pozitivnih tako i negativnih događaja.
Kada se na kraju prošle godine radila slična rekapitulacija, dosta jasno se izdvajalo nekoliko trendova koji su obeležili celu godinu. Kada se razgovaralo o najbitnijim stvarima iz ove godine shvatili su da je situacija malo drugačija: nije bilo jasnih trendova koji su se protezali kroz veći deo godine, ali je bilo velikih pojedinačnih događaja koji su svakako ostavili značajan trag, kako pozitivan, tako i negativan.
Ovo je pet najvažnijih događaja u IT industriji koje je izdvojio
sajt Startap:
1. Akvizicija Frame-a
Ovo je svakako najznačajniji pozitivan događaj za startap zajednicu ove godine. Američki Nutanix je otkupio Frame u akviziciji vrednoj skoro 200 miliona dolara, najvećoj za jedan domaći startap do sada. Kompanija koju je Nišlija, Nikola Božinović, osnovao i gradio od 2012. postala je deo Nutanixa koji će u Srbiji otvoriti svoj veliki razvojni centar.
2. Subvencija Continentalu
U godini u kojoj smo imali najveću akviziciju, nažalost smo imali i najveću subvenciju u IT industriji do sada. U martu je Ministarstvo privrede dodelilo čak 9.500.000 evra nemačkoj kompaniji Continental za otvaranje centra za istraživanje i razvoj u Novom Sadu. Uprkos tome što smo 2016. već imali situaciju da se cela IT industrija digne na noge zbog subvencije koja je bila višestruko manja od ove koja je dodeljena Continentalu, štetna politika subvencija se nastavila u 2018-oj.
Kao i u prethodnom slučaju odluka o dodeli subvencije je izuzetno štetna za razvoj IT sektora u Srbiji koji se već godinama bori sa nedovoljnim brojem softverskih inženjera.
U situaciji u kojoj država da prednost jednoj kompaniji na tržištu rada i nagradi je za zapošljavanje kadra kog ionako nema dovoljno da zadovolji sve potrebe industrije, domaćem IT-u nanosi se velika šteta jer su ostale kompanije onemogućene da ravnopravno učestvuju u borbi za talenat, koja je (i bez nefer konkurencije) trenutno najizazovniji deo njihovog poslovanja.
Dobra vest je da smo krajem godine imali priliku da posvedočimo nekim boljim praksama za podsticanje IT industrije koje su došle od strane Vlade. Donet je niz poreskih olakšica koje, iako ne idealne, svakako predstavljanju korak u dobrom pravcu i nadamo se ilustruju promenu u načinu razmišljanja o ispravnom podsticanju privrede.
3. Gugl (Google) razvija srpsku startap scenu
Ove godine smo imali tu sreću da Gugl (Google) prepozna potencijal naše startap scene i pomogne u njenom daljem razvoju. Uz pomoć organizacije Serbian Entrepreneurs, Startitova Startap akademija je postala prvi startap akcelerator u Evropi koji je podržan od strane Gugl-ovog Launchpad programa koji pomaže rast programerskih zajedica i startapa širom sveta.
Od tada su se u Beogradu i Novom Sadu održala dva petodnevna mentorska programa za lokalne startape koji su imali priliku da zajedno sa mentorima iz Google-ove i Startitove mreže intenzivno rade na razvoju svojih proizvoda.
4. Cargo, taksisti i novi Zakon o prevozu putnika
Sigurno da ni za koga u Beogradu blokade grada od strane taksista nisu prošle neprimećeno. Kao kada je Uber dolazio u velike svetske gradove, sličan scenario se ponovio i u Beogradu sa srpskim Cargom. Sukob između Cargo-a i taksista krenuo je u aprilu, prvim od višebrojnih protesta i blokada od strane taksista.
Epilog je dobio u oktobru kada je Skupština po hitnom postupku i bez javne rasprave usvojila Izmene zakona o prevozu putnika i ispunila sve zahteve taksi udruženja, jasno stavivši do znanja da se inovativni poslovni modeli neće tolerisati.
5. Pitanje paušalaca
Pitanje paušalaca je naprasno stiglo na dnevni red tokom leta kada je iz NALED-a procureo set novih predloga za regulisanje ove oblasti. Budući da je paušalni sistem od ogromnog značaja za funkcionisanje velikog dela domaće IT industrije, logično je da je zavladala panika oko toga na koji će način država izmeniti regulacije u ovoj oblasti, posebno zbog toga što je ceo proces delovao vrlo netransparentno.
U septembru je NALED organizovao Mesec paušalaca u okviru kog su se održavale tribine i prikupljali predlozi građana o tome kako unaprediti paušalni sistem. Fokus se prebacio na automatizaciju određivanja visine poreza i efikasnije izdavanje poreskih rešenja, dok je suštinsko pitanje toga ko može biti preduzetnik paušalac ostalo skrajnuto, iako je to ono što je najviše brinulo i zanimalo većinu ljudi koji su dolazili na ove tribine, jer je upravo to aspekt koji unosi najveću neizvesnost u njihovo poslovanje. Nakon toga je oformljena i Radna grupa za unapređenje paušalnog sistema, ali je i njen rad ograničen na povećanje efikasnosti sistema paušalnog oporezivanja i automatizaciju određivanja visine poreza.
Još uvek postoji neizvesnost u vezi sa tim da li će i koliko dugo paušalni sistem ostati ovakav kakav jeste, tako da sa ovim pitanjem prelazimo u narednu godinu i pažljivo posmatramo sve što se dešava u ovoj oblasti.
I još…
Nije zgoreg ovaj tekst završiti na pozitivnoj noti. Iako je to već postalo standard, izvoz softverskih usluga je i ove godine zabeležio rast, sa solidnom verovatnoćom da će do kraja godine premašiti jednu milijardu evra. To su uvek lepe vesti i lepo je videti da cela industrija već 12 godina napreduje. Nadamo se da će nam sledeća godina biti još uspešnija i da će rekordi koje smo ove godine postavili biti ubedljivo premašeni (osim ovog za subvencije). 🙂
