‘Pisana umetnost je čin hrabrosti, koja je piscu vrlo potrebna’

Slavica Milošević, pesnikinja i blogerka, objavila je tri zbirke eseja. Njena najnovija zbirka pesama „Znao je Prever“, trebalo bi da izađe juna ove godine, a u pripremi je i roman na engleskom jeziku. 

Poeziju piše od detinjstva. Prvi esej „Pričao mi vjetar“, objavljen je kada je imala 12 godina u knjizi „Cetinju s ljubavlju“, koja je predstavljala zbirku literalnih radova mladih talenata Crne Gore.

„Oduvek sam volela da čitam. U knjigama sam nalazila utočište. Kvalitetna literatura me je navodila na stvaranje određenih stavova,“ priča Slavica.

Uprkos tome u pisanje se, kaže, nije lako upuštala sve do dvanaeste godine, kada je nastavnica književnosti u školi koju je pohađala prepoznala njen talenat.

„Smatram da je pisana umetnost čin hrabrosti koja nije možda očigledna čitaocima ali onom ko piše je vrlo potrebna,“ ističe ova devojka.

Inspiraciju nalazi u svetu oko sebe, u ljudskoj prirodi, dvoličnosti, rigidnosti, laži, ali pre svega u ljubavi.

„Takve su i teme mojih eseja: ljubav, izdaja, umetnost, ljudska priroda…U prvoj knjizi sam objavila esej ‘Emocija od zlata’, koji je potom na engleskom objavljen u ‘Jerusalem postu’. To je bio moj najličniji esej u kom sam opisala svoj doživljaj Jerusalima koji je, ne samo više od grada zbog svog kulturnog i istorijskog znača, nego i zato što zaista ima neku posebnu energiju koja tera da ga zavolite i da mu se uvek vraćate“.

Slavica ima i svoje blogove u najčitanijim izraelskim dnevnim novinama ‘Jerusalem Post’ i ‘Times of Israel’. Pisanje bloga počela je pre nego što joj je objavljena prva zbirka eseja. Blog je za nju, kako kaže, način da ispriča neispričanu istinu. 

„Može se reći da su mi upravo te redakcije dale prvu priliku da počnem da pišem o ozbiljnim temama na engleskom jeziku. Na ideju da pišem za njih sam došla tokom višemesečnog boravka u Izraelu. Smatram da je neiformisanost po pitanju Izraela  uzela maha. Od tog trenutka seže ideja da pišem za te medije kako bi neki ljudi koji žele da znaju nešto više dobili određene informacije“, kaže Slavica.

Pisanje vidi kao svoju budućnost. Želi da bude pisac. Ako ne u Srbiji, onda negde drugde. 

„Mislim da u Srbiji ne može da se živi od toga jer ljudi ne čitaju poeziju. Kod nas se trenutno ne forsira kvalitetna literatura jer se takvom stvaralaštvu ne pridaje značaj. Ljudi ne vole da pročitaju nešto što je realno i podstiče na razmišljanje, nego se pre opredeljuju za takozvane lake romane, odnosno žargonski rečeno limunade,“ objašnjava spisateljica.